Skupili se da unište vaterpolo: Smislili sistem u kojem možeš da pobediš sve i ne odeš u četvrtfinale

Na Svetskom prvenstvu za igrače do 16 godina u Zagrebu World Aquatics je odlučio da „unapredi“ ono što je decenijama bilo prilično jednostavno. Više nije dovoljno da budeš bolji od protivnika, nije dovoljno ni da ga pobediš, a čak ni četiri pobede ne garantuju da ćeš biti među najbolje plasiranim reprezentacijama.

Na U16 Svetskom prvenstvu u Zagrebu učestvuje 36 reprezentacija, ali nema klasičnih grupa. Umesto toga, ekipe su raspoređene u dve jakosne linije, igraju četiri utakmice, a njihov plasman određuje Tournament Performance Index, odnosno TPI. Sistem ne gleda samo broj pobeda i poraza, već u obzir uzima rezultat, razliku u golovima i rang protivnika. Drugim rečima, nije svaka pobeda ista, a nije ni svaki poraz isti.

Na papiru to možda zvuči kao pokušaj da se nagrade ekipe koje igraju protiv jačih protivnika. U praksi je napravljeno takmičenje u kojem rezultat utakmice više nije dovoljan da objasni plasman. Možeš da pobediš, ali mora da se izračuna koliko je ta pobeda vredela. Možeš da izgubiš, ali ni to nije isto kao kada izgubiš od nekog drugog.

Srbija je najbolji primer. „Delfini“ su ligaški deo prvenstva završili sa četiri pobede iz četiri utakmice, ali su uprkos savršenom učinku zauzeli tek sedmo mesto. Ispred Srbije završile su Italija i Španija, iako su obe reprezentacije imale po tri pobede i jedan poraz. Srbija je, dakle, dobila sve utakmice koje je igrala, ali je dve ekipe sa po jednim porazom morala da gleda iznad sebe na tabeli.

Srbija je prošla u četvrtfinale, pa nije doživela ono što se dogodilo Crnoj Gori, ali upravo zato njen slučaj savršeno pokazuje problem sistema. U normalnom takmičenju četiri pobede znače više od tri pobede i jednog poraza. Ovde algoritam procenjuje da neke pobede i jedan poraz mogu da vrede više od četiri pobede. To nije greška u tabeli. To je način na koji je takmičenje osmišljeno.

A onda dolazimo do Crne Gore, gde je apsurd otišao još dalje. Crnogorci su dobili Zimbabve, Italiju i Nemačku. Protiv Rusije su odigrali nerešeno u regularnom delu, a zatim izgubili na peterce. Dakle, tri pobede, jedan poraz posle peteraca i nijedan klasičan poraz u regularnom vremenu. Ipak, Crna Gora nije završila među osam najboljih i ostala je bez borbe za medalju. Još neverovatnije, Italija, koju je Crna Gora pobedila, prošla je dalje.

Vaterpolo i plivački savez Crne Gore zbog toga je uputio zvaničan protest organizatorima, upozoravajući da čak ni četiri pobede ne bi nužno garantovale plasman među osam najboljih. Crnogorski savez posebno je problematizovao činjenicu da na plasman utiču rang protivnika i rezultati utakmica u kojima određena reprezentacija uopšte nije učestvovala.

Drugim rečima, više nije dovoljno da znaš šta si ti uradio. Moraš da znaš ko ti je bio protivnik, koliko je on rangiran, kakvu vrednost algoritam daje njegovom rankingu, kolika je bila razlika u golovima, a zatim da čekaš konačnu računicu.

A tu u priču ulazi Rusija i ceo sistem postaje još problematičniji.

Rusija godinama nije normalno učestvovala na međunarodnim takmičenjima, zbog čega njen World Aquatics ranking nije nužno predstavljao realnu sliku njenog kvaliteta. Međutim, upravo je ranking jedan od elemenata na kojima se zasniva novi TPI. Rusija se vratila na međunarodnu scenu u mlađim kategorijama, ali je u Zagreb došla sa rangom koji je formiran u potpuno drugačijim okolnostima.

Tako dobijaš apsurdnu situaciju: sistem pokušava da proceni koliko vredi rezultat protiv određene reprezentacije koristeći njen ranking, iako taj ranking zbog dugog odsustva možda uopšte ne predstavlja ono što ta reprezentacija trenutno jeste. Crna Gora je upravo protiv Rusije odigrala nerešeno u regularnom delu i izgubila tek posle peteraca, a zatim je zbog celog sistema ostala bez četvrtfinala.

I onda imamo još jednu kontroverzu koja je potpuno odvojena od TPI-ja, ali savršeno pokazuje haos oko ovog prvenstva. Na U16 Svetskom prvenstvu u Zagrebu nema zastava. Nema ni himni.

Razlog je povezan sa Rusijom. World Aquatics je ove godine promenio pravila i omogućio ruskim sportistima povratak na međunarodna takmičenja pod nacionalnim obeležjima. Time se otvorilo pitanje ruske zastave i himne, a rešenje u Zagrebu bilo je da se zastave i himne ne koriste ni za koga. Zbog problema sa jednom reprezentacijom, svih 36 reprezentacija ostalo je bez nacionalnih simbola.

