"Penzionerska zabava" ponovo osvaja svet

Sto, dve stolice, dva legendarna trenerska maga i između njih - šahovska tabla.Nije to bio penzionerski duel. Niti je trebalo prekratiti vreme.Milutinović i Antić su umovima bili na fudbalskom terenu, samo u drugačijim okolnostima - površina je bila manja, drvena podloga je zamenila travnatu, bekove su zamenili topovi, krila lauferi, a "devetku" je ponela kraljica.Strategija. Korak po korak. Nadmudrivanje. Testiranje širine svog uma i mogućnosti za prepoznavanje mana protivnika.https://youtu.be/9HmATnGNv-YNove tendencije "povratka na staro", ideje o uprošćavanju modernog života usložnjenog hiljadu i jednom okolnošću u centar pažnje su vratile pomalo zaboravljenu igru, smatranu anahronom, prevaziđenom, "penzionerskom".U eri vrtoglavog rasta popularnosti e-sporta, igračkih konzola, raznoraznih komponenata neophodnih za dostizanje vrhunskih nivoa veštine, šah se vraća na velika vrata, u novi život koji su mu donele generacije klinaca imunih na nalete novotarija i svakodnevnih tehnoloških revolucija.Najveću ulogu u tome je odigrao Magnus Karlsen, 29-godišnji Norvežanin koji je pre tačno deset leta postao najbolji šahista sveta.Kao najmlađi u istoriji, oborivši rekord Garija Kasparova koji je do tog uspeha stigao sa jednom svećicom više na rođendanskoj torti."Serijski ubica" na šahovskoj tabli je svoj pohod ka vrhu započeo kao osmogodišnjak pobedom na prvom turniru, da bi pet godina kasnije dobio nadimak "šahovski Mocart".Karlsen je skrenuo pažnju na sebe ne samo rekordnim rezultatom, već samim načinom igre, lišenim bilo kakve zadrške, sukoba mišljenja i pitanja "šta ako".Recept za uspeh - koncentracija, kreativnost i vera u svoje mogućnosti."Poraz nije nešto što je prirodno. Citiraću Bobija Fišera, ne verujem u psihologiju. Verujem u dobre poteze", rekao je Karlsen.Jednostavnim i britkim razmišljanjem momak koji je živeo u nekoliko zemalja Evrope zbog čestih promena posla njegovog oca, sa 23 godine je postao šampion sveta, ali ni do dana današnjeg nije uspeo da dokuči odakle se u njemu stvorila tolika strast ka šahu.

Karlsen je i dalje prvoplasirani na FIDE listi, ali mu za vratom diše Fabijano Karuana, dve godine mlađi Amerikanac italijanskog porekla.Agresivan stil igranja mu je doneo epitet najatraktivnijeg šahiste sveta, što je sušta suprotnost Norvežaninu koji smireno i bez većih oscilacija samo ređa poteze."Sve vreme napadam, žrtvujem i svoje i tuđe figure kako bih stigao do protivničkog kralja. Čini mi se da sam dobar borac, menjam strategije, ali vremenom menjam pristup, pokušavam da budem bolji u defanzivi, da čekam do kraja", rekao je Karuana.Momku odraslom u Bruklinu nedostaje svega 50 bodova da bi sustigao Karlsena, koga je ostavio na drugoj poziciji na nedavno odigranom Masters turniru u Indiji.Listu igrača mlađih od 30 godina koji vladaju svetskim šahom upotpunjava 27-godišnji Ding Liren, višestruki šampion i reprezentativac Kine.Već pet godina je u vrhu, nalazi se na trećoj poziciji FIDE liste, što je uspeo da učini samo još jedan njegov sunarodnik - Vang Jue.Liren je specijalista za brzopotezni šah, a nameru da svoju poziciju poboljša u budućnosti predstavio je na finalnom turniru sezone 2019. kada je slavio ispred Marksena, Maksima Vašije-Lagrava i Levona Aronijana.Karlsen je svestan kvaliteta dve godine mlađeg Lirena, koji ga je pobedio 2019. godine u Sinkefild Kupu.Diplomirani pravnik je u jednom od retkih intervjua rekao da ne želi da bude poznat i slavan, ali da mu je drago što je doprineo popularnosti šaha."Deca i učenici su veoma zainteresovani. Znam i da mnogi roditelji šalju decu da uče šah. Što se mene tiče, ja želim da živim normalnim životom, ne bih da me intervjuišu stalno, da pričaju o meni. Postoji cena slave. Verovatno bih zaradio više novca, ali onda ne bih imao vremena za sebe i ljudi bi stalno komentarisali moje poteze", naveo je Liren.Momak o kome se priča i tek će se pričati je Alireza Firuza, 16-godišnji Iranac koji je nedavno stigao u centar pažnje jer je uspeo da pobedi Karlsena.

"Brzina misli, brzina uma... Biće svestski šampion", rekao je nedavno velemajstor Ivan Sokolov, nekadašnji selektor reprezentacije Irana.Mnogo prepreka je na putu ka tome. Najpre, položaj njegove države u svetu. Alireza se preselio u Pariz kako bi dobio lakši put ka uspehu, ali mu je on i dalje težak zbog ograničene mogućnosti putovanja sa pasošem Irana."Navikao sam da brzo razmišljam. Svakog dana igram brzopotezni šah, već šest, sedam godina. Mnogo stvari treba da se pogodi da bi se došlo do uspeha... Mnogo talenata je bilo tu i retki su postali šampioni, ja samo želim da igram dobro i videćemo šta će se dogoditi", rekao je Alireza.Dok mlade snage dominiraju svetskim šahom, u Srbiji su stvari daleko drugačije, osim kada je u pitanju lider.Najbolji srpski šahista je Aleksandar Inđić rođen 1995. godine, a na osmom mestu se nalazi 17-godišnji Velimir Ivić.Za sada, šah je kod nas i dalje igra kojoj se postavlja znak pitanja kada se pomene u kategoriji sporta.Poruku za "neverne Tome" imao je Karlsen."Ja sebe smatram sportistom. Meni je neophodna dobra fizička priprema kako bih mogao da izdržim partije koje umeju da potraju i po nekoliko sati".Dakle, oštrenje uma, razvijanje strpljenja, analiza postupaka, a uz sve to i neophodna optimalna telesna kondicija. Šah je u svetu ponovo sport budućnosti, Srbija će verovatno jednom stići tamo.Ako ništa drugo, bar skinite prašinu sa stare dedine table, poređajte figure i oprobajte se.Možda vam se i svidi.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram