Slučaj atletičarke kojoj su zabranili da se takmiči dobio nastavak, sud doneo presudu

Najviše veće suda, od 17 sudija, saopštilo je glasanjem 15-2, da su Semenjina prava na pravično saslušanje prekršena na Vrhovnom sudu Švajcarske, gde se žalila na presudu Suda za sportsku arbitražu (CAS) u korist Svetske atletike o tome da atletičarke kojima je prirodno povećan nivo testosterona ne mogu da se takmiče u ženskoj konkurenciji.

Semenja je rođena s razlikom u razvoju pola (DSD) i ne može da se takmiči u ženskoj konkurenciji od 400 metara do jedne milje bez uzimanja lekova za smanjivanje nivoa testosterona.

Njen slučaj bi sada trebalo da bude vraćen pred Federalni švajcarski sud u Lozani.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je ostale aspekte žalbe koju je podnela Semenja, koja je bila prisutna na predstavljanju presude. Sud joj je dosudio 80.000 evra na ime troškova i izdataka.

Presuda Evropskog suda ne poništava pravilo Svetske atletike, zbog kojeg je Semenja završila karijeru na 800 metara, disciplini u kojoj je osvojila dve zlatne olimpijske medalje i tri titule svetskog šampiona.

Ključna pravna tačka u Semenjinoj pobedi bila je da švajcarski Federalni sud nije sproveo "rigoroznu sudijsku reviziju" koja je bila potrebna jer Semenja nije imala drugi izbor nego da nastavi svoj slučaj kroz "obaveznu i isključivu nadležnost CAS".

Upravna tela olimpijskih sportova obavezuju sportiste i nacionalne federacije da njihove sporove iznesu pred sportski sud u Lozani, sedištu Međunarodnog olimpijskog komiteta.

"Sud, međutim, smatra da preispitivanje Federalnog vrhovnog suda nije ispunilo taj zahtev", navodi se u saopštenju Evropskog suda.

Svetska atletika je tokom spora sa Semenjom saopštila da su njena pravila pravedna jer ta atletičarka ima "nepravednu, mušku atletsku prednost zbog višeg nivoa testosterona". Semenja tvrdi da je njen nivo testosterona "genetski dar".

Hiperandrogenizam je medicinsko stanje koje karakteriše viši nivo testosterona od uobičajenog, hormona koji uvećava mišićnu masu i snagu.

Evropski sud je pre dve godine presudio u njenu korist u postupku protiv švajcarskog suda, utvrdivši da je ona žrtva diskriminacije i kršenja privatnosti.