1
Retko kada ćete na jednom mestu videti takva tri šampiona, retko kada će vam govoriti o svemu onome što se sa sportistima dešava daleko od objektiva kamera, retko kada ćete dobiti jedinstveni uvid u ono što je prolazilo ili prolazi kroz glavu istinskih šampiona.
PROČITAJTE JOŠ
Ne samo da su najveći u svojim sportovima, već i svo troje iz Srbije. Željko Obradović, trener Partizana i najuspešniji strateg Evrope u istoriji, Novak Đoković, najbolji teniser sveta ikada, i Sonja Vasić, jedna od najboljih igračica naše zemlje, govorili o svemu što može da muči buduće šampione.
Govorili su o problemima i preprekama koje su sami savlađivali, ali ipak je sve prošlo u jednom vedrom tonu. Harizma Obradovića i Đokovića još jednom je pokazala da nije sve u pukom nabrajanju bitnih činjenica.
Za Đokovića se često govori da je mentalno najjači teniser današnjice, a po tome je i jedan od najboljih u istoriji sporta.
Otkrio je kako se njegov otac borio da ispuni Novakov san.
„Moja lična mentalna snaga i sposobnost da se izborim sa nekim trenucima, procentualno sam imao sreće da prevagnem u tim momentima i to mi je dalo neku reputaciju, ali ne mogu da izdvojim jednu stvar da kažem da je to faktor, to je kombinacija više aspekata koji utiču na mentalni sklop jednog mladog čoveka. Naravno da postoje neke genetske predispozicije, ali mislim da se to prenaglašava, meni je to opravdanje „ako želiš nešto da uradiš, pronaći ćeš način, ako ne, pronaći ćeš izgovor.“ Ja sam sa 7 godina imao jasan cilj da budem najbolji na svetu, imao sam sreću da budem okružen ljudima oko mene koji su verovali u mene. Moj otac posebno, on je vrlo mudro postupio i išao je do ljudi koji su bili najstručniji da ih pita za mišljenje, Jelenu Genčić i Nikole Pilića, ja sam imao sreću da odem do njih do 12. godine.“
Zatim je pojasnio šta je sve Srđan uradio.
„Jelena Genčić je trenirala Moniku Seleš, trenirala Gorana Ivaniševića, za mene jedan od najvećih trenera u tom uzrastu do 14 godina i rekla je ja većeg talenta nisam videla od Monike Seleš. To je za mog oca bila dovljna validacija i onda je sa tim ograničenim sredstvima kopao koliko je mogao. Sada kroz ovaj centar, sa Viktorom koji je naš glavni trener, i on i ja se sada snalazimo u ulozi u kojoj je sada Željko i osluškujemo i gledamo koliko postoji manje predanosti nego u naše vreme kod mladih sportista.
I mentalne vizije i jasnoće vizije šta želiš u životu. Pričamo o teniserima i teniserkama koji imaju i 18-19, moraš da znaš kuda ideš, da napraviš plan. Prosto i priprema mora da postoji. To je za nas izazov, u jednu ruku je i prednost jer donosiš za svoj život najvažnije odluke, ili pobediš ili izgubiš na terenu, sam si svoj najveći saveznik. Sa druge strane u ekipi može neko da te podigne i rastereti, ako nemaš trenera i roditelje koji se bave time, roditelji nekad imaju „preča posla“ da zarade novac, da se dete bavi tim sportom, ja sve to razumem… ali jednostavno i otac i majka i dete moraju da odluče šta žele i sa čim raspolažu da se to ostvari“, poručio je Đoković.
Otkrio je najbolji teniser sveta kako je prst sudbine bio da uzme reket u ruke. Dirljivom pričom o prvom teniskom autoritetu pokazao je kako je postao ono što jeste.
„Sve je stvar percepcije i shvatanja šta žrtva znači, imamo različite poglede na to. Uvek se nešto žrtvuje, može tako da se gleda, da ja živim svoj san da smo se složili u okviru porodice da sam srećan jer idem ka tome. Ja nisam otišao nijednom u osnovnoj školi na ekskurziju sa svojim razredom. U tom trenutku me je to bolelo, ali sa druge strane sam bio zahvalan, jer sam o tome razgovarao sa roditeljima i shvatio sam da sam najviše od svega želeo da se bavim tenisom. Bilo je dosta izazovno da se bavim tenisom tokom devedesetih, gde nije bilo sredstava, bilo je teško da se stvari poklope. Pogodilo se tako da je Jelena Genčić došla sa svojim kampom kada sam imao 5 godina.
Ja sam pitao posle toga oca i majku da mi kupe reket, udarao sam u zid. Prvo pitanje je bilo šta onda kada ga prođu prve „boginje“. Moraš da imaš čvrstinu da izdržiš taj tok. Sa druge strane je važna uloga roditelja da nađu mentore, da to ne izgleda nametnuto, kao što su moji roditelji radili meni iza leđa za moje dobro da imam ljude sa kojim mi je dobro, da znaju kako živim, kako mi je, imali su sa Jelenom Genčić neki smer odrastanja i „saslušje“ sa njom. Ja sam odlazio kod nje, gledao sam analize svih velikih šampiona, čitali smo poeziju i slušali klasičnu muziku. Ja sam bio mlad, nisam tada mogao da dokučim, ali to je i te kako imalo uticaja na moje nerve, kako da se smirim, da regenerišem svoju energiju, da sam bio mnogo nervozno dete.“
Novak je govorio da je sa Jelenom Genčić slušao klasičnu muziku, čitao poeziju i gledao snimke legendarnih tenisera.
Nedugo nakon toga je se na to nadovezao Obradović.
„Ja se nadam da ovi koji su zavoleli tenis ne misle da je to način da postanu najbolji teniseri“, u šali je rekao Obradović.
„Da se vratimo na to šta gubimo i dobijamo, valjda je logično da radiš nešto što voliš, za to moraš malo i da se žrtvuješ. Ja uživam u svakom treningu, motivisan sam možda i najviše ikada. Navijači koji su najbolji na svetu“, rekao je Obradović.
Sačekao sekundu da vidi da li će se Novak ubrzo pobuniti, a onda samo dobacio.
„Hvala Novače“, rekao je Obradović i počeo da se smeje, a Đoković mu je aplaudirao zbog dosetljivosti.
Obradović se vratio na poslednji evropski duel Partizana.
„Ja zaista volim ovaj posao i presrećan sam jer mogu da se probudim svako jutro i da odem kod igrača. Sinoć posle utakmice, kakva je bila, par sati sam spavao. Ja ne moram da gledam utakmicu da bih se setio detalja, i mislim da je to osnovna stvar. Mislim da je to pokazatelj da ste posvećeni. U ovom trenutku imam par igrača koji su totalno van forme, i ja ću da uradim sve da ih vratim u formu. Ja ću da pođem od sebe, da li ja nešto pogrešno radim jer oni ne igraju dobro. Neću da ih napadam i da tražim objašnjenja jer verujem da žele“, otkrio je Obradović sa kojim se problemima suočava.
Potom je dodao i da je o tome razgovaorao i sa samim Đokovićem:
„Malopre sam sa Novakom razgovarao i rekao sam da sam prezadovoljan time kako se ponašaju i kako treniraju i kako su posvećeni. Međutim, mladi su, potrebno im je vremena, to je proces i ne može preko noći da se promeni. Mislim da je strpljenje izuzetno važno za trenerski posao“, zaključio je čuveni Žoc.
BONUS VIDEO Obradović: Četiri igrača van forme, razmišljam da je problem u meni
Pratite nas i na društvenim mrežama:
