11
"Po definiciji, broj nedelja na vrhu je jedno od najubedljivijih merila teniserove svakodnevne superiornosti oslikane na velikom platnu njegove karijere".
Ovo su uvodne reči proročkog teksta pisca i novinara Pitera Bodoa koji je još pre 14 godina video nešto što u tim trenucima nisu ni mnogi ljudi u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ:
Novaka Đokovića, neposrednog momka iz Beograda kog su velika teniska svetla tek upoznavala opisao je kao „savršenog tenisera“.
Broj titula u tom trenutku? Jednocifren. Broj grend slemova? Nula. Ali, već tada je Bodo, iskusni teniski pisac video da je Đoković elastičan kao da je od gume, uz temperament koji ga je „kupio“.
„Prvi put sam video Đokovića pre 14 godina dok sam pokrivao Indijan Vels masters. To iskustvo me je navelo da napišem blog sa naslovom ‘savršeni teniser’. Navijači i dalje podsećaju na to ili ukazuju na tu priču i zato je sada, kada je Đoković poravnao rekord (po broju nedelja na vrhu) u redu da je opet iznesem kao neku vrstu počasti“, piše Piter Bodo.
Ovaj 71-godišnjak koji je veći deo života proveo u Njujorku, prvi put se uživo susreo sa Đokovićevom igrom na meču protiv Žilijena Benetoa.
„Francuz je ovde igrao dobro prateći jednostavnu, ali smrtonosnu formulu – malo grešaka i teranje protivnika da pogađa udarce koje zna da mora da bi pobedio“, kaže Bodo u tekstu.
Većina navijača je tada bila na terenu ili oko njega zbog Endija Marija. Britanac je posle dugo vremena bio jedan od retkih sa Ostrva koji je obećavao najveće ciljeve.
„Mnogi su gledali kako Mari igra protiv Nikolaja Davidenka na velikom stadionu. Seo sam iza osnovne linije sa severne strane i tri reda iza terena, među nekim starijim ljudima sa velikim stomacima i sećam se da je prva stvar koju sam zapisao u sveščici, kada je Đoković pogodio bekhend za brejk i 5:3, bila: ‘sjajna okretnost trupa, često praćena izdisajem krikom'“.
Upravo ovu rotaciju kod udaraca Đokovića, Bodo video je kao veoma važnu stvar. Podsetilo ga je na Slovaka Miloslava Mečirža, samo što je Novak to radio mnogo „čistije“.
„Udarao ju je tako čisto ali ju je još više ‘sekao’ i manje je podložan kontrama nego Mečirž. Zato obično završi tako što udari težu i jaču lopticu. Ali ta okretnost je maksimalno efikasna samo uz odličan tajming, a to je bio Novakov suptilni talenat“, tvrdio je Bodo daleke 2007. godine.
Tada je spazio još jednu stvar koja se napola može povezati sa podnebljem odakle Đoković dolazi, ali i sa njegovim kvalitetom koji će mu kasnije doneti brdo titula.
„Servira za set, gubi 0:40 i u jednom trenutku ispušta besan krik, iskalio se i na kačketu. Taj gest kao da je prekinuo ‘kletvu’ i osvojio je sledeća dva poena strašnim insajd-aut vinerima, gde je svaki od njih imao oznaku ‘pogodi ili izgubi’, ali bez ikakvog očaja“, opisuje Bodo.
Đoković je tada iznervirao Benetoa koji je uzviknuo „S**nje“ i nastavio da impresionira autora redova objavljenih na Tennis.com.
„Beneto je igrao dovoljno dobro da tera Đokovića na rizik, ali svaki put kad bi napravio grešku ili pogodio viner, probio bi to ratničkim uzvikom i stegnutom pesnicom. On je emotivan dečko, ali nekako ne dozvoljava da mu to utiče na udarce, niti odluke, brzanje, što su problemi koji utiču na mnoge tenisere“, kaže Bodo.
Pozvao se između ostalog i na Džona Mekinroa, koji je tokom cele karijere pokazivao emocije, ali kada bi ga obuzimale, bacale bi ga u rebus.
