1
"Vučić je, u periodu dok je bio premijer i sekretar Saveza za nacionalnu bezbednost, uz pomoć navijača organizovao akciju okupacije Partizana, a Novak Nedić, generalni sekretar Vlade, operativno je preuzeo taj posao", rekao je Duško Vujošević u intervjuu za NIN.
Trofejni košarkaški trener, koji radi u rumunskom Klužu, najveći broj titula osvojio je na klupi Partizana.
O vezama politike, sporta i kriminala, odnosima u društvu i dešavanjima u Humskoj pričao je Duško Vujošević u svom stilu.
PROČITAJTE JOŠ
„Aleksandar Vučić je od trenutka kada je postao prvi potpredsednik Vlade (PPV) počeo agresivno, apsolutistički da se meša u sport. Nije Belivuk u to vreme imao svoju grupu, niti su postojali ‘Principi’. Prvi put sam čuo za tu grupu pre nekoliko dana. Vučić je navijač Crvene zvezde, nije bio vođa, ali je ostrašćeni navijač i kontakt s njima je imao i pre nego što je došao na vlast, dok je još bio u radikalima. Imao je, takođe, i kontakt s Partizanovim navijačima“, kaže Vujošević.
Podsetio je gde je predsednik Srbije prvo otišao prilikom posete Partizanu.
„On je radio s navijačima još dok je bio radikal, a taj rad je multiplikovao kada je postao PPV. Tokom prve posete Partizanu nije došao u Sportsko društvo, niti u fudbalski, košarkaški ili bilo koji drugi klub… Otišao je u kancelariju navijača i tada sam shvatio da želi da ih kupi, da im da moć i da ruši klub uz pomoć navijača Partizana“.
Vujošević je dodao i šta je Aleksandar Vučić želeo da uradi.
„Tribina je i ventil za socijalno nezadovoljstvo, ako je iskazano na dozvoljen način, ali može da pokrene i skandiranje koje se čulo na Partizanovom stadionu, a bilo je usmereno protiv Vučića. On je želeo da anestezira i kontroliše to za njega neprijatno skandiranje, koje je i počelo zbog ogromne nesrazmere u finansiranju Partizana i Zvezde, naravno u korist Zvezde“.
Trofejni stručnjak priča i kako je došlo do „smene“ na tribini sa najvatrenijim „grobarima“.
„U septembru 2009. ubijen je Bris Taton i nesumnjivo je reč o užasnom događaju i najoštrije osuđujem sve koji su u tome učestvovali. Država i tadašnji predsednik Boris Tadić, koji je partizanovac, reagovali su adekvatno i 12 vođa iz grupe ‘Grobari 1970’ si pobegli da ne bi dopali zatvora. To je stvorilo interegnum i na tribinu su ušli Stanković i Belivuk. Moj utisak je, nemam o tome dokumentovana saznanja, da su došli zbog svojih interesa, ali nisu se odmah nametnuli kao vođe. Tadašnji vođa navijača Džoni, ostajući bez ove dvanaestorice, angažovao je kao obezbeđenje Nenada Vučkovića (kasnije zamenik komandanta Žandarmerije). On je komunikativan čovek i napravio je konekciju sa tadašnjim predsednikom Fudbalskog kluba Draganom Đurićem, koji je bio u konfilktu sa Džonijem, i Đurić mu je predložio da preuzmu tribinu. Koristeći tu ideju i sa fizičkim autoritetom i strahom koji su isijavali, Stanković i Belivuk su i preuzeli tribinu. Onog momenta kada su prestala skandiranja Vučić je ubrzao akciju okupacije Partizana“, istakao je, između ostalog, Vujošević u intervjuu za NIN.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
