Heroji, gole grudi i ludnica od milijardu dolara: Zašto Superboul košta toliko

U ovom tekstu pozabavićemo se svim onim stvarima koje borbu za trofej Vinsa Lombardija čine toliko drugačijom u odnosu na većinu drugih finala širom sveta.No, pre svega toga, napravićemo kratak osvrt na istoriju ovog meča.Nacionalna fudbalska liga, širom sveta poznata pod skraćenicom NFL, postoji dosta duže od same utakmice. Tačnije, 47 godina duže. Osnovana u gradu Kanton u američkoj državi Ohajo 17. septembra 1920. godine, NFL je u prvim godinama imala velikih problema kako sa organizacijom, tako i sa podizanjem popularnosti, iako je (američki) fudbal bio u punom zamahu i sve više mladića odlučivalo da se bavi njime. Razlog je bio poprilično jednostavan - za razliku od bejzbola, hokeja ili košarke, gde je presudan faktor brzina, u slučaju američkog fudbala, šansu da se istaknu, i ne samo to - već da postanu legende - imali su i momci nešto većih gabarita. Stoga je fudbal iz dana u dan postajao sve popularniji, ali nisu uspevali u NFL-u, uprkos brojnim pokušajima, da se izdignu i naprave proboj u sam vrh tržišta.No, onda se 1966. godine dogodio sudbonosni "amin" koji je doveo do spajanja dve lige - American Football League sa jedne, i National Football League sa druge. Dotadašnji rivali, svesni da ne mogu sami - AFL-u je pretilo gašenje, dok je nešto stabilniji NFL godinama tavorio - doneli su odliku da se ujedine kako bi zajedničkim snagama pokušali da stvari dignu na neki novi, viši nivo. Ubrzo su, umesto Istočne i Zapadne konferencije, stvorene AFC (American Football Conference) i NFC (National Football Conference).

Prvi naredni korak bio je takozvani "rebrending", tačnije - novo ime po kom će biti poznata utakmica za titulu koja je do tog momenta nosila ime "NFL championship game". I prvi predlog je bio "Big One", drugi "Pro Bowl" (danas se tako zove svojevrsni Ol-star u NFL-u), pa su prva tri finalna meča nosila naziv "AFL-NFL world championship game".Uprkos pokušajima, ni to se nije "primilo" među ljudima koji su izabrali svog favorita već kod prve utakmice, samo mu je bilo potrebno gotovo hiljadu dana da se "probije". Naime, Lamar Hant, predsednik Kanzas Siti Čifsa sredinom sedme decenije 20. veka, tj. 1967. iz šale je predložio da meč bude nazvan "Super Bowl", po uzoru na igračku koju je njegov sin voleo, a koja se zvala "Super ball", što su ostali vlasnici timova prihvatili i počeli da ga koriste u svojim promotivnim materijalima, pa je nezvanično zaživeo i među navijačima.Ipak, da nije samo Hantova ideja pokazuje i sledeće - nakon što je okončano spajanje potpisom saradnje 8. juna 1966. godine, tri meseca kasnije, 4. septembra, u Los Anđeles Tajmsu je objavljen tekst u kom je navedeno da će "sezona biti okončana utakmicom Super boula", i to ne bez ikakvog razloga. Kako finalne utakmice u američkom fudbalu na koledž nivou nose nadimak "bowl" po uzoru na stadion na kom je odigrana prva, "Rose bowl"-u u Pasadeni u Kaliforniji, još 1922. godine. S obzirom na to da je u pitanju bio projekat koji je trebalo da okupi sve najbolje igrače američkog fudbala u zemlji, i sama utakmica je trebalo da predstavlja nešto više od puke borbe za titulu, prsten i trofej - jednostavnim rečnikom, morala je, u poređenju sa svim drugim utakmicama, da bude nivo iznad - dakle, super.Ime je imalo toliko efekta da je zvaničan naziv od četvrtog bio promenjen u Super boul, a od pete finalne utakmice dodat je i redni rimski broj ispred svakog novog susreta. Ne bi ime kao ime imalo toliko efekta da nije bilo čoveka po kom nosi ime trofej koji pobednik ove utakmice dobija - Vinsa Lombardija.Gospodin Lombardi je sa Grin Bej Pekersima osvojio prva dva SB-a, ali su ipak glavna tema bili njegovi govori kojima je svoje izabranike motivisao.Svesni da imaju "grumen zlata" u rukama, Amerikanci su veštinu za marketing pokazali na delu, i od Lombardija stvorili hodajuću legendu, a samo par meseci pošto je preminuo u septembru 1970. godine, učvrstili su njegovo mesto u ovom sportu trofej nazvavši po njemu. Koliko je to bio pun pogodak govori i to što je više od pola veka od njegovog odlaska Lombardi popularan podjednako kao što je i bio.NFL je uspeo da za samo četiri godine stvori legendu koja traje i dan danas. Ali, Lombardi je bio tek početak. Ređale su se velike franšize (Pitsburg Stilersi, San Francisko Fortinajnersi, potom Dalas Kaubojsi), još luđe priče (Vašington Redskinsi (sadašnji Komandersi) i njihove "zamene" 1987. godine, po čemu je snimljen film "Replacements" sa Kijanu Rivsom, zatim Džo Mintana i čuveni "Džon Kendi" momenat 1989. godine protiv Sinsinati Bengalsa, pa "hvatanje" Dejvida Tajrija protiv Nju Ingland Pejtriotsa o kacigu nakon čudesnog pasa Ilaja Meninga za čudo u Superboulu, takozvani "Philly Special" koji