Ispisao je istoriju rukometa, ušao u petu deceniju, dominirao Evropom...
Legendarni rukometaš Kiril Lazarov odigrao je poslednju utakmicu za Nant na domaćem terenu, pošto je prethodno najavio odlazak u penziju.
Lazarov je jedan od najboljih rukometaša sveta, a bogatu karijeru odlučio je da okonča u 42. godini.
Priređen mu je veličanstven oproštaj, a sa tribina su došle ovacije, uz reči hvale, smeh i suze. Neki navijači imali su na glavama krune, a Nant ga je preko Tvitera prozvao „kralj Kiril“.
U meču protiv Tuluza, Lazarov je tri minuta pred kraj postigao lep gol iz takozvanog „cepelina“ što je oduševilo navijače. To mu je ujedno bio i poslednji gol za Nant nakon pet godina u klubu.
Utakmica je završena rezultatom 32:18 za Nant, a Makedonac je postigao ukuno tri gola.
Od „kanarinaca“ i aktivnog igranja rukometa zvanično će se oprostiti u subotu u Kupu Francuske protiv moćnog PSŽ-a, neporaženog u 30 utakmica u prvenstvu.
Tokom karijere uspeo je da postane najbolji strelac u istorji Lige šampiona sa 1.363 golova, čak 263 više od najbližeg pratioca, Nikole Karabatića. Iza su Mikel Hansen, Momir Ilić, Timur Dibirov i Marko Vujin.
Karijeru je počeo u Borecu, a potom igrao za Pelister, Zagreb, Vesprem, opet Zagreb, Al Sad, Sijudad Real, Atletiko Madrid, Barselonu i Nant od 2017.
Odigrao je 208 utakmica i postigao 1.443 gola za reprezentaciju Severne Makedonije čiji je selektor od prošle godine.
Atmosferu iz dvorane u Nantu pogledajte na snimcima i slikama ispod.
👑 Près de 6000 personnes debout, couronnes sur la tête, pour ovationner le #KingKiril.
— HBCNantes (@HBCNantes) June 8, 2022
Grandiose.#WeHfamily | #PeupleViolet pic.twitter.com/K5g2kdysRV
🥹 Ovations, remerciements, rires, larmes...
— HBCNantes (@HBCNantes) June 8, 2022
C'était hyper fort ces hommages une nouvelle fois.
On vous déroule ça demain. 😉#WeHfamily | #PeupleViolet pic.twitter.com/4XqBkjqOEL
Kirilovo pismo u kom se oprašta od rukometa prenosimo u celosti:
„Poštovani, moje dugo i prelepo putovanje došlo je do samog kraja.
Odluku je bilo teško doneti, ali bila je očekivana. Teška, zato što volim ono što radim, srcem, s mnogo strasti i entuzijazma. U mojim godinama nije nimalo lako igrati na visokom nivou u klubu s velikim ambicijama i očekivanjima, i u ligi čija reprezentacija već dvadeset godina dominira u svetu rukometa.
Nisam želeo ovu odluku saopštiti prerano, iako sam znao da je kraj, da je poslednja sezona. Želeo sam biti profesionalan i motiviran do samog kraja, kao što sam bio tokom čitave karijere. Kada nešto radiš s puno ljubavi, možeš pomerati granice.
Odlazim ponosno uzdignute glave znajući da sam igrao za klubove institucije kakvi su Zagreb, Vesprem, Sijudad Real, Barcelona, Nant. U klubovima, gradovima i državama ostajao sam minimum po pet godina, što je meni bio dokaz obostranog poverenja i poštovanja s ljudima s kojima sam sarađivao. To poverenje se sticalo s mnogo truda, posvećenosti i konstantnosti.
Posebno ponosnim me čini to što nisam zatvorio vrata u takvim institucijama. Počevši od svog matičnog kluba Ovče Polje, preko Boreca i Pelistera, polako, pravilnim odlukama i stojeći čvrsto na zemlji, bez ikakvih iluzija, zakoračio sam k Evropi. Puno titula, puno uspeha, ali i razočaranja, uspona i padova, situacija u kojima je delovalo kao da nema izlaza, ali s puno vere i posvećenosti uspevao sam ostati na nogama i produžiti dalje.
Posebno mi je drago što sam pored obaveza u ovim rukometnim sredinama, pronalazio vremena, želju i strast da budem u službi nacionalnog tima 25 godina na 12 velikih natecanja s jednom malom zemljom, uvek autsajderom u odnosu na velike, ali uvek s velikom verom da David može protiv Golijata. Igra i u petoj deceniji za svoju zemlju davala mi je za pravo da svakog pogledam u oči, čak i nekada kada nisam ispunio nečija očekivanja.
Želim javno zahvaliti svojoj porodici na podršci koju sam imao svih ovih godina. Zahvalnost ide i svim mojim bliskim ljudima, koji nisu mnogobrojni, ali nisu ni malobrojni. Sami će se prepoznati u ovim rečenicama. Zahvalnost ide i svim navijačima koje sam imao u velikom broju tokom čitave karijere, koji su znali prepoznati teške situacije i davali podršku kada je najpotrebnije da se radujemo ili nakon bolnih poraza nakon kojih smo izlazili jači.
Završetak igračke karijere je samo jedan kratak oproštaj od rukometa. Moj novi izazov je trenerski poziv i verujem da ćemo se i tu zajedno radovati, tugovati i postavljati nove granice. Moj moto koji će me voditi biće – Uvek na pobedu“, napisao je Lazarov.
BONUS VIDEO Škrbić: Igrači sad hoće da dođu, a ranije ako nisu na prvom spisku, bili su uvređeni
Pratite nas i na društvenim mrežama: