Šta će biti kada Novak jednom ode: Australijan opene, da li si to ti?

WINNERBET vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

Evo jednog primera koliko se stvari brzo menjaju i koliko Australijan open funkcioniše kao živi organizam koji je stalno menja i usavršava, verovatno bi Čarls Darvin najbolje mogao da opiše od svih.

Nakon što pokupite akreditaciju na ulazu i potpišete određeni set pravila, morate da se prijavite kao novinar na medijsku recepciju, a onda idete u medijsku salu. Već sam pisao o tome da iz nekog razloga nemam mesto i ne vidim da će se to uskoro rešiti, ali je bilo pomalo komično kada sam hteo da uđem u tu prostoriju.

Sećam se vrlo dobro gde je bila medijska soba (ispade ubrzo daleke 2023. godine) - otvaram vrata, a tamo prodavnica AO. I gledaju me ljudi zabezeknuto, a ja se zaledio u trenutku. Samo sam nežno, vrhovima jagodica lupio vrata nemenjajući izgled lica. Verovatno sam treptao pokušavajući da resetujem sebi pitanje u glavi: Šta sad?

Nakon toga odlazim ka konferencijskoj sali tri, samo što nisam ušao unutra, a ono - prostorija za ATP medije. Ljudi koji vode konferencije za medije, stalno su u komunikaciji sa igračima i vrlo često oni "čuvari" koji sprečavaju novinare da postave baš svako pitanje ili da postanu previše opušteni sa igračima.

Mnogo toga se promenilo na Australijan openu, mnogo je novina posle samo tri godine. Čitav ovaj medijski deo je promenjen, navijači su dobili i posebne majice gde je na leđima ispisan raspored mečeva tog dana što je poseban način da zauvek zapamtite taj dan. Navijači imaju nikada veći izbor hrane, ali i drugih momenata koji čini ovaj "Happy slam" zaista srećnim.

Osim nenormalnih gužvi ove godine na ulazu zbog nekih problema sa ulaskom.

Čudna je i temperatura ove godine. Prethodna dva puta kada sam bio ovde temperatura je hronično bila više od 30 stepeni Celzijusove skale sa vlažnošću od 80 i više odsto. Sada kao da gledam tenis u Londonu. Vreme je idealno za tenis i to se vidi i po igračima u svakom trenutku jer nema paljenja alarma zbog ogromnih vrućina.

Doduše, u tome me malo demantuje činjenica da se jedan skupljač loptica onesvestio na terenu, ali nije to ona nepodnošljiva australijska temperatura. Ipak, UV zračenje je baš, baš gadno. Upozorenje na skali 11 (ostatak sveta navodno ide samo do 10) dovelo je do toga da jedan prijatelj iz Srbije toliko izgori za jedan dan da je insant dobio nove mladeže i crvene, privremene belege (možda je bolje reći otiske) kao da je prošao kroz vatru.

Koliko se stvari promenilo za samo tri godine... Tek sada razumem starije kolege koje su mi pričale kako su pili pivo ranije sa Ivanom Lendlom, kako su čekali Martinu Navratilovu na aerodromu i oni je vozili ka gradu... Tek sada shvatam koliko se stvari brzo menjaju i nameće se pitanje kako će sve ovo izgledati za pet ili 10 godina od sada.

Zgrada u kojoj ovo pišem nije postojala pre pet godina - "Centerpiece".

Prilazi terenima su bili drugačiji. Posao je bio potpuno drugačiji. Pre nešto više od 20 godina ste diktirali u slušalicu ono što radite tokom čitavog dana. Bez dovoljno razvijenog interneta i dalje su štampani mediji imali primat, a danas...

Jednom kada Novak Đoković bude završio karijeru teško će biti bilo kom novinaru iz Srbije da se izbori da ode u daleku Australiju (osim ako nam to ne omoguće pre svih Miomir Kecmanović, Hamad Međedović i Olga Danilović svojim rezultatim uz neke mlade nade koje tek dolaze). Ukoliko napravimo pauzu od pet ili 10 godina siguran sam da će retko ko prepoznati ovaj turnir. To što sam propustio dva izdanja mi je pomoglo da posebno cenim činjenicu da sam sada opet tu. Nadam se ne poslednji, ali kako stvari trenutno izgledaju u Srbiji vrlo moguće da mediji dugo neće imati ni neki privid zlatnog doba.

Uostalom, pogledajte ovaj snimak od pre 40 godina. Jedino što je isto tada i danas je - teniska pravila. Sve ostalo se dramatično promenilo. Podloga, stadion, stil oblačenja, sudije, teniski reketi, mogućnosti za navijače. Ma, ništa nije isto.

Teško je prepoznati Australijan open, iako su to isti ljudi koji nas srdačno dočekaju sa manje ili više otvorenim rukama. Isti stadion nije potpuno isti kao prethodne godine, uvek ima nekih blagih izmena i to čini tenis jedinstvenim. Jedino što je konstantna su ogromni ventilatori i sitne kapljice vode, pa za trenutak izgleda kao guste šume Vijetnama u ratnim filmovima.

Sada je sve pokriveno kamerama, organizatori se trude da snime svaki korak igrača. Više nam ni spontanosti koja je bila karakteristična za Melburn. Tako sam tokom 2022. godine sedeo na tribinama i gledao meč Miomira Kecmanovića i Lorenca Sonega kada je na tribine ušetao Janik Siner i seo sa Rikardom Pjatijem dva reda od mene. Pogledali su nekoliko gemova i izašli napolje... Kratko smo proćaskali, odbili su da daju izjave i nastavili dalje.

Sada je to gotovo nemoguće videti, osim kada se pojavi poneko u medijskoj ulozi. Tako je u redu iza mene na ulazu u stadion bio Dijego Švarcman koji je očitao lekciju čuvaru koji mu je tražio da stavi akreditaciju oko vrata.

Ove godine je impresivna kućica za lutke kako zapravo izgleda štand jedne kozmetičke firme koja je napravila pravi spektakl izabranom strukturom u roze boji.

Različiti nivoi pristupa su sada uvedeni, a danas na kompleksu Australijan opena postoje dve zgrade koje nisu postojale pre pet godina. Istovremeno na Vimbldonu ništa nije promenjeno gotovo decenijama, doduše imaju u planu kontroverzno proširenje...

Australijan open se menja značajno i od ove godine jer će Kreg Tajli krenuti nekim drugim putem i postati verovatno jedna od sila američkog tenisa. Ko će ga naslediti? Kako će se to odraziti na nastavak turnira?

Menja se mnogo stvari, ali jedno ostaje i zbog toga sam strašno ljubomoran na Australiju. Smatram kao neku od svojih misija kroz ove tekstove da probudim tu pravu tenisku kulturu u Srbiji.

Tenis je jedna divna alegorija života i ljubavi, ali ga treba razumeti.

Ili treba želeti da ga razumete.

Njegova lepota je u kompleksnosti.

BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni