Navikli smo da se uspesi i sva dela Novaka Đokovića uvek ili bar često osporavaju, na ovaj ili onaj način, a jedan od onih koji i te kako umeju da preteraju u tome jeste Toni Nadal.
Stric slavnog tenisera Rafaela Nadala, nedavno je imao još jednu spornu izjavu vezanu za Đokovića i poređenje sa njegovim bratancem, odnosno drugim velikanima „belog sporta“.
„Mislim da je Novaka Đokovića motivisala želja da napiše priču, da postane najbolji igrač u istoriji, dok je Rafa sa druge strane uvek živeo sasvim normalnim životom. Rafa igra tenis, ali normalno živi, jede, igra fudbal i bavi se drugim aktivnostima. Sećam se jednog treninga kada nam je njegov menadžer prebacio kako Rafa nije profesionalan, a moj odgovor je bio da ni ne želim da to bude, već da je dovoljno samo da daje sve od sebe kada je na terenu i da u slobodno vreme može da živi kao svaki drugi čovek“, rekao je Toni.
Nije se tu zaustavio i dodatno je pokušao da obrazloži svoju poentu.
„Za razliku od Rafe, Novak veoma pazi šta jede, kako provodi slobodno vreme i ima potpuno drugačiju viziju od Rafe i Rodžera. Na kraju, sva trojica su želeli da budu najbolji ikada, a u toj priči je najvažnije bilo to koliko su spremni da se žrtvuju“, dodao je Toni.
Jednom rečju – preterivanje… Da ne upotrebimo neku žešću reč.
Što bi se narodski reklo, nema ovo veze sa životom što priča Toni, iako je on još 2017. godine prekinuo saradnju sa Rafom.
Prva stvar ne može se reći da Novak nije živeo „normalno“, mada ta reč može da se tumači na mnogo načina. Đoković je pronašao savršeni balans, posvetio se onome što mu je važno i znao kako da organizuje vreme. Tu zaista ne vidim ništa nenormalno, pogotovo ako je neko perfekcionista kao Novak.
Drugo, ako je Toni već spomenuo da Rafa bez problema igra fudbal i ima neke druge aktivnosti, šta onda tek reći za srpskog tenisera, koga takođe možemo s vremena na vreme videti na fudbalskom terenu, odlično mu ide učenje jezika, nije retkost ni da ga vidimo da se zanima za druge sportove, pre svega košarku, koju redovno i prati, a ne treba zaboraviti ni skijanje, koje je Novakova strast još od malih nogu, iako se ne preporučuje profesionalnim sportistima.
Iako to ne možemo da tvrdimo, ali po onome što gledamo i pratimo već dugi niz godina, Novak je svestraniji od Nadala. Verovatno je Đoković jedan od najsvestranijih sportista na svetu, a nedavno je dobio i petu „Laureus“ nagradu, što je tek poseban uspeh, Nadalu zauvek nedostižan.
Treće, teško je poverovati da je neko rekao Nadalu da nije dovoljno profesionalan. Čak i da se to desilo, neko je žestoko pogrešio, pošto Nadal i sa 37, uskoro i 38 godina, vredno trenira i želi da priredi još nekoliko teniskih uspomena i mečeva za pamćenje. Dakle, ako i u tim godinama želite da se takmičite na najvećim turnirima i da na njima imate velike ambicije, onda svakako važite za ozbiljnog profesionalca. Dakle, Toni ne bi trebalo da pravi od svog nećaka nešto što on nije.
Četvrto, šta je sporno u tome što Novak pazi šta jede? Zar to nije nešto za pohvalu? I Rafa je tokom karijere i te kako morao da pazi na način života koji vodi i kompletnu ishranu. Sigurno ne kao Novak, ali razloga za to ima više, tako da nema razloga da Toni to pominje u bilo kakvom negativnom kontekstu.
Da Novak ima drugačiju viziju od Rafe i Rodžera jeste istina, ali baš zato su svi oni posebni na svoj način, ali ne može se reći da Đoković nije najviše postigao i da mu ne pripada GOAT zvanje. Izgleda da su se sa tim pomirili i Rafa i Rodžer, jer više nemaju tako zapaljive izjave i ponašanje, kao nekada pre, ali zato Toniju Novak „bode oči“ i to je tako odavno.
Istina je i da se Novak žrtvovao, možda i više od Nadala (mada je to pitanje zbog njegovih povreda) i Federera, da stigne tu gde je sada, ali ni u tome nema ništa loše i ne treba to posmatrati kroz neku negativnost. Đoković je sam sebi crtao ciljeve, obarao i tuđe i sopstvene rekorde, pomerao granice, a opet nije surovo gazio preko drugih i nije se služio prljavim trikovima.
