Italijanski teniser je tako po treći put u karijeri osvojio grend slem titulu (pored Australijan opena dva puta trijumfovao i na US Openu), dok je Zverev po treći put u karijeri poražen u finalu.

Sam početak meča protekao je u znaku velike borbe ali i sigurne igre Sinera na njegov servis, a ključni trenutak dogodio se u osmom gemu, pošto je Siner četvrtu šansu da rivalu oduzme servis pretvorio u brejk i stigao do 5:3 uz duplu servis grešku.

U narednom gemu dobio je bez izgubljenog poena i stigao do 6:3, te prednosti u borbi za titulu.

Drugi set doneo je nešto sigurniju igru Nemca. Zverev je na momente uspevao da pokaže da nije bez razloga drugi na svetu, bilo je tu sjajnih poena, ali...

Nedostajao je konačan "iskorak", iako je i te kako bilo prilika da Italijan bude napadnut, Zverev je u tim trenucima grešio, ili bi Siner uspevao da vrati nemoguće, ili bi servirao savršeno kad je najpotrebnije, ili je imao neverovatno mnogo sreće.

Takav primer dogodio se u završnici taj-brejka drugog seta, kada je Zverev pri rezultatu 4:4 servirao, Siner posle razmene udario lopticu tako da je izgledalo da će ona završiti daleko u autu - ali je umesto toga zakačila mrežicu, pala u polje i donela poen Italijanu.

Lako je Siner to pretvorio u 7:4 i sa 2:0 ušao u treći set.

Tamo je viđena ponovo velika borba, ponovo je Zverev bio tu negde, izgledalo je da bi mogao da izazove određene probleme rivalu, ali umesto toga, u trenucima kada je bio taj koji je diktirao dešavanja na terenu, Nemac je napravio dve greške, Siner poveo 30:0, potom 40:15, i oduzeo servis rivalu.

Tu prednost nije ispuštao, da bi na 5:3 prvu meč loptu pretvorio u 6:3 i došao do titule.

I ne samo to - Siner je uspeo da uradi nešto što je pošlo za rukom samo Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu u poslednjih 25 godina. Federer je 2003. godine protiv Marka Filipusisa osvojio titulu bez dopuštene brejk šanse na VImbldonu, dok je Nadal 14 godina kasnije istu stvar uradio protiv Kevina Andersona u finalu US Opena.