Kada je u martu mesecu Janik Siner sa 2:1 izgubio od Karlosa Alkaraza u polufinalu Indijan Velsa, malo ko je mogao uopšte da pretpostavi da će osam meseci kasnije taj trenutak još uvek biti u žiži javnosti, doduše iz razloga koji nema veze sa tenisom kao takvim.
Siner je, naime, 10. marta bio pozitivan na supstancu klostebol, a potom 18. marta i drugi put.
Usledile su dve suspenzije – jedna koja je trajala jedan dan, druga koja je potrajala čitavih sedam dana, ali je javnost za to saznala tek pet meseci kasnije (informacija o suspenziji Janika Sinera objavljena je 20. avgusta).
Osam dana ranije, 12. avgusta, Iga Švjontek je dala uzorak urina pred nastup na Sinsinati openu, gde je otkriveno prisustvo trimetazidina (TMZ), supstance koja je deo lekova protiv angike pektoris, a koji se navodno našao u leku koji je koristila kako bi poboljšala san usled džet lega.
I Iga i Janik su u trenutku kada su pali na doping testu bili u samom vrhu – Siner je malo posle Indijan Velsa došao do drugog mesta ATP liste, a potom i do prvog na kom se i trenutno nalazi, dok je Švjontekova bila prva sve do samog kraja godine, kada je usled suspenzije nepunih mesec dana bila van takmičenja, pa je Arina Sabalenka preuzela čelnu poziciju.
Dakle, u samo par meseci dvoje najboljih tenisera sveta palo je na doping testu – dosad nezabeležen slučaj u svetu sporta.
To nas dovodi do pitanja – kako je to moguće? I da li su njih dvoje zapravo uključeni u zaveru mnogo širih razmera?
Drugim rečima, da li su Švjontek i Siner početak lavine u kojoj će biti razotkrivena čitava mreža vezana za doping?
Postoji par teza koje idu u prilog toj mogućnosti.
Prva je vezana za same Italijane. Siner je, naime, 38. sportista povezan sa Italijom kom se dogodilo da bude pozitivan na klostebol u poslednjih pet godina, pa su ponovo počele priče o sistemantskom dopingu u italijanskom sportu, na šta se nadovezao i jedan italijanski karabinjer (policajac), koji je otkrio da je „čuo da je klostebol korišćen da prikrije pravu supstancu kojom se sportisti dopinguju„.
Takođe, spominje se i vrtoglavi uspon Džasmin Paolini, italijanske teniserke koja je sa 26 godina ušla u top 50, a potom sa 28 godina stigla i do finala Rolan Garosa, Vimbldona… Uz osvojeno zlato u dublu na Olimpijskim igrama i Bili Džin King kupu, kao nešto što bi trebalo dodatno istražiti.
Druga je činjenica da je Svetska antidoping agencija (WADA) uopšte pokrenula žalbu protiv Sinera. Naime, teško je verovati da bi WADA tim putem krenula samo kako bi „naudila“ Sineru, pogotovo jer je u pitanju proces koji bi mogao da bude itekako skup. Sama odluka da ipak podnesu istorijsku žalbu i urade nešto što nikada dosad nisu ide u prilog tezi da postoje naznake da se događa nešto veće i ozbiljnije.
Treća je puka teorija verovatnoće. Jednostavno, koliko je realno da su dvoje najboljih tenisera u tako kratkom vremenskom periodu pali na doping testu pukim nesrećnim sticajem okolnosti?
Ovo sve su naravno nagađanja – odgovor će dati Sud za sportsku arbitražu (CAS), WADA, Međunarodna organizacija za integritet tenisa (ITIA)…
Jedno je sigurno – očekuje nas burnih nekoliko meseci, što vezano za sudbinu Sinera i Švjontek, što kada je u pitanju sama budućnost WADA i ITIA, pogotovo ako se uzme u obzir da su i WADA i ITIA na ozbiljnom udaru usled poprilično ozbiljnih skandala i optužbi.
A nama ostaje da se pitamo – zašto ste morali da uprljate „beli sport“?
BONUS VIDEO