„Endi Mari je veoma sličan i njegoov i Novakov najveći neprijatelj je ta težnja ka perfekcionizmu koja ih je i dovela tako daleko. Njihov izazov je da zadrže taj perfekcionizam i postanu destruktivna sila. Čini se da će Đoković to iskontrolisati, jer njegova igra ne oscilira mnogo. Ti izlivi, to su samo potvrda da drži perfekcionizam pod kontrolom“, navodi autor.
Primetio je tada, pre 14 godina da je Rišar Gaske uvek bio dobar na stopalima kada udara ili vraća lopticu, ali je to po pravilu radio koji milisekund ranije nego Srbin, što je Novaku omogućilo za toliko više vremena da donese odluku.
„Đokeru to daje momenat mirnoće dok mu je zamah u toku, koji mu pomaže da zvizne lopticu sa delom više snage i preciznosti“, analizira Bodo.
Iako je Novakov servis u ranijoj fazi karijere bio jedna od slabijih tačaka njegove igre, on se opisuje kao „Brankusijeva skulptura, smrtonosna poput kobre“.
Upušta se i dalje u analizu tvrdeći kako Novak postavlja stopala prilikom servisa, konstatuje da je tehnika slična onoj koju praktikuje Pit Sampras, ali sa manje snage u udarcu.
„Deluje kao da reket ‘proguta’ lopticu, pre nego je ispljune sa eksplozivnom snagom. I vrati je u obliku jajeta… Ka-bum! Kad je Novak pogodio još jednu jaku pomogla mu je da povede sa 2:0 i ostavila Benetoa da nevoljno trese glavom. To je bio i trenutak kad sam zapisao jednu od čuvenih rečenica iz kritike rok muzike. Kada je prvi put pogledao Brusa Springstina, kritičar Džon Landau je napisao: Video sam kako mi prošlost rok end rola prolazi pred očima. I video sam još nešto: video sam budućnost roka i to je Brus Springstin'“, konstatovao je Piter Bodo.
Dok je zapisivao ove i još poneke redove, Bodo se zaklinje da su gemovi krenuli da se smenjuju munjevitom brzinom, toliko, da je Đoković na svom kontu imao četiri gema, a kasnije je i pobedio 6:3, 6:1.
„Dok sam odlazio odatle pitao sam se jesam li video savršenog tenisera. I pomislio sam: ma nek ide život, reći ću to ovom momku. ATP me je spojio sa Đokovićem. Uglavnom sam bio zainteresovan da naučim malo više detalja kako je dečko sa tako malo dostupnih teniskih uslova došao dotle da igra tako čisto, kao što je detetov tanjir posle špageta“.
Bodo svedoči da se tada sreo sa Novakom u praznom lobiju za tenisere i „ošacovao ga“ zapisavši „Spartanac“.
„Ako vas zanima, izgleda kao da je onako stara škola, izgled iz 1950-ih. Držanje vojnika, nema frizuru, samo kratka, tamna kosa i svuda ravno podšišana. Spartanski izgled… Prijateljski je nastrojen i direktan. Rekao sam mu da nisam tu da mu ljubim g***cu, ali da mislim kako je nešto najbliže savršenom igraču što sam ikad video i pitao je li to stvar prirode ili razvoja. Prvo se nasmejao, a onda je rekao ‘mislim da je to sudbina. U Srbiji, nikad nismo imali igrača višeg od 15. mesta i Bobe Živojinovića i rekao bih da je pola talenat, a pola rad mog prvog trenera. Imao sam sreće što je imam uz sebe’. Ta mentorka je bila Jelena Genčić“, priseća se Bodo.
Danas, četrnaest godina kasnije Đoković je uradio više nego što je i autor tih redova na Tennis.com mogao i da zamisli. Već je poznato da ima 18 grend slem titula, fale mu dve da bi prestigao Federera i Nadala.
U ponedeljak postaje najbolji po broju nedelja na prvom mestu i u takvoj situaciji o pitanju najboljeg sude uglavnom lične preferencije.
Sada je o njima lako pričati kada pred očima svih ovih godina imamo tri asa takvog kalibra kakva su spomenuta trojica.
Pre 14 godina Federer i Nadal su već bili formirani kao i njihovo rivalstvo, Đoković je tek počinjao da im kvari „zamak u pesku“, a Bodo je video ono što je i skoro deceniju i po kasnije ponovio pod istim nazivom teksta – samo što je taj naslov sada zaslužio da bude poprilično podebljanog fonta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
