0
A neke stvari su se već promenile.
Milšped Group vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.
Ako ste imali priliku da odgledate neki meč Miomira Kecmanovića u dosadašnjem toku Australijan opena, niste mogli a da se ne zapitate ko je ovaj čovek i šta je uradio Miomiru koji je gubio svaki put kada stvari ne bi išle kako je zamislio.
Još je na početku seniorskih dana bilo jasno da talenat kod Kecmanovića nije bio sporan. Kvalitet u igri je uvek postojao, udarci su bili tu iako je na nekima morao da radi i još uvek će morati kao što je stabilnost u servisu, a ponekad su bile problem i odluke u igri.
PROČITAJTE JOŠ
Međutim, najveći problem bila je upravo glava kada bi stvari krenule po zlu i kada ne bi uspevao da odigra ono što je zamislio.
Kecmanović bi obično tonuo u tim trenucima i mečevi bi vrlo brzo odlazili u drugom smeru. To je znalo da se produži i na naredne mečeve i turnire, pa je često znao da bude u lošoj seriji rezultata.
Prošla godina najbolji je primer za to jer je ispao u prvim kolima sva četiri grend slema i to je dovelo do toga da dođe do promene u njegovom timu.
Novi ljudi doneli su novu energiju, a samim tim i nove principe u radu.
To je već moglo da se vidi u završnici prošle sezone kada je u Dejvis kupu savladao Lorenca Musetija i Džeka Drejpera. Solidan start na manjim turnirima u Hong Kongu i Adelajdu gde je pomalo i nesrećno gubio su bili nagoveštaj kontinuiteta, a sve se poklopilo ovde u Melburnu.
Ključno za sve je bilo probijanje mentalne barijere.
Ta četiri poraza na grend slemovima prošle godine su uticala na njega, i bilo je važno da u Melburnu pobedi nezgodnog i našpanovanog Japanca Jukija Vatanukija o čemu je pričao i posle meča.
Pojasnio je na kojim tehnikama je radio da prevaziđe problem.
„Dosta smo radili na pozitivnosti. Imam i dalje momenata kada nisam kako bi trebalo da bude, ali dosta je više ovih drugih. Trudim se da silim sebe čak i kada nisam pozitivan – da to budem. Kada osetim da krene negativnost ili kada moj tim oseti – odmah budem opomenut. Da nema padova, da sam sto odsto prisutan u svemu i da nema odstupanja.“
To je donelo rezultat i u mečevima koji su usledili. Uspeo je da spase meč lopte i protiv Jana Lenarda Štrufa i protiv Tomija Pola, i da u ključnim momentima zadrži stabilnost i odigra svoje najbolje udarce.
To je u ovom trenutku mnogo važniji podatak od samog plasmana u osminu finala gde ga čeka Karlos Alkaraz.
PROČITAJTE JOŠ
Od kako je postao profesionalac, Kecmanović nije usepo da odigra stabilnu sezonu baš zbog tih problema koje je imao na mentalnom planu, pa čak i na planu fizičke pripreme.
Sada je i posle dva iscrpljujuća meča delovao sveže, kao da je na terenu provodio neuporedivo manje nego što zapravo jeste.
To može da raduje i pred sledeći meč protiv drugog igrača sveta sa kojim je već igrao jedan epski duel na mastersu u Majamiju kad je izgubio tek u taj brejku trećeg seta.
Sada će moći da odigra mnogo opuštenije kao što je i sam najavio, i da u stilu Rokija Balboe pokuša da preživi još jedan meč.
Ukoliko mu to ovoga puta ne prođe za rukom, biće važno da već na sledećem turniru pokaže da ovo što se desilo nije bila slučajnost i da je pred njim konačno sezona u kojoj će da skoči ka samom vrhu.
BONUS VIDEO Intervju Novaka Đokovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
