Ivan Mrđen iz Australije za "Novu": Najtopliji dan u mom, ne tako kratkom životu

Biće, kažu, tu negde oko trideset stepeni, pa je sasvim verovatno da ovaj meč neće biti ispod zatvorenog krova. A tako su protekli svi dueli u utorak, koliko ih je moglo da stane u tri arene koje mogu da se na taj način zaštite od vremenskih ćudi, kiše, vetra, a juče i nepodnošljive jare koja je u “špicu” dostigla 45 Celzijusa.

Bio je to najtopliji dan u mom, ne tako kratkom životu, jer tokom svih ovih godina kako obilazim decu i unučiće po belom svetu, nikad nisam bio preko leta u Dubaiju, a kad je u Melburnu zabeleženo 46,4 stepena po istoj skali (7. februara 2009.) - nisam ni sanjao da ću ikad doći na taj “kraj sveta”.

A da me ubijete ne bih mogao da se setim šta sam radio 24. jula 2007. kad je u Beogradu zabeležen istorijski maksimum od 43 stepena. U knjizi “Sa Beogradom na Ja” (“Mostart”, Beograd/Zemun, 2011) pod tim datumom zabeležio sam objašnjenje mog drugara Pece Živojnovića zašto se tih vrelih dana po Beogradu nisu mogla videti kola sa pančevačkim registracijama: “Nismo ludi da dolazimo ovamo i plaćamo benzin, kad u Pančevu kola rade na vazduh. Otvorimo rezervoar, a benzen uradi ostalo.”

Kad već juče nisam smeo da se upustim u avanturu odlaska u Melburn park, mogao sam samo da konstatujem da su oba moja povoda za to završena neuspešno. Prvo je jedina naša predstavnica među juniorkama i juniorima, Novosađanka rođena u Herceg Novom, 17-godisnja Luna Vujović izgubila od nešto starije Čehinje Denise Zodiakove, a onda se i “društvo srpsko-hrvatskog prijateljstva”, mešoviti par Aleksandra Krunić - Mate Pavić, oprostilo od ovdašnje publike, koja je bučno proslavila pobedu svog tandema Olivia Gadecki - Džon Pirs.

(Da budem iskren, obično ne pratim dublove, pa sam zato zahvalan Užičanki Nadi Draguni, koja mi je skrenula pažnju na dobre igre Aleksandre Krunić u tim kombinacijama, što je kolega Miodrag Dimitrijević juče lepo opisao u tekstu na našem sajtu.)

* * *

Bez obzira na nepovoljne vremenske uslove i moju višednevnu apstinenciju, ovogodišnji Australian Open beleži rekorde u broju posetilaca. Tako je bilo i u nedelju, kad je tokom celog dana i uveče njih 85.338 pratilo mečeve sa kupljenim ulaznicama (prethodni rekord je iz 2025. - 77.527), i u ponedeljak, na Dan Australije (70.580 prema 66.907 od lane).

U ovo drugo je ugrađena i nevolja mnogih navijača Novaka Đokovića, koji su unapred kupili karte za njegov meč u četvrtom kolu, pa kad je Čeh Jakub Menšik (20 godina, ovde 17. nosilac) saopštio zbog čega mora da se povuče sa turnira samo najbrži su uspeli da koliko toliko “izvade štetu” i on-line prodaju svoje, ne baš jeftine ulaznice za “Rod Lejver arenu”.

Najtopliji dan u godini je svakako uticao da je dnevna poseta bila među najnižima u poslednjih nekoliko godina (samo 21.226), što je donekle popravljeno u večernjem terminu kad su se mesto u polufinale borili svetski broj jedan Španac Karlos Alkaraz i najveći adut domaćih ljubitelja tenisa, pa i tiha nada organizatora Aleks De Minor.

* * *

Dok ovo pišem taj meč je u toku, o čemu će vas u međuvremenu izvestiti kolege koje tenis prate mnogo detaljnije i stručnije.

Ja ću, sa svoje strane, kao ilustraciju kako je bilo u utorak popodne u Melburnu priložiti dve fotografije, snimljene sa terase stana ovdasnje ekspoziture naše velike porodice. Oko 19 časova, prostor ispod je obično pun šetača, džogera, biciklista, ljudi u večernjoj šetnji sa kučićima… U isto vreme most koji vidite u pozadini je prilično popunjen automobilima u oba pravca…

Ovom prilikom nigde nikog, što bi rekla Mirina i moja ćerka Milena “više ljudi bilo za vreme korone”. Bilo, ne ponovilo se… Ni ono, ni ovo u utorak…

A ponajmanje želimo da se ponovi 13. april 2023. kad je momak iz Karare u Toskani jedini put slavio protiv Novaka Đokovića