Da li Alkaraz zaista može da ugrozi rekorde Novaka i Nadala?

Francuski doktor mu je začas odradio artroskopski zahvat i od tad je krenulo da otkucava vreme da li će Đoković biti spreman da se vrati na teren do Olimpijskih igara u Parizu.

Vimbldon je, praktično već precrtana priča, ali za Pariz još ima nade. Novaku je to drugi put u karijeri da je morao da donese ovako neku odluku i da ide "pod nož".

Čovek ima 37 godina, na desetine hiljada sati sa reketom u ruci, profesionalac je već 21 godinu i odigrao je 1324 meča u karijeri.

Pobedio je na 1105 i osvojio je 24 grend slem titule. Posle toliko godina, mečeva i habanja nogu, pa i postavljenih rekorda bilo je nekako lakše da kaže "doktore, seci".

Da ne misli da ima još uvek zašto da se trudi, ne bi to ni uradio. Jednostavno bi digao ruke i završio karijeru. Nije da već nije uradio dovoljno u njoj. Njegove 24 grend slem titule su rekord, pa ga Rafael Nadal od prošle godine prati i gleda mu u leđa sa 22 titule.

Sad nema potrebe da pričamo "šta bi bilo kad bi bilo" i da Novak zbog koronavirusa i izbegavanja vakcine nije propuštao turnire na američkom kontinentu i da nije izbačen iz Australije. Ostaje pitanje da li bi tu sada bila i koja grend slem titula više, ali i ovako ih ima dosta.

Više od svih ostalih. I tu dolazimo do Karlosa Alkaraza, koji je u nedelju osvojio svoj treći grend slem trofej.

Na trećoj različitoj podlozi. Postao je jedan od najmlađih koji su stizali do finala grend slemova na svim podlogama, a možete zamisliti koliko je 21-godišnjak uradio kada je na sve tri podloge i uzimao trofeje.

Prvo u Americi pre dve godine, onda u Londonu protiv Novaka prošle godine kroz pet setova vimbldonskog finala i sada protiv Saše Zvereva i pet setova u finalu Rolan Garosa.

U njegovim godinama Novak je imao 21 titulu, ali razlog zašto sam spomenuo ovu njegovu najnoviju povredu je činjenica da ih tokom karijere Srbin nije imao mnogo.

Poznato je koliko je fanatično vodio računa o svemu, nema nešto preterano potrebe da se spominje ni kada je Igor Četojević promenio način ishrane najboljeg tenisera svih vremena, ni kada je potpuno izbacio gluten, postao vegan, radio jogu, išao u hiperbarične komore i tako dalje, do unedogled.

Ta doza posvećenosti teniskom zanatu je malo gde zabeležena. Dodajte na sve to inat i želju za pobedom, gomilu sati na terenu, što ne treninzima, što na mečevima, pa onda i na turnirima. Dodajte i jednako veliku pasiju da se dokaže u eri druga dva najveća tenisera svih vremena Rafaela Nadala i Rodžera Federera... Kad se sve to stavi na gomilu dobije se čovek koji je preko osam godina na prvom mestu na svetu.

Evo od ponedeljka više nije prvi, nego je treći. I verovatno ga to ne tangira toliko jer kad uzmete da gledate koliko drugih tenisera u zbiru nema tih 428 nedelja na vrhu, a ni 98 titula.

Alkaraz je u tom smislu tek zagrebao površinu. A opet, manija koja je nastala posle njegovog osvajanja Rolan Garosa dostiže gotovo neslućene visine.

Odmah se krenulo sa pričama da može da napada Đokovićev rekord, ovo i ono. Ili Nadalov rekord. Pa polako, ljudi...

"Naravno da razmišljam o Novakova 24 slema, to je normalno. Sada su Novak i Siner teniseri koje treba pobediti, oni su na vrhu, najbolji su. Ja sam ambiciozan momak, imam velike snove i imam svoje ciljeve do kraja karijere. Naravno da su 24 Đokovićeva slema moj najveći cilj u karijeri, možda ću osvojiti pet, možda ostanem na ova dva, ali imam velike snove i ciljeve. O tome razmišljam", rekao je Karlos pre nekoliko meseci.

Pazite, rekordi su tu da se ruše i to je normalna stvar u sportu. Da nije tako, ne bi ni Federer, ni Nadal, ni Đoković oborili Samprasov rekord od 14 grend slemova.

Pitova brojka sad deluje baš sitno u poređenju sa onim što su radili ljudi iz "velike trojke".

Alkaraz ima tri titule i 21 godinu. Ispred sebe ima bar još bar desetak godina u kojima može da dominira svetskim tenisom. Da li baš toliko?

