FOTO Bio sam fotograf na treningu Đokovića: Ovako nešto još nisam video

I ne zbog toga što je Đoković radio nešto drugačije pred duel sa Benom Šeltonom, već zbog toga što sam ja dobio priliku da se oprobam u novoj ulozi.Velika prednost putovanja je što dobiješ priliku da upoznaš nove ljude i nove poglede na svet, ali i da se nađeš u situaciji koju teniseri određuju sve češće "izlazak iz zone komfora"."Uzmi aparat, možeš da napraviš do 2.000 fotografija. Sve što ti je zanimljivo 'okini'", iznenada sam dobio potpuno poverenje da probam i taj deo posla.Svako ko je ikada radio u novinarstvu zna, da je pogotovo u vreme internet portala, fotografija podjednako bitna kao i naslov. Ukoliko fotografija ne privlači pažnju, nije originalna, nema drugačiju perspektivu... Pa, naslov ne može sam da iznese tu priču i to je ono što ponavljam vrlo, vrlo često.

"Ako budeš iskoristio dva posto fotografija znači da si uradio dobar posao", bio je jedan od poslednjih saveta pre nego što mi je jedan od poznatijih srpskih fotoreportera Dragan Veselinov prepustio da koristim njegovo "oružje".Jedini problem - meni je gotovo svaka peta fotografija bila fenomenalna. Ne zbog toga što su to fotografije spremne za IPA takmičenje ili neko drugo od brojnih prestižnih već zbog toga što sam sam uspeo da uradim to. To je kao onaj osećaj kada ste prvi put sebi napravili jaja, pustili mašinu za veš, kada ste rastavili nešto u kući i popravili. Ako ništa od ovog niste uradili, pa možda bi trebalo da bude malo avanturističniji...

Napravio sam baš onakve fotografije (barem što se tiče pozicije ljudi na njima) kakve su mi potrebne za tekstove. Imao sam i nekih kreativnih (barem po ličnom mišljenju) pokušaja da se igram sa senkama, ali je bilo zanimljivo.Ne zaboravite ni u jednom trenutku da ipak ti ljudi moraju satima da nose ogromne aparate i objektive (počeo sam da napravim razliku između 400 mm i onih od 70 do 120) i koji čekaju tu savršenu sekundu.Fotografija je zaista umetnost, po mnogima dar od Boga da se hvata večnost jednog trenutka. Ono što može da ispriča jedna fotografija ponekad ne može nijedan tekst na svetu. Uostalom, znate i sami izreku...Nisam se spremao, prošao sam tek nekoliko usmenih smernica šta bih trebalo da radim, ali sve se svelo na to da ću videti i sam šta mi je zanimljivo.

Bilo je kao kada prolazite obuku da vozite automobil ("tu je kočnica, gas, kvačilo, vozi"), pa mi je trebalo malo vremena da shvatim gde je zumiranje, fokusiranje... Nisam zagrebao ni površinu, a počeo sam da besomučno pratim svaki pokret Đokovića.Tek kada kamera uhvati svaki trenutak, svaki grč na licu, možete da shvatite kojim intenzitetom trenira Novak. Kako kada izbaci lopticu u trenutku do kontakta loptice sa betonom promeni nekoliko ekspresija, a uz to ima tu crtu teatralnosti i neskrivanja emocija. Vidite svaki napor koji postoji u tom trenutku da se nešto uradi što je već uradio hiljadu puta do tada.Tek kada uspete da zamrznete trenutak i sami i vidite 20 takvih trenutaka koji se savršeno nadovezuju shvatite o čemu se zapravo radi.Ubrzo vam padne na pamet i misao "nisam znao da su mi ovako teške ruke". Nakon toliko stajanja u jednom trenutku počinjete da osećate da aparat od tri kilograma sada izgleda znatno teže.Prvi put sam uostalom video i tetovažu Alkaraza 11.09.2022. Tada je osvojio prvi grend slem pehar, ali mi to nikada nije privuklo pažnju dok sam nisam primetio taj detalj.

I kada se sakrijete u to malo prozorče koje predstavlja portal u drugi svet ubrzo shvatite zbog čega je to toliko čest hobi i zanimanje koje vas obuzme svog i to trajno. Kada jednom prihvatite taj svet... Čovek koji mi je dao poverenje da vidim to tvrdi da je više novca uložio u aparate nego u automobil...U tom trenutku dok tragate za tom savršenom fotografijom vam se izoštre i druga čula, a moderne mašine sada odrade veći deo posla za vas. Ako je meni kao laiku uspelo da napravim neke od ovih fotografija...

Uostalom bez dalje priče, ova oda o fotografima koji su neopravdano marginalizovani (teško je naći svoje pravo mesto u poplavi video snimaka od "rilsova" do filmova i serija) mora da se završi samo na jedan način. Uživajte u nekim od fotografija koje sam napravio. Ja sam svakako uživao.I da - fotografija je umetnost. Više je kultnih fotografija zapamćeno u istoriji nego knjiga. Fotografiju razume i dete, ali i akademik.Fotografija je jedan fragment života koji postaje večnost.

BONUS VIDEO Novak ostvario novu pobedu na US Openu