Čudesna priča motiv za jednog od najvoljenijih likova i malo poznat citat koji bi trebalo svi da znaju.
Godina je 1975, datum 6. jul, a tada još uvek anonimni Silvester Gardencio Stalone proslavio je 29. rođendan. Kako je imao u džepu samo 106 dolara, odlučio je da pokuša sebi da pokloni najbolju moguću stvar – uspešan scenario za film.
„Tokom ranih dana karijere shvatio sam da je jedini način da se dokažem glavna uloga u sopstvenom scenariju. Najbolji poklon bila je realizacija da moram da napušem priču kakvu bih sam želeo da vidim. Voleo sam priče o heorizmu, velikoj ljubavi, časti, hrabrosti, drame o ljudima koji su se dizali iznad situacije, hvatali život „za grlo“, i nisu puštali dok ne bi uspeli. Ali imao sam toliko mnogo ideja da nisam mogao da se fokusiram.
Da bih se oraspoložio, pogledao sam u novac odvojen za zabavu i otišao sam da pogledam borbu Mohameda Alija i Čaka Vepnera na televiziji. Vepner, borac iz kluba koji nikad nije uspeo da napravi nešto veliko dobio je svoju šansu. To čak nije ni smatrano velikom borbom. Ali, kako je borba tekla, čudo se događalo. Držao se, ljudi su ludeli… Vepner je nokautiran u poslednjoj, 15. rundi. Video sam neverovatan trijumf ljudskog duha i svidelo mi se. Te noći, rođen je Roki Balboa“, otkrio je Stalone.
A ko je Čak Vepner, čovek koji se krije iza lika „italijanskog pastuva“ čije borbe protiv Apolo Krida, Klabera Lenga, Ivana Draga… i nakon gotovo pola veka još uvek izazivaju ekstazu što kod ljubitelja „plemenite veštine“, što kod onih koji više vole filmsku umetnost od boksa?
Rođen 1939. godine u Njujorku, momak evropskog porekla sa precima iz Nemačke, Poljske i Ukrajine, prve korake ka karijeri boksera pravio je na ulicama Bejona, grada u američkoj državi Nju Džersi.
„Bio je to čvrst grad sa mnogo ljudi sa dokova i iz mornaričke baze i morali ste da se borite da biste preživeli“, rekao je Vepner.
U mladosti se bavio košarkom, da bi kao 15-godišnjak postao član američkih Marinaca, inspirisan filmom „Battle cry“ iz 1955. godine. Tu je počeo da se bavi boksom na nešto ozbiljnijem nivou i stekao reputaciju izuzetno čvrstog borca koji je uspevao da izdrži udarce rivala, a posebno se istakao osvojivši titulu u jednoj od baza.
Kako je sam istakao 1975. godine, ni herojstvo mu nije bilo strano pošto je uspeo da iz aviona u plamenu izvuče trojicu pilota.
Boksom je profesionalno počeo da se bavi 1964. godine, a borbe u lokalnim arenama donele su mu popularnost u regionu, ali i nadimak „Bejon blider“. Iako isprva nadenut sa ponižavajućom konotacijom zbog velikog broja udaraca i povreda lica koje je doživeo, Vepner ga je rado prihvatio i pretvorio u borbeno ime.
„Krvario sam mnogo. Imao sam 328 šavova u karijeri. Nos mi je bio slomljen devet puta“, otkrio je svojevermeno za BBC.
U karijeri je ukupno boksovao 51 put, slavio 35 (17 nokautom), uz 14 poraza i dva nerešena ishoda.
Bio je šampion države Nju Džersi, ali je, nakon poraza od Džordža Formana i Sonija Listona (saniranje povreda zahtevalo je neverovatna 72 šava na licu), činilo se da neće uspeti da se domogne borbe za titulu prvaka sveta, ali je nakon toga usledila serija trijumfa, među kojima se posebno istakla ona nad bivšim prvakom sveta Ernijem Terelom 1973. godine.
Ta borba izazvala je mnogo kontroverze, pošto su mnogi smatrali da je Terel trebalo da izađe kao pobednik i dobije priliku da se bori sa Alijem. Umesto toga, 1975. je objavljeno da će Vepner na „megdan“ po mnogima najboljem bokseru svih vremena.
Ali je trebalo da dobije 1.5 miliona dolara, dok je Vepner „parafirao“ za 100.000 dolara.
Nakon osam nedelja pripreme, 24. marta meč je održan u Ričfild koloseumu u Ohaju.
Upitan da li može da preživi u ringu, Vepner je kratko odbrusio:
„Preživeo sam Marince. Mogu i Alija.“
Usledila je borba koja će ući u istoriju malo više zbog same činjenice da je trajala čitavih 15 rundi, mnogo više zbog toga što je čuveni Slaj mogao sebi da priušti par sati kvalitetne zabave, a malo je nedostajalo da dođe do čuda. I pitanje je da li bi Ali bio toliko motivisan da nokautira Vepnera da nije došlo do krajnje bizarnog spleta okolnosti u devetoj rundi.
Vepner je udario Alija, Ali se našao na podu, pa je usledilo odbrojavanje, ali i burna reakcija čuvenog boksera koji je tvrdio da ga je Vepner nagazio.
U momentu dok je Ali bio na podu, Vepner je prišao svom menadžeru Bilu Prezantu i treneru Alu Brejvermanu i uz osmeh rekao „Al, startuj auto. Idemo do banke. Milioneri smo.“
Na to je dobio odgovor od Brejvermana, koji je gledao Alija:
„Ustao je i izgleda pop**elo.“
Usledila je i očekivana reakcija Vepnera:
„O-oh“.
Očekivano, Ali je slavio – plesao je poput leptira, ubadao poput osice, i na 19 sekundi pre kraja uspeo da pošalje tvrdoglavog i upornog rivala na pod.
Ostalo je istorija.
A nije samo ova borba poslužila kao inspiracija za Stalonea. I Vepnerov duel sa Andreom Džinom, čuvenim američkim rvačem, inspirisao je Slaja da Rokija „upari“ sa Hulkom Hoganom.
Stalone je stvorio franšizu koja je nastavak dobila u vidu trećeg dela filma „Krid“ u kom Majkl B. Džordan glumi Apolovog sina Adonisa. Ovo je ujedno i prvi nastavak bez Stalonea i Rokija, ali i po svemu sudeći početak nekih novih priča iz sveta čija prva zvezda „Italijanski pastuv“, inspirisan „Bejon bliderom“.
BONUS VIDEO Triler u Manili – najspektakularniji dvoboj u istoriji boksa