Đoković možda nikada nije osetio ovakvu situaciju: Videli smo najboljeg Novaka u 2024. i sada sledi eksplozija

Pobedio je 369. put na grend slemu. Niko u istoriji nema veći broj pobeda od njega na ova četiri turnira, a trenutno je, barem do meča protiv Fransiska Serundola izjednačen sa Rodžerom Federerom. Upisao je 95. pobedu na Rolan Garosu ove godine, a taj učinak može da popravi za još četiri.

Zvuči bizarno da ima sada više pobeda na Rolan Garosu nego na Australijan openu (95 naspram 94), što je neverovatno kada se zna da je u Melburnu podigao 10 trofeja, a u Parizu tek tri. Ovakvi podaci zvuče zaista neverovatno, ali je u Parizu pokazao nestvarnu konstantnost jer je od 2010. godine igrao najmanje četvrtfinale svake godine.

I ove godine namerava to da uradi, pogotovo ako je suditi po onome što je uradio protiv Lorenca Sonega. Italijan je igrao tenis dva nivoa iznad svog uobičajenog i bio je posebno motivisan da protiv najboljeg pokaže sve što zna. Kako je samo uspevao da vrati neke poene, kako je uspevao da iskontroliše. O tome dovoljno govori i što je ironično u jednom trenutku i Đoković vikao "Bravo" ka boksu. Kome je tačno bilo upućeno nije poznato, ali deluje da je u slučaju Musetija prethodne večeri najbolja ona čuvena poruka Miomira Kecmanovića "Dokle će više da ga s***".

Museti je doterao Đokovića do ivice fizičkih mogućnosti jer se i meni spavalo kada sam saznao da meč kreće tek u 22.37, a kako je bilo tek njima koji su tada trebali da trče. Nisu ni slutili da će to postati drugi najduži meč turnira sa četiri sata i 29 minuta provedenih na turniru (ovogodišnji rekorderi su i dalje Laslo Đere i Danijel Altmajer sa čak pet sati i četiri minuta tenisa).

Đoković je sredinom trećeg seta delovao "pečen" da bude eliminisan, a onda se sve još jednom preokrenulo. Velika razlika u odnosu na neka prethodna izdanja je što je publika stala uz velikog šampiona. Odjednom su počeli da skandiraju "Nole, Nole" ustajali su i pljeskali.

„Bio sam u velikoj nevolji, učinio je da se osećam nekomforno na terenu, u nekom trenutku nisam znao šta da radim – sve je vraćao, pravio vinere s obe strane. Definitivno me je publika pogurala, na 2:2 u četvrtom su počeli da skandiraju moje ime, od tog trenutka sam bio drugi igrač, dobio sam novu energiju. Ne znam šta se promenilo, dotad su navijali za njega, ali sjajni. Jahao sam na tom talasu u petom setu, čvrst je to bio stisak, nisam želeo da ispustim momentum. Čujem da je ovo najkasniji finiš u istoriji Rolan Garosa, rekao sam Lorencu da je bio neverovatan i da može da bude ponosan na svoju partiju. Gorka pilula za njega, ali ovo je najbolji tenis koji sam ga video da igra. Blistava mu je budućnost ako nastavi ovako“, poručio je Đoković.

Za Musetija bi navijali samo kada bi se Srbin "odlepio" prosto svi su bili spremni da ostanu koliko god je potrebno (već u 01.26 je probijen rekord za najkasnije završeni meč na Rolan Garosu ikada) i da uživaju u spektaklu.

Novak je pokazao još jednom gospodsku stranu posle svega kada je odbio da kritikuje organizatore. Naravno, u podtekstu je to bilo evidentno, ali tome nije želeo da pridaje preveliku pažnju.

„Imam svoje mišljenje o tome, neke stvari su mogle drugačije da se urade. Ne bih previše o tome, ima lepših stvari da pričamo. Moraću svoje mlade gene da uključim kako bih se oporavio.“

Kako je Novak "kupio" Parižane? Potezima koji se ne viđaju svakog dana ili gotovo nikad. Bio je ovo meč dostojan polufinala grend slema, a videli smo ga već u trećoj rundi. Ipak, ovaj Rolan Garos je takav, uostalom u prvom kolu smo gledali okršaj Aleksandera Zvereva i Rafaela Nadala...

Tokom četiri sata smo videli situaciju kakvu nikada nismo videli do sada. Barem ne toliko često. Čitav stadion je stao uz Srbina i pomagao mu je kada je bio na ivici snage, živaca i čega sve ne. Kako se ironično smejao u jednom trenutku, pa je prekrio i oči rukama kada je Museti opalio gotovo iz očaja i spakovao sjajnu dijagonalu.

Ipak, ni takvi momenti ga nisu poremetili. Još jednom je ušao u režim rada u kom Italijan ne može da uzme više od gema. Kada je jednom podigao ritam na sumanuti, đokovićevski nivo više ga nije spuštao. Bilo je to njegovo ubedljivo najbolje izdanje u 2024. godini, a bez ovakvog nivoa je stigao do polufinala Australijan opena.

To daje mnogo, mnogo razloga za optimizam.

Na tribinama je bilo nekoliko srpskih zastava, a prava fešta je trajala tokom čitavog četvrtog i petog seta. Tu smo već ušli u ono stanje kada Đoković postaje dosadan. Jedino on uspeva da dominaciju podigne na takav nivo da vam je čak i dosadno. Jednostavno, to očekujete, očekujete da bude tako svirep i to je jedan od njegovih najvećih kvaliteta. Kvaliteta kakvim ne mogu mnogi da se pohvale.

Iz Pariza, sa ljubavlju, specijalitet a la Đoković.

BONUS VIDEO Novak Đoković: Izjava posle poraza od Alehandra Tabila u Rimu