Sasvim je normalno postalo da ekipe, pogotovo evroligaške, tokom sezone menjaju izgled tima, a poslednji koji je otišao iz Crvene zvezde, doduše na pozajmicu, jeste Uroš Plavšić.

Srpski centar imao je sjajnu sezonu u Megi, odakle je došao u Zvezdu, s namerom da napravi evroligaški iskorak. Još po njegovom dolasku bilo je jasno da će biti treći centar, ali se očekivalo da dobija mnogo prostora u ABA ligi, te tako zaradi minute i šansu na evropskoj sceni.

Međutim, Plavšić se nije baš proslavio u Zvezdi, pa je nedavno stigla informacija da će do kraja sezone biti u Bešiktašu kod Dušana Alimpijevića.

Odigrao je Plavšić devet mečeva u ABA ligi za Zvezdu, imao je prosek od 5,9 poena i 2,9 skokova, dok je u Evroligi šansu dobio u 10 navrata, a za 11,4 minuta na parketu imao je 5,2 poena i 2,7 skokova.

Jasno je da bi minutaža bila još i manja da je Džoel Bolomboj bio zdrav sve vreme, ali ipak ne treba zaboraviti da je Plavšić na primer protiv Žalgirisa imao 16 poena i devet skokova, što mu je najbolja utakmica u ovom mandatu.

Iako se videlo da Plavšić ima pre svega defanzivnih problema u Evroligi, njegova želja i strast bile su neosporne, radovao se svakom košu i pobedi crveno-belih i ponašao se profesionalno, bez ispada.

Da li je njegova avantura u Zvezdi potpuno završena, saznaćemo na kraju sezone, a verovatno mnogo toga zavisi i od njegovog napretka i partija koje bude prikazivao u Bešiktašu. Rekao bih da Plavšić nije podbacio, jednostavno znalo se i pre njegovog dolaska koji su mu limiti u ovom trenutku, ali jednostavno nije imao dovoljno prostora da se razvija na pravi način i pozajmica verovatno i jeste najbolja opcija za sve tri strane.

Ono o čemu bi Zvezda malo više mogla da povede računa su izbori kada su u pitanju pojačanja. Nećemo ići mnogo u prošlost, nema potrebe, osvrnućemo se na nekoliko poslednjih sezona.

Plavšićev primer podseća na onaj iz prošle sezone, kada je Marko Simonović došao kao krilni centar i viđen je kao zamena za Filipa Petruševa (koji je tada otišao u NBA), ali nije opravdao očekivanja i takođe je krenuo put Bešiktaša, a sada je u Bahčešehiru kod Dejana Radonjića.

Zvezda je prošle sezone u drugom delu dovela Treja Tompkinsa, koji je pomogao tek nešto malo u završnici takmičenja, ali ne možemo da kažemo da bi Simonović bio gora opcija da je ostao. S obzirom na tri osvojena trofeja prošle sezone, kao i uspeh u dosadašnjem delu ove godine, ne može se reći da se Zvezda olako odrekla Simonovića, ali svakako da to nije bila uspešna saradnja, iako se očekivalo mnogo više.

Na ovu priču savršeno se nadovezuje Dalibor Ilić, koji je godinama unazad imao potpuno sporednu ulogu u Zvezdi, iako su ga mnogi smatrali za veoma perspektivnog mladog igrača, koji bi mogao da bude bitan i za reprezentaciju Srbije.

Tek s vremena na vreme je Dalibor dobijao šansu da pokaže šta zna, ali ove sezone nije dobio ni sekund na terenu, pa je logično bilo da će otići u Spartak iz Subotice, za koji je već odigrao četiri utakmice.

Svakako da ima i do Ilića što, bar za sada, nije ispunio svoj potencijal, ali daleko od toga da je Zvezda baš u svim situacijama dobro postupala kada je on u pitanju.

Setićemo se i koliko je stranaca samo prošlo kroz Zvezdu u poslednjih nekoliko sezona (Martin, Bentil, Tobi, Nejpir...), a retko ko je ostavio dubok trag i tek ove sezone smo dobili tim koji je osnovu napravio prethodne takmičarske godine (ostali Jago, Giedraitis, Bolomboj...).

Slatke muke za Sferopulosa i novi znak pitanja

Ove sezone Zvezda je oformila zaista jak tim, imala je daleko bolju doselekciju nego prošle sezone, pošto je sada Petrušev stigao na pozajmicu, dok je Džon Braun III došao poslednji.

I dok se Petrušev već pokazao kao veliko pojačanje, Brauna tek treba da vidimo na delu, pošto se vratio iz teške povrede ramena, koja ga je od terena odvojila na nekoliko meseci.

Dobro je da se od Brauna ne očekuje da bude lider na terenu i neko ko će stalno imati veliki napadački doprinos, već mu je uloga pre svega vezana za defanzivu, gde se već pokazao kao jedan od najboljih u Evropi, samo je pitanje koliko su godine i povrede ostavile traga.

Zvezda sada u rosteru ima 15 igrača (ne računajući Kostića i pozajmljene igrače), što znači da će Janis Sferopulos biti na slatkim mukama, jer će, ukoliko svi budu zdravi, stalno morati po trojicu da šalje na pauzu.

Još uvek nismo videli Zvezdu ove sezone u punom sastavu, pojačanja sumnjam da će stizati (deluje da nisu ni potrebna više), dok ambicije ostaju visoke i u Evroligi i u domaćim i regionalnom takmičenju.

BONUS VIDEO