Ivan Mrđen iz Australije za Novu: Budućnost srpskog tenisa je Novak Đoković

WINNERBET vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

Razlog je pomalo ironičan, ali u sredu su svi za koje sam ja navijao prvi izašli sa terena. Znate ono, pozdravimo… from…, da bi se potom malo pročavrljalo sa pobednicom/kom.

Prvo sam u zaborav ispratio moju ovogodišnju simpatiju, 31-godišnju Australijanku Storm Hanter. Njenog podviga da sa “vajld kartom”, kao 367. na WTA listi, prođe kvalifikacije i prvo kolo glavnog žreba teško da će se iko sećati već ovog vikenda, ali za moju današnju temu nije nevažno što je ona u tim svom pohodu pobedila i Lolu Radivojević, trenutno drugi reket srpskog ženskog tenisa.

To nije impresioniralo Amerikanku Hali Baptist (24/70), koja joj je prepustila samo tri gema u dva seta, i to uglavnom sopstvenim “duplim greškama “. Ne pravi se bajka kad imaš samo miševe, potrebno je ipak i neko “čudo”...

Sa takvim razmišljanjima otišao sam na duel Olge Danilović (upravo puni 25 godina, ali je istovremeno pala sa 69. na 85. mesto) i Koko Gof (21/3), što se pokazalo više nego adekvatno. Kad je Amerikanka u prvom setu povela sa 5:0, pa prošlogodišnja učesnica četvrtog kola (otuda i ovaj pad u rankingu) zaredom osvojila dva gema, našalio sam se sa kolegama iz Srbije, na konto njene izjave “da ima posebnu taktiku za ovaj meč”, da je možda to ta strategija, “pustiš pet gemova, pa napadneš”.

Olga je to što jeste, igraće ona još godinama, tu i tamo napraviće nešto o čemu će se pričati, ali jedna priča je definitivno završena. Ona više nije “nada”, niti je budućnost, tačnije nema budućnosti ako nam je ona jedina uzdanica. Nije to ni već pomenuta Lola Radivojević (21/136), možda nešto ispadne od Teodore Kostović (18/168) ili Mie Ristić (19/268), nemam baš puno informacija pa ne bih da sudim samo na osnovu WTA liste.

A tamo se treba baš pomučiti pa pronaći Katarinu Jokić (27/302), Ninu Stojanović (29/330) ili Nataliju Senić (23/338)... Da se zaustavimo na prve četiri grupe od po sto najboljih svetskih igračica.

Kod muškaraca je u istom rasponu situacija ništa manje dramatična, bez obzira na relativno visoke brojke svih petorice koji su se pojavili ovog januara u Melburnu: Novak Đoković (u maju puni 39, trenutno četvrti na svetu), Miomir Kecmanović (27/67), Hamad Međedović (23/80), Laslo Đere (30/94), te Dušan Lajović (35/117).

A onda pustoš, sve tamo do 458. mesta, na kome je 18-godišnji Ognjen Milić. Kad se sve sabere i realno pogleda, jedina nada srpskog tenisa je - Novak Đoković! Tačnije, značiće nešto u svetskim okvirima samo dok on bude igrao i pobeđivao.

Nisam hteo ovo da napišem pre nego što sam u sredu uveče prvi put uživo gledao Hamada Međedovića. Čak i kad je iznenadio favorita domaće publike Aleksa De Minora (26/6) i osvojio prvi set, momak iz Novog Pazara koji sada živi i trenira u Španiji bio je najusamljeniji čovek u solidno popunjenoj “Rod Lejver areni”. Bez ijedne zastave, bez ijednog plakata, nekoliko puta samo “bravo, Medo”, jednostavno osim onog SRB na semaforu ništa drugo što bi označavalo da je na terenu momak koji, kako sada stvari stoje, ima šanse da napravi solidnu karijeru.

Ruku na srce, teško da bih i ja otišao te prohladne večeri i platio ne baš jeftinu ulaznicu samo da bih video kako neko “naš” gubi unapred izgubljen meč, pa da se samo konsterniram što postaje jasno da posle Noleta nema ničega. U tom smislu ne treba ništa zameriti našim ljudima iz Melburna i okoline, njih će i ove godine Novak okupiti bar pet, šest, a možda i sedam puta…

Pa će se igrati kolo ispred Rod Lejver arene, baš kao juče posle njegove ubedljive pobede protiv Italijana Frančeska Maestrelija (23/141), idemo dalje, dok traje nek traje, a za sutra… Pa kad smo mi to uopšte ozbiljno razmišljali o budućnosti uopšte, pa zašto bi tenis u tom smislu bio izuzetak…

U međuvremenu se “Balkan ekspres” ekspresno sveo na samo dvojicu najiskusnijih, Đokovića i Marina Čilića (37/70), koji je u četvrtak najviše iznenadio 23. nosioca, 26-godišnjeg Kanađanina Denisa Šapalova. Osim Olge i Hamada ispratio sam (i bukvalno) i Damira Džumhura i Petru Marčinko, da vaš baš ne zamaram nepotrebnim detaljima…

Da sam manje iskusan napisao bih ono što se kaže i u Beogradu i u Međugorju, bez koga nema udarca, ali za Novaka i Marina izgleda ne važi prvi deo te poslovice.

Ne znam šta o tome misli 21-godišnji Francuz Artur Gea, koji je izgubio od dve decenije starijeg Švajcarca Stana Vavrinke posle nešto više četiri i po sata igre, a samo kolo pre toga je napravio ogromno iznenađenje izbacivši 17. nosioca Čeha Jirija Lehecku.

Pravi asovi s godinama dobiju neke nove kvalitete, a onima koji to nisu godine dođu i prođu same.