Najbolje od svega je što Novak još nije najavio kraj, pitanje je i kada će, dok je Federer skoro dve godine u penziji, a i Nadalu se uskoro smeši takve sudbina. Tako da bi Toniju bilo bolje da nekada pohvali Đokovića, kaže neku lepu reč ili makar izbegne da priča o takvim temama – biće mu lakše.
Ne veruje u Đokovića pored Alkaraza i Sinera.
„Očigledno da je zamena stigla sa Alkarazom i Sinerom. Oni su veoma teški igrači za njihove rivale. Alkaraz mi se čini malo boljim od Sinera i glavni je favorit da bude broj 1. To je veoma dobar rivalitet za naredne godine. Obojica imaju mnogo talenta i istrajnosti, inače ne bi dostigli nivo koji su dostigli“, rekao je Toni Nadal za AS u aprilu ove godine.
Ali zato veruje u bratanca, koji se i dalje muči sa fizičkom spremom.
„Ako se oporavi i ako bude dobro, mislim da može da osvoji medalju u Parizu. Teško je, naravno, ali se ne može isključiti kao jedan od favorita“, zaključio je Toni.
Uporedio rivalstvo Nadala i Federera sa Ronaldom i Mesijem, Đokovića ni da spomene.
„Rivalstvo između Nadala i Federera je uporedivo sa Mesijem i Ronaldom u smislu kako su izdržali tokom vremena, ali ima dve razlike. Između Mesija i Kristijana postoji veća razlika nego između Nadala i Federera, a druga razlika je u tome što Rafael može sve što Federer može, dok Ronaldo ne može sve što Mesi radi“, rekao je Toni Nadal u razgovoru za radio „Super Deportivo“.
Posebno je hvalio Federera, a o Đokoviću nije rekao ni reč, iako je on i dalje najbolji na svetu.
„Federer je za mene neverovatan igrač. Šta je uradio i postigao. Ono što sam ga video da radi na teniskom terenu, nisam video da neko radi. Mogli bismo reći da je Federer bio Mesi. Rafael ima drugačiji, ali veoma veliki talenat. Tačno je da moj nećak nema tehničku raznovrsnost ili eleganciju koju može imati Federer, ali Rafael radi istu stvar kao Federer, iako Kristijano ne može da uradi istu stvar kao Mesi. Kristijano je odličan, ali nema sposobnost da izvede dribling koji je Mesi radio. U slučaju mog nećaka, na drugačiji način, on je sposoban da izvodi udarce kao i Federer.“
Morao je da naglasi da Đoković više nije isti kao 2011. ili 2015.
„Realnost je da onaj koji nastavlja da pobeđuje je Đoković. Novak koji nije onaj iz 2011. ili 2015. godine, već pre neki inferiorni Đoković, jer je normalno da tokom godina njegov nivo padne. Imate veoma dobre igrače, kao Siner ili Alkaraz, ali ono što je povećano je prosečan nivo tehnike i udaračkih sposobnosti. Na kraju, sport uvek napreduje, mada moramo da imamo na umu da se rekordi ne obaraju preko noći“, istakao je Toni u februaru 2024. godine.
Sramna izjava (čak i da je bila šala) vezana za Olimpijske igre.
„Nadam se i da će u avgustu doneti medalju sa Olimpijskih igara. Veliki sam optimista. A, da bi to uspeo, moja želja je i da se Đoković povredi, kao i njih još petorica-šestorica, da bi Rafa mogao da osvoji“, rekao je Toni Nadal, uz ogradu da je to šala.
Tu je i čuvena priča kako su Nadal i Federer značajniji za tenis od Novaka.
„Mislim da su Federer i Nadal značajniji za svoj sport od Đokovića. A Federer je imao najveći uticaj na sport od bilo koga drugog. Kada se povede ta diskusija o tome ko je najbolji svih vremena, moramo da ustanovimo tačne kriterijume oko kojih uvek postoji debata. Ko je najbolji – onaj koji ima svetski rekord ili onaj koji osvoji Olimpijske igre? Ne znam. Mislim da onaj koji je uspevao da igra na vrhunskom nivou i da radi teže stvari je Federer, onaj koji je osvojio najviše svega je Đoković, a ko zna još šta bi bilo sa Rafom da nije bilo povreda – imao bi više titula nego svi ostali“, rekao je Toni Nadal.
Zatim je rekao da bi Rafa imao znatno više titula od svih, da nije bilo povreda.
„Novak je bolji jer je osvojio više titula od Rafe. Ako je Novak osvojio 23… Šta bi se desilo da se više igra na šljaci umesto na tvrdoj podlozi? Moj rođak igra tri grend slem turnira na podlozi koja mu nije omiljena, a samo jedan na svojoj omiljenoj šljaci. Isto je i sa mastersima“, dodao je Toni u julu 2023. godine.
Bilo je toga još u režiji Tonija Nadala, uz tek poneku lepu reč vezanu za Đokovića i sve ono što radi i ostavlja iza sebe.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare