Postoje prosto u istoriji neke večeri, neki događaji koji nikada neće biti zaboravljeni.
Postoje i oni koji će se prepričavati iznova i iznova, a postoje i ličnosti koje su vremenom daleko prevazišle samo svoje profesionalno određenje.
PROČITAJTE JOŠ
Rodžer Federer je odlučio da više ne igra takmičarski tenis. I dalje neverovatno zvuči da je završio karijeru iako je ona manje ili više bila gotova već tri godine.
Pisao je Petar Petrović Njegoš stotinu godina i pre nego što ćemo uopšte čuti za Federera, a u tom neverovatno bogatom opusu oduvek se izdvajala jedna pesma – Noć skuplja vijeka.
I ne postoji način da vam dočaram te emocije kroz ove redove, prosto tu pesmu treba čitati iznova i iznova i razumevati je deo po deo… Godinama treba lomiti glavu oko nje. A ne znam kako, ali mi se baš ona vratila u sećanje kada sam pogledao oko sebe i video sve, ali bukvalno sve kako plaču. („O nasljedstvo idejalno, ti nam gojiš besmrtije, / te sa nebom duša ljudska ima svoje snošenije!“)
Novinari, navijači, redari, legende tenisa, pa verovatno i kamermani koji su bili kamuflirani kapama i slušalicama. Prosto za svakog od 20.000 ljudi koji su bili tu Federer je bio više od igrača. Neki su počeli da prate tenis zbog njega, neki su uz njega napravili karijeru, neki voleli da ga mrze, ma i taj spisak bi bio predugačak, ali je sigurno da niko nije bio ravnodušan prema njemu.
I kako je svima zapala knedla u grlu kada je Federer pokušavao da formira smislene glasove, a umesto toga smo čuli krčanje u mikrofonu. Njegova noćna mora se ostvarila, nije mogao da izusti ni reč (doduše i „izigrali“ su ga na kartu emocija), skrivao se u smehu, aplauzu publike, pokušavao je da sebi kupi vremena.
Istovremeno su navijači koji su došli u njegovim majicama već natopili odeću suzama, oni koji nisu želeli da pokažu emocije su samo vrhom rukava skidali nešto iz očiju. Mnogi su prosto pobegli jer je to bilo previše za procesuirati… Ovakve stvari se zaista doživljavaju samo jednom u životu i zaista je u pravu Federer što je odlučio da se oprosti pred prijateljima. Kada mu je bilo najpotrebnije nije bio usamljen, koliko god da su ga gurali u sredinu on se okretao i rukom tražio prijatelja.
Kada se sve završilo čekali smo najmanje pola sata da se pojave i da stanu pred kamere. Dok sam završavao sve što imam u jednom trenutku sam video i Lutija, dugogodišnjeg trenera Federera, kako pozdravlja čitavu porodicu. Nije bilo nikoga ko nije stigao da pozdravi Švajcarca.
Čak je i na konferenciji za medije dva puta bio na ivici da zaplače, ali se muški držao. Prepuna sala za konferencije nije mogla da primi sve koji su hteli da se nađu tu i verovatno da je bilo dozvoljeno 100 pitanja, verovatno bi bilo postavljeno baš toliko. I Federer je strpljivo odgovarao i pokazao koliko će faliti i van terena upravo zbog toga što tako zna da šarmira i da govori o svemu potpuno otvoreno.
I neka ovo bude samo početak neke nove priče o Federeru, ne mogu se svesti računi u samo jednom tekstu.
Sponzor Lejver kupa na Nova.rs je Erste banka.
BONUS VIDEO Lejver kup u Londonu: Proslava karijere Rodžera Federera
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare