0
Novak deluje potpuno fokusiran na cilj pred njim.
PROČITAJTE JOŠ
Novak Đoković savladao je Dijega Švarcmana sa 6:1, 6:3, 6:3 u osmini finala Rolan Garosa, pa je tako od 2006. godine je igrao u četvrtfinalu svakog Otvorenog prvenstva Francuske, osim jedne godine.
„Sjajno se osećam povodom toga. Nisam to znao, hvala što ste me podsetili. Grend slem turnir su mi uvek bili prioritet prilikom planiranja rasporeda. Uvek sam želeo da igram najbolje na ovim turnirima. Drago mi je da sam uspeo da stvorim takvu vrstu konstantnosti tokom godina i da i dalje nastavaljam da igram snažno.“
Pojasnio je ko odlučuje kada će se igrati.
„Kao vrhunski igrači mi imamo svoje zahteve, ali oni nisu uvek prihvaćeni. Direktor turnira zajedno sa televizijama koje prenose mečeve na kraju odlučuju. Zavisi od toga da li televizije žele meč tokom noći ili u toku dana. Morate da se prilagodite tome. Očigledno zavisi i od toka protiv koga igrate, ponekad je bolje igrati noću, ponekad je bolje tokom dana. Ne postoji standardizovana formula koja funkcioniše uvek. Iako sam sam istorijski igrao veoma dobro i pobeđivao sam mnogo puta na različitim grend slemovima, pogotovo u Australiji.“
U nedelju mu je bilo draže što je igrao tokom dana.
„Bilo mi je u redu što sam igrao tokom dana. Iskreno, danas bih radije igrao tokom dana nego od 21.00. Uslovi su drugačiji danas. Bilo je hladnije, sporije. Tokom noći je još sporije sa još manjim odskokom lopte, što bi verovatno išlo u korist mom protivniku.“
Prokomentarisao je i potencijalnog rivala u četvrtfinalu Feliksa Ože-Alijasima.
„Feliks je jedan od igrača sa najvećom radnom etikom na turu. Mislim da je veoma disciplinovan sa njegovim svakodnevnim obavezama. On je veoma fin momak i radi naporno da napreduje svaki put. Po rezultatima koje ostvaruje čini se da ide u pravom smeru. Šljaka nije njegova podloga, ali je napredovao dosta. Igrali smo pre 10 dana u Rimu bila su to dva napeta seta. Imao veoma dobar servis i precizno pogađa. To koristi kao veliko oružje.“
Potencijalno bi mogli da vidimo i 59. Rafole.
„Sa druge strane, meč sa Nadal se željno iščekuje od kada je izašao žreb. Drago mi je da nisam proveo previše vremena na terenu na putu do četvrtfinala, znajući da je borba sa njim uvek velika fizička bitka zajedno sa svim ostalim. To je veliki izazov i verovatno jedan od najvećih koje možete imati ovde na Rolan Garosu. Spreman sam za taj izazov. Spreman sam za obojicu. Dopada mi se kako se trenutno osećam, kako sam udarao. Fokusiraću se na ono što ja imam da uradim. Sviđaju mi se šanse koje imam protiv obojice.“
Govorio je i dobrim i lošim stvarima kada ste prvi igrač sveta.
„Biti broj jedan je najbolja i najgora stvar zato što je biti broj jedan krajnji izazov u bilo kom sportu. Blagoslovljen sam što sam bio broj jedan toliko nedelja tokom moje karijere. To je uvek bio najveći cilj početkom svake sezone, posebno u eri Federera, Nadala, velikana igre. Tako da sve to ovaj uspeh čini još većim. S druge strane, mana kada ste broj jedan je ta što vas svi ostali jure, žele da vas svrgnu sa trona, žele da te pobede u svakom meču, bez obzira na turnir
Tokom godina sam navikao na ovaj osećaj. Daje mi motivaciju da se suočim sa momcima koji žele da me skinu sa prvog mesta. Biti broj jedan je krajnji izazov, jer morate da igrate u kontinuitetu dobro tokom cele sezone. Svako može da ima odličan turnir ili da igra dobro mesec, tri ili šest meseci, ali da biste bili prvi na kraju sezone, morate da igrate dobro 11 meseci i suočavate se sa pritiscima
Mislim da je to vrsta penjanja na Mont Everest, posebno u ovoj eri, pošto svi kandidati za broj jedan konstantno igraju dobro u poslednjih 15 godina, što u prethodnim generacijama nije bio slučaj. Vrhunski igrači odsustvuju jedan slem, možda dva. U današnje vreme su svi tako profesionalni i posvećeni. Svaki poen se računa, svaki meč. Tako da je ovo dostignuće još veće.“
Rolan Garos ima poseban značaj za njega.
