Ovogodišnje izdanje Australijan opena moglo bi po mnogo osnova da bude smatrano revolucionarnim, a jedan od njih je i najava potencijalne promene samog sistema takmičenja.
Ukoliko pitate gotovo svakog ljubitelja tenisa na svetu da vam kaže nešto o ovom sportu, jedna od prvih stvari jeste da jedan set traje dok neko ne osvoji šest gemova. Ipak, to bi uskoro moglo da postane stvar prošlosti – bar u periodu od 8. do 21. februara, koliko traje takmičenje u Melburnu.
Naime, čelnici prvog grend slem turnira u godini razmatraju mogućnost skraćivanja toka trajanja seta sa šest na četiri dobijena gema kako bi postojala mogućnost da teniseri odigraju i dva meča u danu, u slučaju da dođe do pomeranja usled koronavirusa. Ovo bi mogla da bude tek jedna od mnogih promena koje ćemo videti na ovogodišnjem Otvorenom prvenstvu Australije (na primer, među opcijama je i skraćenje na dva dobijena seta, a u slučaju da bude 1-1 u setovima pobednik bi bio odlučen u taj-brejku).
Dok se čekaju potezi u Melburnu, napravićemo jednu kratku šetnju kroz istoriju kako bismo dali odgovor na jedno pitanje – kako bi se Novak Đoković danas rangirao po broju titula, da je tenis i ranije igran do četiri dobijena gema?
Novak je dosad 16 puta igrao u Australiji, i od toga je zabeležio 75 pobeda, osam poraza, uz procenat uspešnosti od čak 90 posto. Dva puta je ispao u prvoj rundi, jednom u drugoj, dva puta u četvrtoj, tri puta u četvrtfinalu, a preostalh osam je završio osvajanjem šampionske titule.
A kakva bi bila situacija da se, umesto na šest, set igrao na četiri dobijena gema kraće?
Đoković je put ka svom prvom trofeju 2008. godine počeo da krči dominantno, pa je na megdan Rodžeru Federeru izašao bez izgubljenog seta. I veliko je pitanje da li bi uopšte došao do finala i pobede nad Žo Vilfredom Congom da je Federeru 5:3 u prvom setu bilo dovoljno za 1-0. Ovako, Novak je po prvi put pokazao svu svoju snagu bez zadrške, vezao četiri gema, stigao do 7:5, a potom Švajcarca „bacio na pleća“.
Upravo ta serija od četiri vezana gema i gotovo savršen tenis u situaciji kada je za druge sve bilo izgubljeno postala je Đokovićev zaštitni znak u godinama koje su usledile.
U finalu je ponovo nakon preokreta savladan Conga, a Novak potvrdio da poseduje neverovatnu mentalnu snagu.
To je još jednom dokazao protiv Federera, kada je 2011. Švajcarac u drugom setu imao prednost od 5:2. Tada bi već Novak imao set zaostatka. Ovako, usledio je novi brutalan odgovor i serija, pa je poslednji set maltene bio formalnost, iako se Federer držao do kraja.
U finalu protiv Endija Marija nije bilo dileme – 3:0, bez većih teškoća.
Naredne godine Nole je stigao do druge vezane a treće titule u karijeri, i to po treći put pokazaši ozbiljnu snagu. Navijači bi bili „opljačkani“ da je tada igrano na četiri gema, jer je Nadal uspeo u finalu, u petom setu da dođe do prednosti 4:2. Tada se Đoković razgoropadio, od narednih pet gemova osvojio je četiri i došao do svoje treće titule.
Pitanje je da li bi Novak uspeo da veže i treću titulu da je Vavrinka u četvrtom kolu 2013. poveo sa 2-0, pošto je imao prednost od 5:2. Još jednom je Đoković uzvratio, stigao do 7:5, a potom u jednom od najboljih setova u istoriji tenisa sa 12:10 stigao do 3-2 u petom setu i trasirao put ka finalu, gde je protiv Endija Marija došao do novog, četvrtog pehara u karijeri.
Nakon toga Novak je u Australiji osvojio još četiri titule, manje-više ubedljivo, postao rekoder i početak turnira pod drugačijim okolnostima dočekuje kao prvi favorit. U narednim danima ćemo videti da li će uspeti da se još jednom izbori sa ogromnim izazovom i dođe do devete po redu šampionske titule, čak i ako manevarski prostor bude sveden gotovo na minimum.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare