FOTO Pre i posle: Izgubio sam 27 kilograma pred Rolan Garos, to može svako - u ovome je caka

I verovatno se već sada pitate "Šta dođavola ovaj tip priča?", kakvi, bre, druže, gubici kilograma, imaš li o nečemu smislenijem da pričaš? Pa, pred Rolan Garos koji počinje u nedelju moramo da razgovaramo i o tome kako se jedan novinar priprema za veliko takmičenje. Ako neko do kraja ne bude shvatio poentu - ili nikada niste imali problem u životu (Bog vas blagoslovio) ili ste izgubili osećaj empatije u digitalnom društvu današnjice.

Da, eto da se vratimo na taj razgovor. Jedna večera sa devojkom je promenila moj pogled na život. Nekada vam ne treba kritika, već je samo dovoljno da vas čovek gurne u pravom smeru. Znate već ono iza svakog uspešnog čoveka stoji uspešna žena? E, to je u mom slučaju i više nego tačno.

I tako ja sa rekordnih (ono što bi na grafici prenosa atletike ispisali "personal best") 112 kilograma odlučujem da nešto uradim i da se posvetim malo više sebi, naravno i zbog onih koji se nalaze oko mene. Nije lako objasniti nekome ko je navikao da hleb mora da se jede uz svaki obrok ili nekome kom nikada nisu branili da pije gazirane sokove do besvesti da bi trebalo malo da uspori. Kako to da osetim glad? Kako to da mi je stomak prazan. E, to je promena svesti kada shvatite da je to i više nego normalno stanje - osećati tinjajuću, ali ne alarmantnu glad.

Sećate se snimaka iz SAD?

I onda je devojka napravila pametan potez jer me je pustila da odem kod nutricioniste. Zašto? Izbegla je da nju doživim kao negativca ili nekog ko pravi zabrane. Sve je to psihologija čoveka, a iako je obožavam to ne znači da ću izbeći baš svaki konflikt. Još jedan velemajstorski potez.

I tako odem kod nutricioniste i odjednom odlučim da se tome potpuno posvetim. Litar limunade svakog dana, najmanje dva litra vode, bez alkohola, mesnih prerađevina, mlečnih masti, šećera... (Za šta ti živiš druže?) Jednostavno, počeo sam da skuvam i da se sistematičnije ponašam u toku dana. Ipak, žrtva toga je postala moja manija ka čitanju knjiga koja je sa dva sata spala na tek 25 minuta dnevno. Nije bila to prevelika žrtva jer evo jednog snimka od pre.

I tako sam odlučio u dogovoru sa urednicima da potpuno "pospremim kuću" i da se dovedem u red, te da preskočim Australijan open na kom ste čitali izveštaje mog prijatelja ne samo kolege Dušana Markovića. Odlučio sam da izbacim sve što mi je na ovaj ili onaj način štetilo i počeo da doručkujem ovsene kaše ili jaja, da užinam voće, da ručam piletinu i večeram ribu...

Manje ili više je to to uz mnogo, mnogo zelenila. Zapravo sam shvatio da u Srbiji u osnovnoj školi moraju da postoje dva predmeta - ishrana (šta sve zapravo ne znamo o hrani koju konzumiramo svakog dana) i kultura ponašanja (pogotovo saobraćajna kultura gde se doživljavaju mentalna cepanja svakog dana).

Uz sve to dodajte duge dnevne šetnje, zahvaljujući mom neumornom psu, i vaga je odjednom počela da pokazuje da kilogrami idu dole. Čak 13 kilograma u 45 dana, a onda je taj pad postajao sve sporiji. Delimično i zbog dobijanja mišićne mase. Sada nutricionisti imaju specijalne vage kojima vam mere sastav organizma, količinu masti, pa čak i gustinu kostiju. Mogu da znaju o vama više od vas samih.

I kao što se teniseri pripremaju za velika takmičenja i ja sam prolazio kroz neke pripreme. Dugih osam meseci sam u manjoj ili većoj meri istrajavao, ali znajte da i ja nisam najtvrđi karakter na svetu. Desilo se da se okliznem i da mi u usta upadne pica, vafl prilikom jednog odmora ili nešto što se neće baš dopasti mojoj vagi. Ipak, kod čoveka u jednom trenutku proradi griža savest do te mere da se potpuno dekodirate.

Od čoveka koji je bio barem litar gaziranog soka došao sam do čoveka koji na 45 minuta odlazi u toalet. Ne, nije mi stradala bešika ili prostata u ovom procesu, nego jednostavno ne prestajem da pijem vode.

Rezultat? Sada imam 27 kilograma manje i lakši sam nego što sam bio u osmom razredu osnovne škole! Da, sa 85, 86 kilograma sam verovatno blizu svog cilja da konačno u životu vidim kako je ljudima koji nemaju stomake.

Dakle caka je u tome da pijete dovoljno vode, da šetate oko 10.000 koraka svakog dana i da se trudite da jedete salate uz svaki obrok. I to je u principu to, za vas lično će plan pripremiti sam nutricionista.

Odjednom je odeća postajala prevelika, pa sam izgledao kao da nosim šator na sebi. I verujte mi na reč nije ništa drugo bitno koliko vaša rešenost da prođete kroz taj proces. Očekujem da u Parizu ovog puta skinem još nekoliko kilograma u dve sedmice.

Zašto? Zato što prosečno tokom svakog dana novinar pređe najmanje 20.000 koraka. Pomislićete otkud onda vremena za pisanje, ako se toliko hoda? Postoje tu dve fore. Prvo telefon vam omogućava da pišete dok hodate ka stadionu i broj 2 provodite na kompleksu manje ili više 12 sati dnevno. Oduzmite četiri sata hodanja, sat vremena za doručak, ručak i večeru, ostaje vam čitavih sedam zatim za pisanje, gledanje, analiziranje.

I videćemo da li će mi to pomoći da lakše radim pod pritiskom, ali će svakako i te kako pomoći da se ne kukam toliko zbog hrane na grend slemu. Ukoliko želite, imate komentare, pitajte možda odlučim da vam napišem i nastavak o svemu ovome. Uostalom, dijeta je najguglanija reč Srbije godinama unazad.

Nije bitna dijeta, bitna je promena života.

BONUS VIDEO Novak Đoković: Ove godine mi je drugačiji osećaj, videćemo na RG