„Trebale su mi godine i godine da osvojim titulu ovde. Naravno da se dešavalo da slomljenog srca napuštam teren, mnogo izgubljenih finala, polufinala, uzbudljivi maratonski mečevi, uglavnom protiv Rafe pre 2016. godine. Bio je veoma emotivan taj duel za titulu 2016. godine. Bilo je to veliko olakšanje nakon svega. Tako da sam u godinama koje slede nastavio da igram konstantno dobro ovde. Onda je srećom došla još jedna titula prošle godine. Osvajanje titule ovde je verovano najteže kada gledamo slemove. Prošle godine, tokom druge nedelje, imao sam četiri najteža meča, najtežih sedam dana tokom kojih sam morao da pobedim na jednom slemu.“
Najbolji teniser sveta nije pozdravio publiku po završetku susreta, što nije preveliko iznenađenje jer su mu navijači u više navrata zviždali.
„Danas je izostao jer nisam osetio. Kada radim stvari, kada osetim nešto osetim i to je to. Pozdravio sam moj tim i zahvalio Bogu kao što to radim u sebi i to je to. Nema šta tu više da se doda, neki mečevi su ovakvi, neki onakvi, nekada se osećaš više voljeno, negde manje i to je to.“
Da je tvoja igra instrument, odgovorio je koga bi izabrao, a kog bi izabrao za Nadala i Federera.
„Rodžer je violina, to bi svi izabrali. Za Nadala bih izabrao nešto energično, neku gitaru električnu ili neki bubanj. A za sebe,… Neki ansambl, kombinaciju svega pomalo. Orkestar, znači. Ili saksofon koji je prilagodljiv svakom tipu muzike.
Govorio je i prvom reketu koji je bio roze boje.
„Ja sam u tom trenutku priželjkivao bilo koji reket, samo da je reket. I kada mi je otac kupio reket kada sam imao 4,5 godine koje god da je boje bio, bio je u mojim rukama ceo dan.“
Objasnio je koje mu je najranije sećanje na Rolan Garosu.
„Teško mi je da se setim, barem kada su ti moji najraniji počeci u pitanju. Najbistrije sećanje mi je uvek Vimbldon. Sećam se da sam gledao sa puno radosti Gugu Kuertena, mada tada nisam bio mnogo mlad, možda je to bio početak tih mojih tinejdžerskih godina kada je on osvajao Rolan Garosove, uživao sam tada, pa ono njegovo srce koje je crtao po terenu i koje sam i ja uradio kada sam osvojio 2016. Baš njemu za respekt sam mislio da je to najbolja moguća proslava. Koreče, Baresetegija kako je mogao da igra taj forhend sa tim gripom, morao je da igra sa ekstremnim hvatom, a osvojio je. Tomas Muster kada ga je na parkingu udario auto, a bio je broj jedan, kada je polomio kost, pa je morao da bude u kolicima. Čuvena scena na Eurosportu kao da je juče bilo, pokazuju kako on na šljaci u Austriji iz kolica udara loptu, taj njegov fanatizam.“
Još jednom je govorio o Fondaciji.
„Poneo sam kačket Fondacije, Santoro me je za nju pitao, i to me je baš iznenadilo, nisam navikao. Ne znam da li me je iko posle meča pitao za Fondaciju baš na terenu. Meni je uvek drago da pričam o tome jer je bitno da širimo svest o ranom razvoju deteta. A što se tiče predstojećih mečeva, u mom slučaju, mogu da kažem da je moj posao i strast i ljubav. Volim da radim ono što radim. Postoje obaveze kao i svaki profesionalac moram da ispunjavam obaveze, da treniram, oporavljam se, imam rutine, mentalnu pripremu,m video analizu. Došli smo do četvrtfinala, sve će biti teži mečevi i ja sam svestan toga, ali to nije nešto čega se ja pribojavam jer sam imao toliko bitnih mečeva u svom životu i uspeo sam da pobedim u njima. Navikao sam na pritisak i on je sastavni deo mog života, samopouzdanje je prirodno stanje, ne izlazim sa belom zastavicom sa bilo kim, pogotovo ne u ovom delu karijere“, završio je Đoković.
BONUS VIDEO Vila Novaka Đokovića na Kosmaju
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
