Verovatno je najčešće pitanje koje postavljaju bilo kom novinaru, pogotovo ukoliko oni koji ne prate tenis toliko, jeste naizgled jednostavno jeste "Koji bi grend slem trebalo da se gleda uživo?". Ako ste iz Srbije to pitanje dobija manje ili više zbog logističkih razloga samo jedan odgovor - Rolan Garos.
Logistički razlozi jer za svaki drugi grend slem, ukoliko ste iz Srbije, morate da planirate barem dva meseca unapred pre svega zbog toga što vam je neophodna viza. Pakao je doći i do karata (na Vimbldonu gotovo nemoguće) ukoliko ne kampujete ili niste spremni da izdvojite više stotina, ponekad i hiljada evra za jednu sesiju. Ipak, sve ovo je neuporedivo lakše u Parizu nego bilo gde drugde, ako pritom volite i da se opustite i sklonite od buke automobila barem na sat, dva ili pet, vaš izbor jednostavno mora da bude Pariz.
PROČITAJTE JOŠ
Automobilima je zabranjeno da se kreću oko kompleksa, a u kompleksu u jednom trenutku možete da se izgubite u prirodi. Za razliku od betona, asfalta i stakla koji inače dominiraju teniskim objektima u Parizu postoji „istureno odeljenje“ u vidu botaničke bašte. I ukoliko ste osoba koja to voli nema nikakve dileme da ćete tu provoditi svoje vreme. To važi za najmanje desetak ljudi koje dobro poznajem.
Pre svih bi to uradili moj urednik sportske rubrike, ali i foto rubrika imaju jedno interno takmičenje u hortikulturi (ko zna koliko je biljaka rehabilitovano zahvaljujući toj strasti), pa će njima, kao i verujem vama biti uživanje da „prošetate“ kroz botaničku baštu.
Sačuvane su stare zgrade u kojima se sada nalaze najmoderniji butici i restorani, ali spolja teško da biste mogli da primetite da se u tim kućicama nalazi bilo šta drugo. Obilje različitih biljaka koje su popisane na pravi način ne mogu da vam dočaraju mir koji doživite. Kada dođete ujutru pre same publike, to je zaista pravi mir.
Deo botaničke bašte je zatvoren, tačnije veći deo je zatvoren, a jedno parče je postalo deo kompleksa u Parizu. Ovaj prostor datira još od 1898. godine, iako nije oduvek bio deo samog Rolan Garosa.
Tu se nalazi i najpoznatiji staklenik tenisa ili jedan od neobičnijih stadiona koji ćete videti. Na stadionu „Simon Matje“ može da stane 5.000 navijača i treći je najveći na kompleksu, nazvan je po čoveku koji je 1938. i 1939. godine osvajao ovaj turnir.
Ovaj čovek je kasnije vodio dobrovoljce u Drugom svetskom ratu. Botanička bašta ima više od 1.000 biljaka sa svih kontinenata, a kada nije turnir u toku možete da gledate sve to na miru.
Stadion koji je izgrađen bio je po mnogo čemu kontroverzan, pa je od predloga do izgradnje i poslednje napada prošlo devet godina.
Od tada je kompleks dobio jednu drugačiju toplinu koja mu je toliko dugo nedostajala. I zaista je ovo pravi način da se pobegne od vreve i nesnosne gužve na terenima širom kompleksa.
BONUS VIDEO Đoković besni na svoj tim u boksu u Rimu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar