Novak kao isterivač Demona u novoj epizodi pohoda na Sveti gral

Putujte sigurni uz UNIQA putno osiguranje za ceo svet.

Demonstracija sile i pobeda rezultatom 6:3, 6:4, 6:2 bila je najbolja predstava Đokovića od početka turnira.

Izgledao je najbliže idealnoj verziji sebe u poslednje vreme i lestvicu optimizma u vezi sa osvajanjem titule podigao na mnogo viši nivo.

Sada ga čekaju još tri izazova na tom putu, a situaciju mu je u mnogome olakšao i žreb i sam razvoj turnira.

Teško da je i sam Novak Đoković mogao da poželi bolji žreb od ovog koji mu se desio na Vimbldonu. Činjenica da je u startu izbegao Karlosa Alkaraza i Danila Medvedeva kao i neke potencijalne mine na travi poput Grigora Dimitrova bila je velika stvar za čoveka koji izlazi iz povrede zbog koje nije znao ni da li će da zaigra u Lonodnu.

Ono što je usledilo, samo je dodatno olakšalo posao. Ispadanje Huberta Hurkača i Aleksandra Zvereva dovelo je do toga da mu je na putu do finala možda i najteži meč bilo odigrana osmina finala protiv Runea, koji je odradio na ubedljiv način.

Ipak, daleko od toga da sada može da otvori šampanjac i počne da slavi, jer prepreke koje slede nisu nimalo naivne, počevši od Aleksa de Minora, populranog "Demona" u četvrtfinalu.

Australijanac je ove godine prvi put stigao do četvrtfinala Vimbldona i to mesec dana nakon što je po prvi put stigao do četvrtfinala Rolan Garosa.

Ta dva podatka su možda i najbolji pokazatelj da je značajno unapredio igru i postao zreliji igrač, a ove godine je to potvrdio i pobedom nad Novakom na Junajted kupu, što je barijera koju je probio i stekao samopouzdanje.

U tom kontekstu, pobeda srpskog tenisera nad De Minorom u Monte Karlu nakon toga važna je zbog povratka balansa moći u njihovom odnosu, ali je sigurno da će Australijanac imati šta da kaže.

„Osećam se dobro zbog toga. Igrao sam sa Aleksom ove godine, prvi put ćemo igrati na travi. Jedan je od najbržih, biće mnogo trćanja. Uživam u mom trčanju sa 37 godina", poručio je Nole.

A De Minor je bio i brz i efikasan u dosadašnjem toku turnira, i pre svega stabilan kada je bilo najvažnije.

Prvo kolo protiv Džejmsa Dakvorta dobio je tako što je sva tri taj-brejka rešio u svoju korist, da bi još lakše izašao na kraj sa Đaume Munarom kojem nije dao šansu.

Usledio je i neplanirnai odmor kada mu je Luka Puj predao meč bez izlaska na teren, a jedinu neprijatnost imao je u osmini finala protiv Artura Fisa, i to nakon dominantne predstave u prva dva seta, kada je usledio manji pad.

Ipak, pokazao je da je spreman i mentalno, i brzo se izdigao iznad situacije i do kraja bez drame rešio pitanje pobednika.

Na terenu je proveo dva sata manje nego Đoković iako to ne bi smelo da bude faktor ni na jednoj strani, jer su obojica prilično lako prošla do ove faze turnira.

Motiv bi mogao da bude i njihov odnos, jasno je da se baš i ne vole preterano, a situaciju je zakuvao Australijanac koji je još od situacije sa deportacijom Đokovića iz Melburna krenuo sa prozivkama.

Začin koji bi meč mogao da učini posebno zanimljivim, a poznato je i kako Đoković reaguje kada postoji ekstra motivacija.

Vreme je da se pretvori u isterivača "Demona" i da nstavi pohod ka Svetom grlau, novoj tituli na Vimbldonu.

"Nadam se da će i država nešto da učini oko muzeja sporta"

Bio je raspoložen, s razlogom, Novak Đoković posle plasmana u četvrtfinale Vimbldona, pa se raspričao i o nekim životnim projektima, kao što je i pitanje muzeja posvećenog njemu.

"Što se tiče muzeja, to jeste i dalje ideja. Za Knez Mihailovu iskreno od oca što sam čuo, sad se ne radi da se tamo nađe prostor. Postoji ideja da se uradi muzej u kojem bih izložio pehare i stvari koje sam nosio na nekim važnim mečevima", naglasio je Đoković.

"Ne samo to, nadam se da ćemo moći da imamo sportski muzej, ne mi kao porodica, nego Srbija, savez, Olimpijski komitet, ne bih sada da uperim prst u bilo koga, nego prosto kolektivno smatram da je Srbija toliko uspeha u sportu imala i da je sport stvarno zadužio Srbiju. Meni je prosto nerazumljivo kako mi i dalje nemamo sportski muzej da svaki turista ili stranac koji uđe u Beograd ili Srbiju da mu to bude jedna od top 10 destinacija koje mora da poseti. Nadam se da će i država nešto da učini, jer stvarno sport to zaslužuje. Videćemo šta će sa tim biti", jasan je Nole.

Osvrnuo se i na problem sa kojim se suočavaju njegovi navijači.

"Imao sam poslednjih nekoliko godina nezadovoljstvo i frustracije da mnogo ljudi koji traže moje stvari nemaju mogućnost da ih nađu u radnjama mojih sponzora. Neke stvari se sada menjaju na bolje, ali nisma zadovoljan, jer i to može bolje. Nadam se da sponzori podižu taj nivo prozivodnje i količine, već i pristupačnosti da ljudi imaju mogučnost da ih nađu. Tenis je na ovom nivou gde se ja nalazim vrlo popularan širom sveta. Naravno, može da se kupi onlajn, ali je drugačije kada ljudi odu u radnju".

Istorija, geografija i lingvistika

Otkrio je Novak Đoković i da bi gotovo sigurno bio u sportu da nije teniser, ali...

„Oduvek sam nekako želeo da budem u sportu i otac mi je bio instruktor skijanja, pa je ušao u ugostiteljstvo. Majka mi je studirala DIF i ona je bila u sportu i oni su se tako zapravo i sreli na skijanju. Skijanje, fudbal i tenis su mi bili tri sporta glavna, i košarku sam voleo i volim je i danas. Verujem da bih ostao u nekom sportu, ali možda u nekim drugim sportovima ne bih bio toliko dobar, pa bih možda studirao i pratio drugi smer životni“.

Objansio je i koja su mu trenutna interesovanja.

„Sada me interesuju različita polja i oblasti života, istorija me baš interesuje i geografija i lingvistika, i to su nauke koje stvarno volim. Bog mi je ovo dao i jako sma zahvalan jer verujem da se sve u životu sa razlogom dešava. Potrudio sam se da svoj životni poziv iskoristim da svoj krst nosim časno i kako treba, i predstavljam svoju zemlju i svoju porodicu na pravi način", zaključio je Nole.

BONUS VIDEO