su igrači Filadelfija Iglsa izveli protiv Nju Ingland Pejtriotsa 2018. godine.....I svaku od njih NFL je znalački umeo da iskoristi i predstavi kao spektakl.No, svesni da Superboul ne sme da se fokusira samo na utakmicu, već da mora da bude događaj koji će prikovati gledatelje kraj malih ekrana za stolice od prvog "snepa" do poslednje akcije na meču, nakon uvođenja imena Superboul, čelnici lige su pokrenuli i šou na poluvremenu. Prvih godina u pitajnu su bili razni tribjuti i koledž orkestri, ali je već 1972. publika mogla da gleda pravi spektakl, pošto su se na terenu našli Ela Ficdžerald, Kerol Čening i Al Hirt, kako bi performansom za istoriju odali počast Luju Armstrongu, čuvenom muzičaru koji je preminuo par meseci ranije.Još nekoliko godina u prvom planu su bili marširajući orkestri, da bi 1987. usledila nova "eksplozija" - Džordž Barns, Miki Runi i "Pozdrav Holivudovoj 100-godišnjici" su započeli trend koji su nastavili Čabi Čeker i "The Rockettes" 1988, "New kids on the block" i Voren Mun 1991, zatim Glorija Estefan (1992), a nastup Majkla Džeksona 1993. godine bio je i zvanična potvrda da je šou na poluvremenu Superboula postao ne samo stvar spektakla, već i stvar prestiža među najprominentnijim umetnicima sveta. Učestvovali su i "The Blues Brothers" 1997, "Aerosmith" i "NSYNC" 2001, a od 2005. do 2009. godine ređale su se legende - Pol Makartni, Roling Stons, Prins, Tom Peti i njegovi Srcelomci (The Heartbreakers), da bi deceniju okončao "The Boss", Brus Springstin, a u godinama koje su usledile i "The Who" (2010), "The Black Eyed Peas" (2011), Madona (2012), Bijons (2013), Keti Peri (2015), "Coldplay" (2016), Lejdi Gaga (2018)...Dva događaja su se ipak posebno izdvojila. Sada već čiveni nastup Dženet Džekson i "greška" Džastina Timberlejka koji joj je, kako je tvrdio kasnije slučajno, skinuo deo brushaltera i ogolio bradavicu iz 2004. godine još uvek je za mnoge najluđi trenutak u istoriji poluvremena jedne NFL utakmice, dok je nastup dve latino dive, Šakire i Dženifer Lopez, 2020. godine bio propraćen uz popriličan broj kontroverzi, jer su religiozne zajednice širom SAD i Južne Amerike digle glas jer su njih dve bile "previše seksi". I nije samo usledila žestoka debata zbog koje je Superboul mesecima kasnije bio deo svakodnevice, već su usledila i brojna poređenja sa nastupom od godinu dana pre, kada je pevač benda Maroon 5 Adam Levin polugo izazvao delirijum kod ženskog dela publike.Sve ovo nas dovodi do sledećeg zaključka - NFL ima isti broj velikih momenata u vidu preokreta, poena, pogodaka, odbrana... kao i svaki drugi sport. Ono što ga izdvaja je sposobnost, i pre svega želja, da sve to na pravi način "proda".Vratićemo se u 1989. godinu i gore spomenuti trenutak sa Džonom Kendijem. Džo Montana i njegovi Fortinajnersi gubili su od Sinsinati Bengalsa 16:13 na 3:20 pre kraja meča, kada je kvoterbek tima iz Zaliva krenuo ka saigračima. Iako se lomila utakmica, a Fortinajnersi bili na osam jardi od svoje endzone, Montana je bacio pogled na tribine i uz osmeh prišao jednom od članova ofanzivne linije, Harisu Bartonu, te ga pitao "Hej, je l' ono Džon Kendi?"Iako je Barton krajnje histerično odgovorio "Čoveče, da li si ti normalan? Imamo utakmicu da pobedimo, ti me pitaš za Kendija?!", Montanin "trik" je imao efekta - usledio je jedan od najboljih "drajvova" u istoriji američkog fudbala - osvojili su 82 jarde pre nego što je Džon Tejlor uhvatio Montanin pas.Gotovo momentalno ova priča je objavljena, i već u narednim nedeljama se moglo naslutiti da je poprimila status kultne - dovoljno je pogledati film "Draft day" iz 2014. godine. Jednostavno, ljudi zaduženi za promociju Superboula uspevaju da iz godine u godinu "izrudare" dijamante koji će narednih godina za navijače biti priča o herojizmu, ljubavi i večitom trijumfu, zbog čega će biti spremni da izdvoje i poslednji dolar za nešto što će ih zauvek podsećati na određeni događaj. Milijarde koje se obrću - što preko kladionice, što preko prodaje karata (najjeftinije su preko 3,500 dolara, one skuplje koštaju kao stan u Beogradu), što preko zarade koju će navijači ostaviti - prema najavama, Los Anđeles, u kom će meč biti odigran, bi trebalo da inkasira oko pola milijarde dolara. Što zapravo i nije iznenađenje, jer se na ovu utakmicu sjati gotovo čitava kako američka, tako i svetska elita.Da ne govorimo o reklamama. Emitovanje reklame od 30 sekundi tokom Superboula košta šest i po (da, 6.5) miliona dolara...Bez dileme, očekuje nas šou. I to najveći na svetu...BONUS VIDEO Retrospektiva karijere Toma Brejdija 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aprekapitulacijakarijeretomabrejdijads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3071491"]Pratite nas i na društvenim mrežama:Facebook, Twitter, Instagram