Srbija bez zastave. Hrvatska bez zastave. Crna Gora bez zastave. Grčka bez zastave. Španija bez zastave. Rusija bez zastave. Umesto da se problem reši za jednu konkretnu situaciju, problem je „rešen“ tako što su svi dobili isti tretman. Total Waterpolo je upravo zbog toga objavio tekst „Why are there no flags and anthems at U16 Worlds?“, u kojem objašnjava pozadinu ove odluke.

Zato se reprezentacije u zvaničnim materijalima i grafikama često pojavljuju kao troslovni kodovi: SRB, CRO, MNE, RUS, ITA, GRE, ESP... Same skraćenice nisu ništa neobično u sportu, ali kada nema zastava, nema himni i sve izgleda kao tabela iz nekog statističkog programa, teško je oteti se utisku da se izgubio i deo onoga što jedno reprezentativno takmičenje čini reprezentativnim.

I sve to bilo bi možda samo čudna organizaciona odluka da nije povezano sa mnogo većim problemom. World Aquatics je odlučio da na jednom velikom U16 turniru eksperimentiše sa načinom na koji se određuje plasman. Nema klasičnih grupa, postoje dve jakosne linije, igraju se četiri utakmice, a onda TPI odlučuje koliko su te utakmice zapravo vredne.

Srbija je sa četiri pobede završila iza dve ekipe koje su izgubile po jednom. Crna Gora je sa tri pobede i porazom posle peteraca ostala bez četvrtfinala. Rusija je u sistem ušla sa rankingom koji zbog višegodišnjeg odsustva nije nužno predstavljao njenu stvarnu snagu. A zbog političkog problema oko ruskih nacionalnih simbola, nijedna od 36 reprezentacija nije dobila zastavu ili himnu.

I sve to na Svetskom prvenstvu za igrače do 16 godina.

To je možda i najčudniji deo cele priče. Ne govorimo o profesionalcima koji su godinama u sistemu i kojima možeš da objasniš da učestvuju u eksperimentu sa novim formatom. Govorimo o klincima koji su došli na Svetsko prvenstvo da se takmiče, pobede i pokušaju da osvoje medalju. Umesto jednostavne poruke da će ih pobede odvesti dalje, dobili su sistem u kojem mogu da odigraju odličan turnir, a da njihov plasman zavisi i od stvari koje se ne događaju u njihovom bazenu.

Crnogorski igrači su čak protestovali zbog sistema. Pre jedne od utakmica pojavili su se sa spuštenim glavama i rukama na srcu, jasno šaljući poruku zbog načina na koji je njihov rezultat vrednovan. Nije to bio protest protiv protivnika, već protiv sistema takmičenja.

Naravno, vaterpolu su potrebne promene. Sport mora da se prilagođava televiziji, publici i novim generacijama. Pravila mogu da se menjaju, utakmice mogu da se ubrzaju, formati mogu da se testiraju. Nema ničeg lošeg u tome da World Aquatics traži način da vaterpolo učini zanimljivijim.

Ali promena ne sme da uništi osnovnu logiku sportskog takmičenja.

Ako ekipa pobedi četiri utakmice, a dve ekipe sa po tri pobede završe ispred nje, moraš da objasniš zašto je to dobro. Ako ekipa sa tri pobede i porazom posle peteraca ostane bez četvrtfinala, moraš da objasniš zašto je to sportski pravedno. Ako publika gleda Svetsko prvenstvo, a ne vidi nijednu zastavu i ne čuje nijednu himnu, moraš da objasniš zašto je to bolje od tradicionalnog predstavljanja reprezentacija.

Jer šta je potrebno da uradiš da bi otišao u četvrtfinale Svetskog prvenstva?

Ako je odgovor „pobedi“, svi razumeju.

Ako je odgovor „zavisi od TPI-ja, ranga protivnika, razlike u golovima i rezultata drugih utakmica“, onda imamo problem.

Vaterpolo ne mora da bude komplikovan da bi bio moderan. Ne moraš da izmišljaš algoritam da bi znao ko je pobedio. Ne moraš da skloniš zastave svih reprezentacija da bi rešio problem sa jednom zastavom. I ne moraš da pretvoriš Svetsko prvenstvo za decu u eksperiment iz sportske analitike.

Jer kada neporažena Srbija završi iza dve reprezentacije koje su izgubile po jednu utakmicu, kada Crna Gora sa tri pobede ostane bez četvrtfinala, a zbog problema sa ruskom zastavom nestanu zastave svih 36 reprezentacija, teško je pobeći od utiska da je neko uspeo da zakomplikuje sport koji je već sasvim dobro funkcionisao.

Možda će World Aquatics za nekoliko godina dokazati da je TPI bio dobra ideja. Možda će se ovaj format usavršiti. Ali ako je cilj bio da vaterpolo bude jednostavniji, razumljiviji i zanimljiviji publici, Zagreb je za sada pokazao upravo suprotno.

Jer nekada je sport stvarno bio jednostavan.

Igraj bolje od protivnika.

Pobedi.

Idi dalje.

Izgleda da je i to postalo previše komplikovano.