0
Olimpijske igre u Parizu obeležile su sportsku 2024. godinu, a Srbija je i te kako imala razloga za sreću, zbog Novaka Đokovića, košarkaša, vaterpolista...
Dugo je Novak čekao na olimpijsko zlato, nikada pre nije uspeo da probije granicu zvano polufinale na olimpijskim turnirima (igrao od 2008. godine), ali putovanje u/kroz Pariz za njega je bilo ispunjenje sna.
Neki nismo sumnjali da će se Đoković kad-tad domoći zlata, drugi su bili nesigurni uglavnom zbog povrede i operacije kolena, treći su mislili da su ga godine stigle i da više ne može da bude na maksimumu.
Međutim, Novak je ponovo bio najbolji kada je bilo najpotrebnije, sačuvao je i fizičke i mentalne snage, dobio zaredom šest mečeva i dočepao se nečega što je želeo čitav život – olimpijskog zlata.
PROČITAJTE JOŠ:
Poslednji meč na olimpijskom turniru u Parizu bio je šlag na torti, pošto su prethodno padali Ebden, Nadal, Kepfer, Cicipas i Museti. Eto, sudbina je htela da i Rafa bude deo Novakovog istorijskog puta ka zlatu. Za kraj, na megdan je izašao Karlos Alkaraz, bio je naoštren da Đokovića probudi iz sna i ukrade mu zlato ispred nosa, ali je on taj koji je ostao kratak.
Još jedan istorijski meč odigrali su Srbin i Španac i to ponovo u dva seta, ali je Novak oba puta u taj-brejku neverovatnim udarcima uspeo da slomi rivala, koji je, iako mlad, bio izuzetno emotivno pogođen porazom od Đokovića, s kojim je već kreirao veliko rivalstvo.
Iako ostatak Novakove sezone nikako nije bio za pohvalu, to jedno zlato sijaće do kraja njegovog života, kao jedna od najsvetlijih tačaka njegove karijere.
Sportski utisak broj dva u godini koju polako, ali sigurno, ostavljamo iza nas su košarkaši Srbije.
Nikola Jokić ponovo je bio MVP NBA lige, što mu je treće takvo priznanje u karijeri, a isti igrač bio je lider reprezentacije koja je na Olimpijskim igrama napravila istorijski uspeh.
Iako su naši košarkaši na startu turnira izgubili ubedljivo od Amerike, pobedama nad Portorikom i Južnim Sudanom uspeli smo da obezbedimo mesto u nokaut fazi. Tamo nas je najpre sačekala Australija (95:90), koju smo savladali posle istorijskog preokreta i produžetka.
Polufinale bilo je u stvari finale pre finala, pošto smo odmerili snage sa Sjedinjenim Američkim Državama i verovatno jednim od dva najbolja tima te države u istoriji takmičenja (Lebron, Durent, Kari, Edvards, Embid…).
Verujem da su svi koji čitaju ovaj tekst zapravo i gledali meč, za one koji nisu evo ga i snimak ispod, a verujem da je kod svih Srba umesto gorčine zbog poraza preovladao osećaj ponosa i časti, jer naši košarkaši su bili veoma blizu pobede (95:91). Sudije su svojim odlukama i te kako uticale na konačan rezultat, ali umesto tugovanja, izabranici Svetislava Pešića podigli su glave i slavili u borbi za bronzu protiv Nemačke (93:83).
Tako smo se Nemcima osvetili za poraz u finalu Svetskog prvenstva godinu dana ranije, a potom je usledilo i legendarno slavlje, te dodela medalja na kojoj su „orlovi“ ponovo bili u centru pažnje – svi znamo zbog čega.
Vaterpolo reprezentacija Srbije navikla nas je na najveće uspehe zbog istih do kojih je stizala dugi niz godina. Međutim, nakon odlazaka nekih od legendi u penziju, došlo je do smene generacija, kao i selektora, Uroš Stevanović je preuzeo kormilo, ali nije odmah sve bilo bajno i sjajno.
Zaređali su „delfini“ nekoliko turnira na kojima nisu stizali do završnice, ali su onda pozitivno iznenadili na Olimpijskim igrama i odbranili zlato. Iako u grupi nisu blistali, meč sa Grčkom u četvrtfinalu dao je „goriva“ vaterpolistima Srbije i pogurao ih ka zlatu. Mada, možda bolje reći da je to uradio Nikola Jakšić, koji je dao gol za pobedu u poslednjim sekundama.
PROČITAJTE JOŠ:
U polufinalu Amerikanci nisu imali snage da nam zaprete, dok smo u borbi za olimpijskim tron „tukli“ Hrvate sa 13:11.
Tako je podmlađena reprezentacija Srbije pokazala svima da je i dalje ozbiljan kandidat za trofeje i medalje na svim takmičenjima, te da naša vladavina u svetu vaterpola još nije prestala.
Za kraj godine, stigla je i nova lepa vest – Dušan Mandić izabran je za najboljeg vaterpolistu sveta u 2024. godini. To vam samo po sebi mnogo toga govori, ne moram ništa da dodajem.
Pored vaterpolista, zlatom sa OI obradovali su nas i Damir Mikec i Zorana Arunović, koju su bili najbolji u streljaštvu, odnosno konkurenciji vazdušni pištolj 10 metara.
Veliku radost u srpskom narodu, barem onom sportskom delu, izazvala je Aleksandra Perišić, koja je bila srebrna tekvondistkinja u kategoriji do 67 kilograma.
Fudbaleri Srbije nisu uspeli da nas obraduju u 2024. godini, pošto su na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj ispali u grupnoj fazi (poslednji u grupi sa Engleskom, Danskom i Slovenijom), mada su kasnije malo popravili utisak izdanjem u Ligi nacija (u konkurenciji sa Španijom, Švajcarskom i Danskom).
NE PROPUSTITE:
Što se tiče fudbalske klupske scene, Crvena zvezda je ponovo obezbedila učešće u Ligi šampiona, dok je TSC kvalitetnim izdanjima izborio plasman u baražu Lige konferencija, a Partizan je ponovo podbacio, te ostao bez Evrope.
U košarci smo imali razloga za radost i zbog klubova, pošto su Zvezda i Partizan ponovo članovi evropske elite, odnosno Evrolige, gde imaju istorijsku šansu da napadu trofej.
Od ostalih sportova, razloga za optimizam imamo u ženskoj odbojci, pošto se nedavno Zoran Terzić vratio na klupu reprezentacije. Mnogi od nas se sećaju legendarnog Terzićevog govora, koji je rasplakao odbojkašice, tako da ne sumnjamo da će i ovog puta saradnja uroditi plodom.
Rukometaši i rukometašice se nisu proslavili u 2024. godini, ali nadamo se da ih od 2025. očekuju bolji dani i svetlija budućnost, dok je u srpskom klupskom vaterpolu situacija nešto teža, bar kad su uslovi za trening u pitanju.
I u 2025. godini čeka nas mnogo sportskih uzbuđenja, o kalendaru takmičenja moći ćete da čitate narednih dana na Nova.rs, koja će vam najpre direktno sa Australijan donositi zanimljive priče, intervjue, izjave, detalje…
Godinu 2024 sa zadovoljstvom zatvaramo, a otvaramo, nadamo se, još bolju, uspešniju i slobodniju 2025!
BONUS VIDEO
