Novak: U svlačionici izbegavam Rodžera i Rafu, skrivamo se iza ormarića

"Što se tiče svlačionice i toga kad se završe mečevi - uglavnom se izbegavamo. Pošto svlačionice nisu svuda velike, onda se tako skrivamo iza ormarića... Dešava se da se tuširamo u kabini jedni pored drugih, ali se ne gledamo“, nasmejao se Novak.On je zatim nastavio:"Krijemo se, neprijatno jeste, ali šta sad? Nemamo svoje svlačionice, pa moramo tako sa timovima da budemo u tim nezgodnim situacijama. Uglavnom, ne pričamo, to su velike emocije, kada igramo nas trojica".Novinare je interesovala i ta priča o najboljem igraču svih vremena i kako bi to moglo da se završi.Poznato je da su Federer, Đoković i Nadala osvojili zajedno 56 Grend slem titula, tako da ostaje otvorena borba oko toga ko će biti najuspešniji kada završe karijere.

Ipak, Novak kaže da je u osnovi svih njegovih uspeha, ono najvažnije, iskrena ljubav prema tenisu.„U današnjem sportu svi pričaju ko će koga da pobedi, koliko će rekorda da obori... Na neki način se stvara energija koja širi mnogo više tenzija nego što je potrebno. Ja imam svoje ciljeve, ali oni nisu moja glavna motivacija. Pobede i rekordi i trofeji ne mogu da me potpuno ispune, ono sto mene potpuno ispunjava je pre svega ta ljubav prema tenisu. To je meni nukleus svega! Postoje dani kada se ne osećam baš kao da mi se trenira svakog dana, ali ako ne osećam ljubav prema sportu i ako se ne vratim onom detetu koje je krenulo sa četiri godine da trenira, onda se ne osećam putpuno ispunjeno“, iskren je Novak.Potom je pojasnio i koliko mu samo bavljenje tenisom znači u smislu da unapredi sebe i postane bolji u svakom pogledu.„Tenis mi pre svega pruža platformu da nastavim da unapređujem sebe kao čoveka. Meni je uvek primarni cilj bio da uživam u onome što radim, jer u suprotnom ne bih mogao toliko da putujem i da se takmičim. Ja na terenu u tom spektru emocija doživljavam dve krajnosti u jako kratkom periodu i onda ispoljavam neke potisnuti stvari, otuda mi je jasno koliko moram da radim na sebi. Mene to uzbuđuje i motiviše i kao posledica toga dolaze trofeji i pobede. Po meni, obaranje rekorda i pobede ne mogu da budu nešto što će mene ispuniti kao čoveka“, jasan je Đoković.

Đoković je rekao da Kobi Brajant nikada neće biti zaboravljen i da će on biti velika inspiracija i narednim generacijama.„Njega više nema, ali njegovo nasleđe će večno živeti. Pogledajte koliko sportista i koliko ljudi u svetu sporta, a i u ostalim sferama, njega slavi, seća ga se, njegov uticaj prevazilazi trofeje. Stvarno ne znam da li je on najveći ili Džordan ili Abdul-Džabar ili ne znam ko još iz sveta košarke, ali on je meni najveći u tom njegovom uticaju koji je prevazišao sportske razmere. On je uticao na sportiste na način koji je njima dao krila da oni prevaziđu svoje prepreke u životu. Ima dosta prekretnica u karijeri svakog sportiste, a za mene je 2017. godina bila ta i za mene je bilo najvažnije što sam uspeo da se vratim", zaključio je Đoković.