Možda, ako mu to konkurencija i povrede dozvole. Njegova Ahilova peta su povrede i te neke crne rupe u koje povremeno upada sa sopstvenim samopouzdanjem, pa ga onda samo odjednom nema nigde u završnicama turnira.

Sećate se samo kako ga je Đoković "pokvario" tamo posle finala Sinsinatija? Sada se Španac opet vratio i ta neka njegova dečačka spontanost kad se grli sa decom što skupljaju loptice na primer, zaista je osveženje.

Istovremeno je i dete i vrhunski teniser i surovi profesionalac. Samo da ta surovost ne ode u krajnost kao kod Nadala, pa da telo nastavi da pati zbog stila tenisa.

Jer, Alkaraz već ima ozbiljan spisak povreda iza sebe i taj spisak uključuje rupturu kvadricepsa i nelagodu u butnom mišiću od pre dve i po godine, zatim bol u stomačnim mišićima pretprošle godine, pa povreda mišića desne noge s početka 2023, potom artritis nakon povrede leve šake i problemi s leđnim mišićima aprila 2023.

Bilo je tu i oticanja stopala i problemi s gluteusom iz oktobra 2023, pa iskrenut skočni zglob iz februara 2024, pa povreda mišića desne ruke zbog koje je preskočio Monte Karlo 2024,

Kasnije u Barseloni takođe nije bio, a ne zaboravimo ni da su mu se noge "odsekle" na Rolan Garosu protiv Đokovića prošlog proleća.

Dakle, spisak problema, sitnijih, ili krupnijih nije mali. Zbog nekih je propuštao nedelju dana, zbog nekih mesec, ali sve to utiče na samopouzdanje i formu.

Zato je verovatno negde i sam Alkaraz svestan da nije baš tako lako dostići 24 titule, opisuje Novaka kao vanzemaljca, pa kaže da ne zna da li će dosegnuti iste visine.

"Ne znam. Nadam se... Razgovarao sam sa Huan Karlosom Fererom pre nekoliko dana, zapravo juče... Pre ovog finala mi je rekao: 'Borićeš se za treću grend slem titulu, posle svega što si prošao. Znaš koliko je teško osvojiti slem, a Novak ih ima 24'. Ne mogu sada da mislim o tome, to je dalek put, nadam se da ću doći do 24, ali zasad sam zadovoljan trećom", kazao je Alkaraz posle ovogodišnjeg Rolan Garosa.

Novak je bio neverovatno konstantan i često dominantan u eri dvojice drugih isto tako dominantnih igrača. Sad kad su Nadal i Novak na zalasku, Alkarazu se tek otvaraju vrata.

U tom smislu bi trebalo da mu bude lakše da uzme više grend slemova sa talentom koji poseduje. Jer, kad vidite kako trči, udara lopticu i kako nekad deluje da nema loptice koju ne može da vrati i pretvori je u viner, to zaista deluje onako impresivno.

I opet je tu ono "ali". Pita se nešto i Janik Siner, pitaće se i drugi mlađi igrači koji se budu pojavljivali jer je teže ostati na vrhu nego do njega doći. A Đoković je tu proveo osam godina, duže nego što mnogima traju karijere. Što je uz njegove 24 titule jednako ludo kao i Nadalovih 14 na Rolan Garosu.

"Oba su nenormalna rekorda. Moraš da budeš vanzemaljac da bi to postigao. To što je Rafa uradio je praktično nemoguće, a osvojti 24 slema – nadam se da ću uspeti, ali i to je skoro nemoguće. Ne znam ni šta da kažem, obe stvari su nezamislive", priznao je Alkaraz i odmah se prebacio na priču o tome koja mu je titula najdraža i zašto ova u Parizu.

"Sada ovaj Roaln Garos, posle svega što sam prošao, zbog povrede, pauze... Verovatno sam najponosniji na ovu titulu, jer znam šta smo moj tim i ja sve prošli kako bih bio spreman za ovaj turnir – mogu li ili ne mogu da treniram, silne rasprave… Bilo mi je jako teško, zato ću ovu titulu izdvojiti".

Zna i on da će ga zbog stila igre i nepostojanja "sigurnog moda" u igri povrede i dalje pratiti. Zato će u dolazećim godinama više od njegovog zdravlja zavisiti da li će moći da priđe i blizu Đokovićevom ili Nadalovom rekordu, nego od Alkarazovog talenta i osećaja za udarce. Od zdravlja i od činjenice da li će, kada i zbog koliko teške stvari i Karlos kao i Novak i Rafa morati da kaže: "Doktore, seci".

BONUS VIDEO: Alkaraz - Museti, spektakularan poen