Presek stanja u savremenom tenisu.

Novak Đoković je izborio plasman u finale US Opena nakon pobede nad Benom Šeltonom sa 6:3, 6:2, 7:6(4), a nakon toga je istakao koliko mu znači rivalstvo koje danas ima sa Karlosom Alkarazom.

„Verovatno je to jedan veliki faktor moje motivacije, zašto i dalje se osećam motivisano da treniram, nastavim da se bavim sportom na ovom nivou. Obično ta rivalstva koja sam imao tokom karijere, sa Federerom i Nadalom, uticala su na mene da konstantno gledam i tražim kako da unapredim sebe, mentalno, fizički, igrački. Drago mi je što imam novog rivala, hajde tako da ga nazovemo, sa kojim su mečevi fenomenalni, neizvesni, uzbudljivi“, rekao je Đoković.

Zatim je poručio u šali da se sve u životu dešava sa razlogom.

„Publika uživa i na tribinama i ljudi koji gledaju preko malih ekrana, dosta to generiše novo interesovanje za naš sport. To je nešto što je veoma pozitivno i što mi je jako drago. Da li bi mi život bio malo lakši da nema njega, na taj način kako igra, možda. Ali, sve se u životu dešava sa razlogom, tako da ja prihvatam taj izazov, kakav god da je i trudim se da iz sebe izvučem maksimum kada god igram protiv njega.“

Sve više se govori o tome da je konkurencija mnogo lošija danas nego pre pet ili 10 godina. Đokoviću se taj narativ nikako ne dopada.

„Ne znam, vidim da ljudi pričaju o tome, ali nisam siguran da li bih se složio. Svaka generacija ima fantastične igrače, koji igraju na jako visokom nivou, mislim da je to malo potcenjivački komentarisati tako prema Alkarazu, Medvedevu, koji su Grend slem šampioni, koji su fantastični igrači. Pored njih naravno imate tu i Cicipasa, Zvereva, Runea itd. Naravno, svi oni imaju više oscilacija nego što su imali možda Mari, Vavrinka, Del Potro, Ferer. Ne bih se bavio tim poređenjima. Ono što mene interesuje jeste što sam ja i dalje u vrhu i pre 10 godina i sada, kakva god da je generacija: NextGen, Future Gen, New Gen, kako god da ga nazoveš. Ja sam i dalje tu.“

Rivalstvo sa mlađim Špancem ne može da poredi sa onim koje ima sa Rafaelom Nadalom.

„Drago mi je što je to rivalstvo sa Alkarazom toliko poraslo i što privlači toliko pažnje i što su naši mečevi tako uzbudljivi i neizvesni, tesni, jer imamo sličnu igru, kretnju, klizanje. Obojica imamo dosta intenziteta, obojica smo mentalno čvrsti, jaki, igramo najbolji tenis kada je najbitnije. Ali, ipak, moje rivalstvo sa Nadalom je najveće. Za mene najveće rivalstvo svih vremena s obzirom na količinu mečeva koje smo odigrali jedan protiv drugog, tako da će on, ne mogu da kažem zauvek ostati moj najveći rival, ali teško da će moje rivalstvo sa Alkarazom ili nekim drugim moći to da pretekne, prestigne u toj meri. Zato što sam igrao sa njim skoro 60 puta. Tako da to znači da bih morao da ostanem na Turu još jedno 10-15 godina i na ovom nivou igrao sa Alkarazom (smeh).“

Po prvi put je igrao pod krovom protiv Bena Šeltona. Bilo je najavljeno da će kiša padati sat vremena nakon početka i da će pljusak trajati oko sat vremena, pa zbog toga organizatori nisu želeli da rizikuju.

„Odgovara mi, iskreno. Od kad su ubacili konstrukciju za krov dosta se umanjio vetar na terenu, to odgovara mojoj igri. Međutim, manje ima cirkulacije vazduha. Na ‘Artur Ešu’ je mnogo veća sparina nego na bilo kojem drugom. Jednostavno je kao grotlo.“

Povukao je paralelu u odnosu na prethodne dane.

„Bio sam i ja iznenađen, nisam znao kako je kad je zatvoren krov, jer nisam igrao ove godine pod zatvorenim krovom. Stvarno je bilo odlično u poređenju sa ostalim danima. Mnogo je bolje za igrače, publiku, za svakoga, da uživamo u kvalitetnom tenisu, a ne da gledamo igrače koji se vuku po terenu, jedva dođu do peškira. Kome to prija? U tom kontekstu podržavam da se zatvori krov“, završio je Đoković imajući na umu samo kvalitet tenisa.

BONUS VIDEO Novak ostvario novu pobedu na US Openu