Foto: Nova.rsNovak je na početku govorio o sopstvenim osećanjima nakon prve pobede:

"Emocije su lepe, na istom terenu gde sam osvojio Olimpijske igre, prelepa osećanja. Uslovi su bili izazovni, vetar, kiša i sve, bilo mi je potrebno vreme da nađem ritam na terenu, sa udarcima, kretanjem, različiti uslovi u odnosu na Ženevu. Solidan meč."

Usledilo je pomalo neobično pitanje vezano za povredu lakta zbog koje je pre sedam godina morao da bude operisan:

""Najveća povreda koju sam imao u karijeri bila je povreda lakta, imao sam povrede, ali je ta duže trajala, igrao sam pod lekovima. U jednom momentu bilo je previše, pa sam napravio pauzu, nisam hteo da operišem, pa sam operisan. Onda sam promenio servis u potpunosti, biomehanika je bila promenjena zbog povrede. Taj nivo samopouzdanja kada se vraćaš i kada nisi igrao dugo, dolazi sa mečevima. Za mene je bilo izazovnije, jer sam promenio pokrete za servis. Ako pogledate pokrete kod servisa pre i posle te povrede, videćete razliku. To je veliki izazov za profesionalnog tenisera, za sportistu uopšte. Kada si u individualnom sportu, onda ne možeš da radiš svoj posao."

Potom je dodao:

"Sada nemam te velike povrede, postoje neke sitnice i problemi, manji. Kako si stariji. To su stvari na koje moraš više pažnje da posvetiš, prevencija, održavanje tela i rad na telu. Sada je teže nego pre 15 godina. Kada si mlađi, telo ti se brže oporavlja. To je priroda, sat je takav, moraš da praviš promene sa timom, da paziš na način treninga, prevencija i treninzi, sve to su detalji da bi ostao na tom nivou. Sa mentalnog aspekta, uvek ima izazova, ima sumnji, ali je tu motivacija, cilj. Ono što te inspiriše, za šta želiš da se takmičiš. Imam nekoliko različitih motivacija koje me teraju da idem dalje. Istorija, rekordi, dostignuća u ovom sportu. To ne krijem. Ne smeta mi da to kažem javno. To osećam i to želim da unesem u svoj svakodnevni život na terenu. Nije lakši u smislu motivacije. Moraš da 'kopaš' duboko i da se okružiš pravim ljudima. Imam dobro okruženje, radim različite stvari i držim svoj mozak svežim."

Mnoge je iznenadila odluka da zaigra u Madridu pre Rima, pa je i to pojasnio:

"Odlučio sam da igram u Madridu, ne u Rimu. Obično biram Rim, sada sam hteo da promenim malo, dugo nisam igrao u Madridu. Nisam hteo da igram oba, igrao sam Monte Karlo posle Majamija, što možda nije bila najbolja odluka. Tamo se osećam kao od kuće i očekivanja su da igram, teško je propustiti taj turnir. Ženeva nije bila u rasporedu, pričao sam sa timom i odlučio da igram. Imao sam samo dva meča na šljaci, ja sam tip igrača kome je potrebno više da igra na šljaci da bi ušao u formu na toj podlozi. Ako analizirate moje sezone i karijeru, videćete da mi je potrebno vreme da se naviknem na podlogu, kretanje i udarce. Dobar je potez bio što sam otišao u Ženevu. Mučio sam se malo sa samopouzdanjem, sumnjao sam u svoju igru, odigrao sam četiri meča, osvojio titulu, osećaj je na Rolan Garosu drugačiji nego što je bio pre tri nedelje. Videću dokle mogu da doguram, ali je za sada dobro."

Potom je istakao:

"Logično je, ako gledate sva četiri slema, kada igrate protiv domaćeg igrača, publika će da bude na njihovoj strani. Nije to ništa čudno, očekivano je. U Francuskoj je, u poređenju sa drugim slemovima, drugačije u smislu da su ljudi strastveniji, da daju više energije svojim igračima. Nekim igračima to može da smeta, nije to idealno okruženje u kom igrate, morate da budete spremni za to. Igrao sam u mnogo neprijateljskih atmosfera, nije to nešto sa čim nemam iskustva. Ne kažem da će da bude neprijateljsko, ali očekujem da ako igram protiv Francuza, da će većina da bude na njegovoj strani, da to nije ništa lično prema meni. Na terenu, kada si tu, kada se dešavaju stvari koje pređu granicu, razumem igrače koji štite svoj prostor, integritet, ako neko pokažen epoštovanje.. Ima provokatora. Ne mislim da su u većini, ima ih tu i tamo, pređu granicu, desilo se meni više puta. Ponekad bih ignorisao, ponekad bih se suočio sa njima, došlo bi do te vrste sukoba. To je borba, ponekad nije samo protiv igrača."

Za kraj, Đoković je govorio i o najbizarnijem trenutku meča:

"Samo sam pitao da li će i kada da odluče da navuku krov i koliko ćemo morati da igramo po kiši, jer je poprilično padala kiša i uticalo je to i na teren, koji se natopio i bilo je loših odskoka. Prva informacija koju sam dobio je bila da su oni odlučili da će sačekati, a ja sam pitao ko su to oni i gde su to oni. On je rekao da su to supervizor i njegovi ljudi, pa sam ih ja pitao da dođu da vide sa terena, jer nije isto iz ofisa i sa terena videti šta se dešava. Pitao sam ih i da li ćemo morati da igramo i dok se krov zatvara. Pitao sam ih koja je razlika da li ga zatvoriti sada ili za 15 minuta. Na to se bunio i Mekdonald, posle mog brejka na 3:2 pitao je supervizora zašto ne zatvara krov sad, rekli su mu da sačekamo još koji gem... Rekli su da će kiša stati, ali nije stajala, tako im je pokazivao radar... Pitao sam ih zašto imate krov, koja je poenta? Na kraju su podigli krov, ako sam dobro razumeo ceo stadion je to hteo -- skandirali su da se spusti krov!"