FOTO Žene joj zavide: Srpskoj odbojkašici mnogi ne veruju da je u petoj deceniji, na prozivke odgovorila citatom čuvene pesme

Odbojkašica sada brani boje Apolona sa Kipra, ali je pokazala da i te kako ne dozvoljava da je kritikuju bez argumenata.

Žene joj zavide i pitaju se koja je tajna savršene figure i u 42. godini. Savršeno brine o sopstvenom telu što se vidi i po tome da i dalje aktivno i sa mnogo uspeha igra odbojku, dok je većina njenih vršnjakinja odavno u penziji.

Najdugovečnija srpska odbojkašica je na Kipru objavila poruku koja najbolje govori o njenoj postojanosti.

Napisala je na engleskom „Prošlost-sadašnjost-Budućnost“ uz poruku „Nula odsto mene se takmiči protiv tebe“. Njena vitka figura čine da joj mnoge žene zavide, ali je sada otkrila koja je tajna njenog savršeno održavanog tela.

Zatim je usledio citat iz pesme „Beogradskog sindikata“ pod nazivom „Mi smo ta ekipa“.

„Ceo život sam u treningu, da srušio bih prepreku

Da gušio bih nevolju, na duši moju veliku

Pa sam se cimao, u najgorem vremenu

Hodao po trnju, ne po crvenom tepihu

I kad nije bio blistav život, imalo je smisla

Krivo nije bilo nikad, zbog odricanja trista

I kao pit griz’o, suočen sa krizom

Mogao sam 10, a 150 diz’o

Nisam osetio poraz, neki kažu da je gorak

Neki kažu da je borba, samo predigra za propast

Kad je teško kažu dosta, u stvari to je klopka

Ali imam serum protiv toga, formula je volja“, napisala je ona.

Za svoje pratioce na društvenim mrežama imala je lepu poruku za kraj 2024, odnosno početak 2025. godine.

"Čestitam vam godinu koju završavate najbolje što možete. Ima trenutaka koji se ne vide. Postoje dostignuća koja se ne pojavljuju ni na jednoj fotografiji. Ima trijumfa koji se slave korak po korak. Uradila sam najbolje što sam mogla. Zahvalna sam životu za sve što imam, što jesam, za vreme kad ustanem i setim se da još uvek stojim uprkos kamenju na koje sam naišla.

Hiljadu hvala i neka vam je srećna nova 2025. godina i budite tako srećni da verujete da je vaš život prekrasan san, možda nije lak ali verujte zaslužili smo puno i dobro. Želim vam zdravlje, ljubav, radost, mir i osmeh koji je kao kruna na glavi svakog od nas", napisala je Erić u opisu slika iz Limasola.

Zašto je Erić otišla na Kipar?

”Htela sam zaista da završim karijeru i mislila sam da se okrenem drugim stvarima u životu. Imala sam razne poslovne ponude, nešto potpuno nevezano za odbojku, nešto i u vezi sa odbojkom, završila sam i školu za trenere, vagala sam šta je najbolja opcija za dalje. Ipak, sve vreme su me zvali i raspitivali se da li sam i dalje zainteresovana za igranje, ne samo iz Srbije, već i iz mnogih drugih zemalja širom sveta. To mi je, malo-pomalo, stvaralo utisak da bih možda i mogla da produžim igračku karijeru za još jednu godinu“, poručila je ona.

Zatim je pojasnila kako uspeva da očuva savršenu formu.

„Krenula sam da treniram, da vidim u kakvom sam stanju, malo u Bijeljini, sa ekipom ŽOK Radnik, malo u Beogradu, sa Željkom Šćepanovićem. Šćepa mi se već godinama unazad pokazao kao taličan, uvek nakon treninga sa njim stigne neka dobra ponuda. Ali šalu na stranu, kada god mi je bilo potrebno da treniram i uđem u formu, bio je tu i veliko mu hvala. Tako da sam trenirala gotovo svakodnevno i reakcije ljudi su bile toliko pozitivne, da su govorili kako i u teretani i na terenu izgledam bolje od dvostruko mlađih odbojkašica. Ipak, nisam se zanosila time, u godinama sam kada želim da se dosta stvari poklopi, ne želim da srljam i da idem negde pošto-poto, samo da bih igrala. Na kraju, Kiprani su bili najuporniji, ispunili su sve moje zahteve. Osim toga, Kipar mi deluje kao dobro mesto za život, u mom senzibilitetu. Barem u narednim mesecima, to jest, a posle ćemo videti”, rekla je Slađana Erić.

Zašto i dalje igra odbojku? Tatina želja je presudila

Tokom 2021. godine je prošla kroz izuetno tešku godinu. Ipak, to ju je ojačalo i otvorilo joj širom oči.

„Baš je teška godina iza mene, imala sam velikih privatnih problema. Prvi put mi je porodica bila na prvom mestu, a ne odbojka... To je bio razlog što me nije bilo nigde. Iako ispada da sam izgubila neko vreme kad je karijera u pitanju, ne kajem se uopšte. Morala sam da budem uz moje, da se borim sa njima. Vozila sam tatu kod doktora, pa odlazila na treninge. Nažalost, on više nije sa nama od prošlog februara. Ali, velika želja mu je bila da nastavim sa odbojkom. I zato evo me ponovo“, istakla je Slađana Erić za "Mozzart Sport".

Trofej Kupa Izraela koji je osvojila kasnije upravo je posvetila ocu.

"Tata, ovo je za tebe".

Koliko je jak karakter govori i to što je uspela da odbije sve tragedije i da zadrži fokus.

„Ređali su se izuzetno teški događaji, izgubila sam tri strica ubrzo, mami nije bilo dobro... Nisam mogla da treniram i razmišljam o odbojci, već sam do avgusta napravila pauzu pa onda krenula ponovo. Prosto sam želela da ispunim to što mi je otac rekao. Fizički sam znala da mogu, trebalo je samo psihički da se sredim. Sve loše sam ostavila iza“.

Bogata karijera Slađane Erić

Počela je pre više od 20 godina u Crvenoj zvezdi. Ko je mogao da nasluti da će postati najdugovečnija odbojkašica današnjice.

Karijeru je počela još 2000. godine igrajući za Crvenu zvezdu. Potom je zaigrala za francuski Albi, onda je prešla u Cirih, pa kasnije i u Mursiju. Usledio je povratak u Crvenu zvezdu 2010. godine, da bi godinu dana kasnije prešla u Modenu.

Igrala je još i za Galatasaraj, Kolubaru i Vizuru. Kasnije je put odveo u Tent iz Obrenovca, zatim u Proton Saratov u Rusiji, pa čak i u daleku Kinu gde je provela setonu 2019/2020 u Liaonin Sanšeng. Vratila se u Srbiju gde je igrala za Ub, onda za ŽOK Spartak. Kasnije je provela jedno vreme u Makabiju iz Haife do prelska u Apolon.

Za reprezentaciju Srbije nastupala je od 2002. do 2005. godine.

BONUS VIDEO Zorana i Jelena Arunović sa zlatom u Nova.rs: Sad ću da se rasplačem opet, Damira ću tek da obaram