Šapić je (Novi) Beograd "pustio niz vodu", jer superčovek svakako nije

Uostalom, kako i ne bi? Čovek je bio jedan od najboljih vaterpolista u istoriji, možda i najubojitiji strelac svih vremena, legenda reprezentacije Jugoslavije, svetski šampion, trostruki evropski prvak sa nacionalnim timom, postigao je više od 2.500 golova u karijeri...

Ah, da - od juna 2022. godine obavlja ulogu gradonačelnika Beograda.

Na prvi pogled, spoj dve pobedničke ideje - lider, pobednik, šampion na čelu milionskog grada...

Ali, nije baš sve tako slatko, lepo i jednostavno.

Zapravo, ništa nije.

Čak možemo da odemo i toliko daleko da sa povećom dozom samopouzdanja kažemo da je Šapić ovim potezom učinio medveđu uslugu sebi, igračima koji igraju za njegov klub, njegovim navijačima, i na kraju - samom Beogradu kao takvom.

Da bismo razumeli zbog čega, moramo da prođemo kroz način funkcionisanja oba posla, a kako je u pitanju tekst na rubrici koja se bavi sportom, od njega ćemo i krenuti.

Dakle - šta radi trener jednog vaterpolo kluba?

Pre svega, trener jednog vaterpolo kluba je zadužen za razvijanje plana i programa rada svojih igrača, te osmišljavanje načina na koji će oni raditi kako bi u bazenu ostvarili što bolje rezultate.

Drugi podjednako važan zadatak jeste staranje da taj njegov plan i program budu implementirani na način na koji on to želi.

Treći jeste praćenje stanja u ekipi - analiza forme igrača, rad sa svakim od njih ponaosob, te modifikovanje akcija i plana tako da od svakog pojedinca izvuče maksimum.

Četvrta stavka su utakmice. I dok u prve tri postoji mogućnost da dobar deo odrade asistenti, četvrta je ono gde trener mora po svaku cenu da bude "taj", potencijalno "tas na vagi" i čovek koji će znati kako na pravi način da posavetuje i usmeri igrače kako bi došli do pobede. To samo po sebi podrazumeva i analize protivnika, zatim eventualno kreiranje posebnog sistema rada u skladu sa osobinama protivnika (ne igra se na isti način protiv ekipa koje napade zasnivaju na centru, šutevima spolja ili takozvane "nezgodne strane" gde igraju najčešće levoruki igrači)...

Ako na to dodamo i putovanja, jasno je da trener mora da bude sveprisutan kako bi igra njegovog tima makar približno ličila na nešto.

S obzirom na to da je Šapićev Novi Beograd tri puta igrao finale Lige šampiona a jednom bio četvrti u poslednje četiri godine, ali i da to Šapiću nije bilo dovoljno da bude zadovoljan već je, ako izuzmemo Živka Gocića, trenere menjao narodski rečeno "kao na traci", narodski rečeno "iz aviona se vidi" da na klupu kluba za čiju je "sivu eminenciju" smatran nije seo protokola radi, već sa ciljem da zapravo nešto postigne.

Za to vreme, proslavljeni vaterpolo reprezentativac je ulogu strahivitog strelca zamenio ulogom gradonačelnika u Beogradu.

Šta su, tačno, dužnosti gradonačelnika?

Gradonačelnik Beograda odgovoran je za vođenje gradske uprave i implementaciju odluka Skupštine grada, predlaže i sprovodi budžet, nadzire rad javnih preduzeća i institucija u vlasništvu grada, zastupa grad u pravnim i administrativnim poslovima, koordinira urbanističko planiranje i prostorni razvoj, brine o saobraćajnoj i komunalnoj infrastrukturi, inicira i sprovodi projekte lokalnog razvoja i investicija, upravlja kriznim situacijama i vanrednim situacijama, vodi politiku zaštite životne sredine i održivog razvoja, promoviše kulturu, obrazovanje i sport, zastupa grad u međunarodnim kontaktima i saradnji, prati sprovođenje propisa i odluka Skupštine, uspostavlja i održava komunikaciju sa građanima i medijima, te podstiče lokalnu ekonomiju i podršku preduzetništvu.

I sve ovo u situacijama kada je stanje redovno.

Dakle, i uloga prvog čoveka jednog grada zahteva maksimalnu i nepodeljenu posvećenost - i, što je još važnije, vreme, te spremnost da se u najkraćem roku deluje ukoliko postoji potreba za tim.

S obzirom na to da kroz prestonicu Srbije dnevno prodefiluje nekoliko miliona ljudi, jasno je da su šanse za to poprilično velike.

A šta ako se dogodi neka krizna situacija koja zahteva Šapićevo prisustvo, reagovanje i maksimalan fokus? U trenutku kada, recimo, Novi Beograd igra, hipotetički, utakmicu za plasman na, na primer, završni turnir Lige šampiona, i gradonačelnik/prvi trener bude prinuđen da bira?

Šta će odabrati? Da grad koji mu je poveren na upravljanje prepusti samom sebi, ili da igrače koji igraju za njega izignoriše?

Postoje situacije u kojima ovo ne bi bilo problematično, ali, koliko god to ne želeo da prizna sam sebi, Šapić nije ni Klark Kent, pa da može da preleti sa mesta na mesto, niti poseduje brzinu Berija Alena pa da navuče odelo Fleša i pretrči put od nekoliko desetina kilometara za delić sekunde, niti je u pitanju genije poput Brusa Vejna (ili, ako više volite Marvel od DC-ja, Kapetan Marvel, Kviksilver i Toni Stark).

Drugim rečima, nije superčovek, te će se kad-tad dogoditi trenutak kada će morati direktno da bira između uspeha jedne i propasti druge strane (uz, naravno, činjenicu da će do tog trenutka ozbiljno trpeti i vaterpolo i grad. Jedino pitanje je - šta će manje biti na udaru u datom trenutku?