Najtužniji pogledi srpskog sporta

Predsednik države Aleksandar Vučić primio je žensku odbojkašku reprezentaciju Srbije, koja je osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu. Predsednik se, naravno, i obratio, kako kaže, zlatnim odbojkašicama.

A one? Kulturne i vaspitane na prvom mestu. Za primer svima. Idolke. One na koje svi treba da se ugledaju, kako zbog ponašanja na terenu, ne samo zbog uspeha, tako i zbog ponašanja van terena. Poštuju svoju zemlju i dres za koji se bore. Za razliku od onih koji tu zemlju predstavljaju na nekim drugim funkcijama.

Dakle, ispoštovale su sve. Otišle su na prijem i tako ispoštovale protokol, svoj savez, instituciju predsednika, državu, i sve ono što bi trebalo država da predstavlja.

Ali, kao što piše u jednoj objavi na društvenoj mreži X, zlatne devojke "nisu ispoštovale nekog ko ne poštuje narod i mladost ove zemlje".

Da li su, možda, mogle da ne odu na prijem? Verovatno. Ali, onda bi gotovo sigurno bilo i određenih posledica, po pitanju daljeg igranja za nacionalni tim. Videti pod - vaterpolisti Srbije i bivši selektor Uroš Stevanović. Jednostavno, oni nisu želeli da nastave da rade ono što najbolje znaju i u omiljenim kapicama dok im savez vode oni koji sada vode.

Mnogo je to lakše reći, nego uraditi. A opet, atmosfera i sa slika može da se oseti, a ona je baš tužna, sa najtužnijim pogledom onih koje su toliko radosti donele ovom narodu. One baš nikad ne zaslužuju da budu tužne, i to baš nikakve veze nema sa sjajem odličja oko vrata.

Oboreni pogledi, osmeha ni na mapi, aplauza jedva, "oduševljenje" nisu skrivale. Tu je i poklon, Maja Ognjenović, kapitenka reprezentacije, uručila je predsedniku odbojkašku loptu. Što običaj u ovakvim situacijama i nalaže.

Ali, jedno naslanjanje na stub govori mnogo više od bilo kog drugog gesta.

Oni duhovitiji bi rekli "boranija za ručak".