Beker iznenadio sve: Smatra da Novak nije mentalno najjači, postoji jedan jači od njega

Međutim, čovek koji je sa srpskim asom sarađivao u periodu kada je krčen put ka večnosti i obaranju najvažnijih rekorda ima malo drugačije viđenje.

Legendarni Boris Beker je u analizi za Eurosport sklapao foto-robot idealnog tenisera svih vremena. Kada je na red došlo pitanje ko poseduje najjaču glavu i mentalnu čvrstinu, Nemac se najpre dvoumio između Đokovića, Rafaela Nadala i Bjerna Borga, a onda je uz prepoznatljiv osmeh iznenadio javnost.

„Biću toliko bezobrazan i samouveren da na to mesto stavim – Borisa Bekera“, istakao je trostruki šampion Vimbldona.

Objašnjenje za ovakav stav leži u istoriji. Beker je daleke 1985. godine pokorio London sa svega 17 godina, postavši najmlađi osvajač Vimbldona u istoriji, što je rekord koji drži i danas.

„To čak i nije bila najveća pobeda u mojoj karijeri. Daleko veći pritisak i izazov bio je odbraniti tu titulu godinu dana kasnije sa 18 godina. Nositi se sa tim užasnim bremenom javnosti u tim godinama zahtevalo je neverovatnu mentalnu snagu“, objasnio je Nemac.

Kada su u pitanju čisto teniski segmenti igre, bivši Novakov trener nije imao nikakvu dilemu oko najboljeg forhenda – ta titula je bez razmišljanja otišla u ruke Rafaela Nadala.

Zanimljiv izbor pao je kada se birao najbolji početni udarac. Beker se odlučio za čoveka koji je ostao upamćen kao jedini teniser koji je u onoj dominantnoj 2015. godini uspeo da savlada Đokovića pre samog finala (u četvrtfinalu Dohe).

„Veoma teško pitanje, jer je konkurencija paklena. Ipak, moj izbor je Ivo Karlović. Div iz Hrvatske, visok 211 centimetara, koji je u karijeri ispalio najviše as udaraca. Odmah uz njega je i Amerikanac Džon Izner. Obojica su servirali nestvarno“, prokomentarisao je Beker.

Na pitanje ko mu je bio najteži protivnik u karijeri, Beker je dao dubokouman i filozofski odgovor: „Ja sam samom sebi. Uvek onaj čovek kojeg bih svako jutro ugledao u ogledalu kupatila.“

Zanimljivo je i kako je birao idealne dubl partnere. Za najboljeg saigrača proglasio je Džona Mekinroa, sa kojim je slavio u Briselu 1992. godine, iako mu to nije bio najvredniji pehar. Podsetio je i na sjajnu saradnju sa Slobodanom Bobom Živojinovićem, sa kojim je podigao tri zajednička pehara, dok mu je istorijski najvažniji uspeh u paru zlato sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992, koje je uzeo sa zemljakom Mihaelom Štihom.

Na samom kraju, Nemac je otkrio i sa kojim svetskim zvezdama van teniskog sveta bi rado odigrao jedan meč u parovima. Iz sveta sporta izbor je pao na Majkla Džordana i Tajgera Vudsa, dok bi mu iz Holivuda idealni partneri na mreži bili Leonardo Dikaprio ili Robert de Niro.