Profesionalnim sportistima, usled brojnih obaveza, neretko je malo i 24 časa u danu, međutim neki od njih uspeli su da u prilično gust raspored uvrste i druge "profesije" odnosno poslove koje vole i vode paralelno uz karijere na terenu.
Bilo da se radi o hobiju ili biznisu čiji se temelji postavljaju za dane „penzije“, sportisti se neretko odlučuju da deo vremena i novca ulože u poslove „sa strane“.
PROČITAJTE JOŠ
Neretki su primeri kako u svetu tako i kod nas da ostvareni košarkaši, fudbaleri, teniseri i druge atlete stečeni kapital još tokom karijere ulože u određeni posao, a delatnosti za koje se opredeljuju su veoma raznovrsne, od usko povezanih sa sportom do ugostiteljstva, gradnje i poljoprivrede.
Novak Đoković je na vrhu liste srpskih sportista koji najviše zarađuju na godišnjem nivou i već sad je sebi obezbedio privilegiju da ne mora da razmišlja danima penzije.
Ipak, finansijska sigurnost koju ima nije sprečila prvog tenisera sveta da paralelno dok ispisuje istoriju belog sporta uplovi i u ugostiteljske vode.
Naime, Đoković je vlasnik dva restorana – „Novak“ u Beogradu i „Ekvita“ u Monte Karlu. Najuspešniji srpski sportista najavio je ranije i otvaranje trećeg restorana u kojem bi hrana za najsiromašnije bila besplatna, a nalazio bi se u Beogradu.
„Novac nije problem za mene. Zaradio sam ga dovoljno da nahranim celu Srbiju. Smatram da moj narod zaslužuje to zbog sve podrške koju mi pruža“, rekao je Đoković jednom prilikom u intervjuu za britanski „San“.
Miloš Teodosić se, poput Đokovića, odlučio da stečeni novac investira u ugostiteljstvo. Plejmejker Virtus Bolonje nije dozvolio da ga obaveze na parketu u potpunosti okupiraju, te je u najzrelijim igračkim danima deo energije usmerio i na turizam i ugostiteljstvo investiravši u hotel „Crni vrh“ na Divčibarama.
Reprezentativac Srbije tako je samo nastavio niz kolega koje su prethodno počele da se bave i poslovima van košarkaških dvorana.
Godinama unazad Miroslav Raduljica je vlasnik teretane u Beogradu koju uspešno vodi paralelno sa inostranom košarkaškom karijerom.
Sličnim poslom bavi se i Novica Veličković koji je otvorio centar za pripremu i oporavak sportista.
Ni među fudbalerima nije retkost da novac zarađen na terenu još iz kopački investiraju u razne delatnosti, a jedan od zanimljivijuh poslova odabrao je Vladimir Stojković pre tri godine kad je sa suprugom otvorio vrtić i igraonicu „Zvezdano nebo“.
Među najneobičnije investicije verovatno spada odluka iskusnog vaterpoliste Duška Pijetlovića koji je u Beogradu otvorio dve berbernice.
Osvajač olimpijskog zlata sa Srbijom tokom inostrane karijere primetio je trend povratka starih navika ljudi i primenio ga u Srbiji postavši tako jedan od začetnika talasa u kojem su se berbernice vratile u srpsku prestonicu.
Za aktivnim sportistima ne zaostaju ni treneri koji su uspeli deo vremena da izdvoje za poslove van primarne profesije, a jedan od njih je Dejan Stanković.
Strateg Crvene zvezde stečeni kapital uložio je u izgradnju stanova u Beogradu, a investitorskim poslom, bavi se i Stankovićev kolega Gordan Petrić trenutno strateg slovenačke Gorice.
Pomenuti su samo deo sportske javnosti koji je izašao van okvira svoje profesije, a lista bi bila još duža kad bi se u nju uvrstili i penzionisani asovi poput Nenada Krstića i Mladena Krstajića koji su vlasnici destilerija, Darka Miličića koji je na Telačkoj visoravni izgradio plantažu jabuka i veštačko jezero sa 10.000 šarana, Koste Perovića koji se posvetio pravljenju eteričnih ulja, Danila Ikodinovića koji se okušao u ugostiteljstvu, Uroša Tripovića koji gaji borovnice…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar