0
Vaterpolisti Srbije osvojili su zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu i to na spektakularan način. "Otpisani" su oduvali sve pred sobom i pokazali da je Srbija zaista zemlja vaterpola.
Rezultat je još impresivniji ako se uzme u obzir da od Tokija nismo uzeli ni jedno odličje na najvećim takmičenjima, a niko nas zbog toga nije svrstavao među favorite u Parizu.
Treći put zaredom „delfini“ su se sa zlatom vratili u Beograd sa Igara i srpski navijači su ih kao bogove dočekali u glavnom gradu. Ipak, sa velikom dozom obazrivosti mora se slaviti ova zlatna medalja.
PROČITAJTE JOŠ
Veliki broj ljudi će reći da upravo ovo nije trenutak za pesimizam, ali uspeh u Parizu, nažalost, teško da je došao kao produkt sistemskog rada srpskog vaterpola.
A, i kako, kada veliki šampioni nemaju adekvatne uslove za rad i pripremu velikih takmičenja, što je zaista nedopustivo.
S obzirom da je vlast rešila da toliko uloži u fudbalske stadione, red bi bio i da trostruki olimpijski šampioni dobiju svoju novu bazu, bilo da je ona u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…
Da ne govorimo o tome da VK Partizan, do pre nekoliko meseci, nije imao gde da trenira, jer je situacija sa bazenom na Banjici došla do toga da je bilo nemoguće raditi u hladnijem periodu u ledenoj vodi.
Ni u drugim srpskim klubovima nije situacija ništa bolja, dok u Beogradu postoje samo tri funkcionalna olimpijska bazena.
Upravo je to potrebno deci koja sanjaju da jednog dana kao i „delfini“ osvoje zlato na Evropskom i Svetskom prvenstvu, pa i na Igrama.
Nije ulaganje u fudbalske stadione nešto što će pomoći mladim vaterpolistima da ostvare te snove, već nešto sasvim drugo.
Za izgradnju fudbalskog stadiona „Lagator“ u Loznici potrošeno je oko 30 miliona evra, dok je za stadion „Dubočica“ u Leskovcu izdvojeno 21.3 miliona evra.
Poslednji od „tri musketara“, stadion u Zaječaru, koštao je čak 24 miliona evra. Da stvari budu još gore, tereni u Loznici i Zaječaru trenutno su u jako lošem stanju, iako su zvanično otvoreni na kraju 2023.
„Lagator“ je stavljen van upotrebe zbog katastrofalno lošeg terena, jer u Loznici ne postoji ni minimum uslova za organizaciju fudbalskih utakmica.
S druge strane, stadion „Krlajevica“ u Zaječaru, ispostavilo se, i dalje ne ispunjava uslove za igranje prvoligaškog fudbala.
Ukupno potrošenih više od 70 miliona evra na stadione koji će u narednom periodu „skupljati prašinu“.
Ne može se zaboraviti ni Nacionalni stadion koji će biti izgrađen u Surčinu. Samo troškovi za njegovu izgradnju navedeni u budžetu za 2024. godinu premašuju 600 miliona evra.
Uporedimo novac koji je potrošen na dvoranu „Pariz akvatik centar“ (188 miliona evra), u kojoj su Srbi osvojili zlato, i novac koji je potrošen na stadione u Srbiji, jasno je da razlika nije toliko ogromna.
Dvorana u Parizu jeste jedna od najboljih na svetu, ali za novac koji je potrošen na fudbalske stadione, mogu se izgraditi barem dva olimpijska bazena visokog kvaliteta.
Za izgradnju olimpijskog bazena u Herceg Novom planirano je da se potroši oko 20 miliona evra. Sadržao bi hiljadu gledalačkih mesta, garažu sa trista mesta, teretanu, svlačionice, pomoćni bazen…
Bazen u Futogu jedina je investicija koja je zaživela u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a on je tako postao tek treći zatvoreni olimpijski bazen u Srbiji.
Olimpijski šampioni su sigurno zaslužili više od ovoga i nadajmo se da će se ovo užasno stanje u Srbiji promeniti.
BONUS VIDEO Doček srpskih olimpijaca i balkon Skupštine grada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
