2
Kada se dogodi jednom, može da se kaže da je izolovan incident. Ako se ponovi dva ili tri puta, nije dobro, ali su, opet, u pitanju događaji koji su na nivou statističke greške. Ako se, pak, u rasponu od četiri godine, ista stvar ponovi ni manje ni više od 38 puta, nešto je trulo, što bi rekao Šekspir kroz lik Marčela u Hamletu - samo ovog puta ne u Danskoj, već u Italiji.
Priča o Janiku Sineru i njegovoj „zloj kobi“ koja ga je pogodila tokom marta meseca i takmičenja u Indijan Velsu već je svima dobro poznata – ili bar jeste onima koliko dnevne vesti parte na iole ozbiljnijem uzorku od povremenog ulaska na Internet, stoga nećemo ići u detalje, već u suštinu – prvi reket sveta je dva puta za osam dana bio pozitivan na doping testu na supstancu po imenu klostebol.
PROČITAJTE JOŠ...
Za ovaj ozloglašeni steroid javnost je prv put imala prilike da čuje 1987. godine, kada je čuvena nemačka atletčarka Bridžet Dresler iznenada preminula, a u njenom organizmu je pronađen trag čak 101 supstance. Posebno se izdvojio klostebol.
Kasnijim istragama utvrđeno je da je ovaj steroid, koji podiže nivo testosterona a nije ga bilo moguće detektovati, bio glavna supstanca organizovanog dopinga u nemačkom sportu u sedmoj i osmoj deceniji 20. veka, i sve to zahvaljujući doktoru Arminu Klumperu, koji je, pod maskom istraživanja, sportistima koji su bili dovoljno „otvorenog uma“ davao klostebol.
Klumber je 2019. godine u Kejptaunu u Južnoj Africi preminuo, a iste godine u Italiji je njegov „proizvod“ takoreći „ustao iz mrtvih“.
Naime, nakon haosa u Nemačkoj usledio je period sporadičnih pozitivnih testova, ali nije bilo ozbiljnijih slučajeva niti neke preterane vezanosti za određeni geografski region sve do te 2019. godine, kada je započet niz od čak 38 pozitivnih testova među italijanskim sportistima na ovaj steroid.
Doduše, sve je zapravo počelo malko ranije, kada je 2018. godine Fabio Lućioni, tada fudbaler Beneventa koji je kao kapiten predvodio „veštice“ od Serije C do Serije A, proglašen krivim. Iako je sud prihvatio njegov argument da nije namerno koristio ovu supstancu, ona se jeste našla u njegovom telu – nemarom doktora Valtera Đorđonea, koji je iskoristio sprej koji je u sebi sadržao klostebol kako bi pomogao rani na fudbaleru da zaraste brže.
Fudbaler je dobro prošao pošto je suspendovan na godinu dana – tri manje od doktora.
Bilo je, doduše, i bizarnih situacija, kada je mlada italijanska teniserka Matilda Paoleti pomazila svog psa rase čivava, čiju ranu je majka mlade teniserke na preporuku veterinara tretirala sprejem u kom se nalazio klostebol, dok je Marijano Tamaro, jedan od najboljih mladih igrača sveta, bio pozitivan nakon što je otac iskoristio sprej za ranu na kolenu.
Poznat je i slučaj Rikarda Morašćinija, koji je nastupao za Olimpiju iz Milana. Njegova devojka je, dok je kuvala, posekla prst, i iskoristila sprej kako bi pomogla rani da brže zaceli.
Suspenziju zbog klostebola dobila je i odbojkašica na pesku Viktorija Orsi Tot, kao i mornar Roberto Kaputo, koji je trebalo da se takmiči u jedrenju.
Da stvar dodatno dobije na bizarnosti potrudile su se dve klizačice – Norvežanka Tereza Johag je bila pozitivna nakon što je namazala kremu po imenu trofodermin kako bi tretirala opekotine od sunca dok je boravila u Italiji na pripremama. Slična situacija dogodila se i Lauri Barkvero iz Španije – takođe stacioniranoj u Italiji.
Zbog čega se ovo zapravo dešava?
Za razliku od većine drugih zemalja, klostebol je u Italiji moguće nabaviti i bez recepta, s obzirom na to da je sastavni deo kreme koja služi za tretiranje površinskih rana i jedna je od najpopularnijih u zemlji. S obzirom na široku dostupnost, i ne iznenađuje što je najveći deo pozitivnih testova na ovu supstancu zapravo nastao nesrećnim slučajem.
Naime, uprkos tome što na kutiji zapravo velikim slovima stoji upozorenje „Doping“ uokvireno crvenim okvirom, veliki broj korisnika ove kreme i spreja na to i ne obraća pažnju prosto jer se – ne bave sportom. A da se povremeno dogodi još neverovatniji slučaj od Sinerovog, kom je, bar prema priči ovog tenisera, maser preneo klostebol dok ga je masirao bez rukavica, pokazuje i primer iz Brazila, inače druge zemlje po broju prijavljenih slučaja dopinga klostebolom, gde je plivač Gabrijel Santos prvo bio suspendovan, a potom oslobođen optužbe da se dopingovao jer je utvrđeno da je u kontakt sa ovom supstancom došao tako što je zagrlio brata.
Pogađate, njegov brat je imao rasekotinu koju je tretirao kremom u kojoj se nalazio klostebol.
S obzirom na to da je broj od 38 (sada već 39) slučajeva iz Italije dovoljno veliki da privuče pažnju svetske javnosti i upali alarme na mogući sistematski doping, nema dileme da nas očekuje period poprilično burnih istraga i odluka kako bi se šansa da neko usled krajnje bizarnog sticaja okolnosti ostane bez šanse da se takmiči svela na minium minimuma.
U suprotnom, utisak je da nas tek očekuje eskalacija.
Jedno je sigurno – posle haosa kroz koji je prošao Janik Siner, teško da će išta biti isto.
BONUS VIDEO
