Ivan Mrđen iz Australije za Novu: Prvi dan turnira je kao ogroman “švedski sto”

Ne znam kako to izgleda na Rolan garosu, Vimbldonu ili u Njujorku, ali za mene je prvi dan, onako kako ga doživljavaju u Melburnu, gotovo isto impresivan kao kasniji dani odlučujućih mečeva.

Gužva u tramvajima na liniji 70, što redovnim, što vanrednim, počela je još oko pola deset, iako su prvi okršaji u oba glavna žreba zakazani za 11 časova. Neki ljudi iz komšiluka melburnške filijale naše porodice rekli su mi da su u redu, prvo za ulaznice, a onda da uopšte uđu čekali dva sata. Taman pola vremena koliko je trajao meč prvog predstavnika Srbije na ovogodišnjem Australian openu.

Mladi kolega Miodrag Dimitrijević, koga sam prvog ugledao kad sam ušao u medijsku zgradu, već je čitaoce našeg portala obavestio o dramatičnom meču Miomira Kecmanovića (27 godina, 59. na ATP listi) sa Argentincem Tomasom Martinom Ečevarijom (27/61). Ja u svoju odbranu mogu samo da dodam da, pošto još lečim opekotine po čelu i nosu, zarađene onomad kad sam u Areni “1573” gledao Lajovića, nisam imao hrabrosti da se ponovo “sunčam” na istom mestu.

Već kompletiranoj ekipi izveštača za medije iz Srbije pridružio sam se u 48. minutu četvrtog sata petog seta, kad je pri rezultatu 4:4, naš “Kec" (ovog puta, ne i iz rukava) uspeo da odbrani čak pet “brejk lopti”, ali na žalost ne i šestu, posle čega je Mesijev zemljak rutinski priveo priču kraju.

“Društvo srpsko-argentinskog prijateljstva” biće na okupu i sutra, kad će Hamad Međedović (23/96) izaći na megdan Marianu Navoneu (25/72), ali taj ponedeljak je prvi od, nadamo se, sedam “Djokovic days”, tako da nisam baš siguran da ću poraniti zbog tog meča, da bih ostao na “licu mesta” do duboko u noć.

* * *

Da se vratimo na priču o “švedskom stolu”. Osim mnogobrojnih kafića i restorana brze hrane, osim širokog izbora suvenira u AO prodavnicama, osim kojekakve zabave za sve, nešto slično važi i za mogućnost da se uživo, samo sa dnevnom kartom, pogleda i neki zvaničan meč. Ja sam, iz nekih samo meni znanih razloga (mada o tome nešto zna i moj drug Vuja iz lokalne kladionice), prvo ispratio kako je Rumunka Elena Gabrijela Ruse (28/79) izbacila favorizovanu Ukrajinku Dajanu Jestremsku (25 godina, ovde bila 26. “kosturašica”), da bih onda proveo više od dva sata u lepoj zavetrini “Rod Lejver arene”.

A tamo je mladoliki Kanađinin Gabrijel Dijalo (24/41) imao snage da dobije prvi set protiv svetskog broja tri Aleksandra Zvereva, posle čega se neverovatno brzinom popunila novinarska loža u ovom hramu tenisa.

Gren slem je ipak nešto drugo, treba ti tri čuda da napraviš neko veliko iznenađenje, tako da su u nastavku stvari ipak došle na svoje mesto.

* * *

Prvi dan jednog od četiri gren-slem turnira, koje neki nazivaju i “svetsko prvenstvo” je važan i zbog toga što je to dan za sve zastave. Svi su tu, svi sanjaju iduću nedelju, ako ne baš i finalna dva dana, svako može da nađe svog ljubimca (ovo zaista ne znam kako da napišem u duhu rodne ravnopravnosti)...

U muškoj konkurenciji nadmetanje su počeli predstavnici 30 država. Najviše je Amerikanaca (21), Francuza (14), te domaćih igrača (11). Sledi Italija sa devet, Argentina i Španija sa po osam, Češka sa pet, a u grupi teniski značajnih zemalja sa po četiri aduta su Kina, Nemačka, Kanada i Srbija. Uz po trojicu će stajati zastave Velike Britanije, Holandije i Belgije, duplo manje predstavnika od nas imaće Japan, Poljska, Mađarska, Norveška, Portugal, Kazahstan, Čile i Hrvatska (organizatori im vratili Dina Pršića kao srećnog gubitnika), a duplo manje od njih (samo po jednog) Švedska, Švajcarska, Austrija, Brazil, Monako, Bosna i Hercegovina, Grčka i Bugarska (of course, večiti Griša Dimitrov).

Kad se tome dodaju i trojica Rusa koji i dalje nastupaju bez zvaničnih obeležja, dobija se ukupno 128, pa ko voli neka sabira. U ženskoj konkurenciji broj igračica sa takvim statusom je daleko veći, čak 11 što Ruskinja, što Beloruskinja, prevođenih glavnom favoritkinjom Arinom Sabalenkom.

I među damama prednjače Amerikanke (18), slede, već po tradiciji, Čehinje (11) i Australijanke (10), a zatim Ukrajinke (6), dok Kina, Poljska, Nemačka, Španija i Francuska imaju po četiri, Hrvatska, Rumunija, Japan, Velika Britanija, Kanada, Mađarska, Kazahstan i Švajcarska po tri, a Tajland, Letonija, Kolumbija, Italija i Slovenija po dve devojke za koje će navijati.

Sledi grupa zemalja sa po jednom predstavnicom (Filipini, Holandija, Turska, Brazil, Slovačka,Grčka, Danska, Argentina, Belgija, Meksiko, Novi Zeland i Indonezija).

Kad se sve sabere - 127, plus naša Olga Danilović, koja će 23. januara napuniti 25 godina, a trenutno je 32. svetska igračica. Njen meč sa reinkarniranom Venus Vilijams smo čekali do pred kraj ovog prvog turnirskog dana, ali o njegovom ishodu će vas takođe obavestiti kolega Dimitrijević. Ja ću samo da skupim utiske za jedan od sledećih tekstova, čiji je radni naslov “gde su stvarne granice ljudskih mogućnosti”.

O tome će već u ponedeljak uveče nešto imati da kaže i Novak Đoković. Idemo dalje, pozdrav iz Melburna…