Novače, samo neka provociraju: Rafa više nije tvoj nivo, sad je i njemu jasno

Gledati Novaka i Rafu uživo samo po sebi je privilegija, ma gde na planeti, a ne na jednom ovakvom mestu i u ovakvom trenutku.

I da mi je neko pričao da ću imati priliku da uživo gledam (verovatno) poslednji meč najvećeg klasika, ni za tri života ne bih mu poverovao.

Tako je pala karta ovaj put, što se kaže, i eto mene u kultnoj Bulonjskoj šumi, u 2. kolu olimpijskog turnira, na čuvenom stadion "Filip Šatrije". Da će biti gužva bilo je sigurno kao što navijači ne odustaju od svoje prakse iritantnog povika u pauzama.

Redovi su bili dugački više stotina metara, jer dan posle košarkaškog okršaja Srbije i SAD, centar svetske pažnje, ne samo sportske, iz Lila se preselio na Pariz i tenis. Novak i Rafa, jubilarni 60. put, verovatno njihov poslednji okršaj, i to na "Šatrijeu", na koji sam ušao već oko 11.00.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Jedino bolje od toga bi možda bilo da su igrali za medalju ili trofej, ali je i ovako bilo dovoljno filmski. Najveće rivalstvo u kojem Nole sada ima dva trijumfa više (31-29) krunisano je pred skoro 15.000 gledalaca koji su svim srcem bili uz Rafu.

Ne pamtim da sam u životu doživeo nešto slično, ni u jednom sportu. Jasno je da navijači, posebno Francuzi, obožavaju Rafu preko svih granica, uzdižu ga do statusa božanstva kao nekoga ko je 14 puta osvajao Rolan Garos.

Novak je naspram sebe imao najvećeg rivala pojačanog sa 15.000 onih koji su Rafi davali vetar u leđa i - pobedio ih je sve.

Bio je to meč za istoriju, pod vedrim pariskim nebom, za sportske knjige, u kojima će pisati da je rezultat bio 6:1, 6:4 u njihovom verovatno poslednjem plesu.

Meč koji se gledao u dahu, očekivali smo neizbežno nerviranje kao nikad zbog tenisa, bar u mom slučaju. Ali, ovo nije bio tenis na meniju, već nešto mnogo više od samog meča 2. kola nekog turnira.

Moć, dominacija, čak i lekcija najvećem rivalu. Jer, Novak je igrao za najveći neostvareni san. I igrao je kao da naspram sebe najveći deo meča nije imao ni nalik Nadalu iz šampionskih dana...

"Rafa, Rafa, Rafa", kako se samo orilo sa tribina ne tako krcatog stadiona, odmah, pa na 40:30 za Novaka u prvom gemu. Nema čekanja, pauze, pa je i sudija morao da reaguje.

"Ne slušaj ih", začulo se odmah zatim, i zaista ih nije slušao, već je plesao po šljaci.

Na momente su samo podsetili na dobre stare dane sa moćnim razmenama, i terali jedan drugog do maksimuma, a u toj borbi Rafa je daleko teže parirao.

To je pokazivao i rezultat na sefamoru, pisalo je 5:0 u prvom setu, ali je Đoković i ovaj put propustio priliku da prvi put u međusobnim susretima ostavi Nadala bez gema u setu.

Ipak, nije propustio da razbija Nadala i u nastavku, brzo je pored tih 6:1 pisalo i 4:0, i delovalo je da ćemo biti uskraćeni za nešto duži spektakl.

Ali, to je Nadal... Bio je na ivici ponora, pred debaklom, na dva gema od eliminacije, i onda je vratio oba brejka, vezao četiri gema (4:4) i uneo neverovatnu dramu.

Neverovatno je i kako je uspeo da se podigne, pomogao mu je i Đoković greškama, a publika je jedva dočekala da poskače sa sedišta pa da se prolomi "Rafa, Rafa".

Kada je delovalo da Nadal više nije na Đokovićevom nivou, ni na šljaci, uspeli su da podsete na stare dane i ipak režiraju priredbu za uživanje.

Ali, ne toliko rezultat, koliko dešavanja na terenu govore da Nadal više ipak nije Novakov nivo.

BONUS VIDEO: Anketa na ulicama Pariza - Novak ili Nadal? Navijači iznenadili sve