Napustio Iran zbog Srpkinje i sad nam donosi zlatne medalje

Pozadina Mahdijeve odluke da se bori za Srbiju je romantična - bio je dovoljan jedan susret sa Tanjom Tanacković 2013. u letnjem kampu tekvondo kluba Galeb u Vrnjačkoj Banji. Sparingovali su i ona ga je odmah osvojila njegovim omiljenim potezom.Onda su ostvarili komunikaciju i vremenom je sve preraslo u ljubav, koja je sada krunisana brakom i medaljama. Poslednja je donela veliki odjek u javnosti, na Evropskom prvenstvu u Sarajevu, kada je Mehdi i dobio veliki broj čestitki."Nisam očekivao i bio sam zaista veoma srećan i pozitivno iznenađen. Dobio sam veliki broj poruka, čestitanja, podrške... Zaista su srećni zbog ovog rezultata i uspeha, i iskreno se nadam da ću ih još mnogo puta obradovati", kaže Mahdi na početku priče za Nova.rs.Kako je došlo do toga da nastupate pod zastavom Srbije?"Moja supruga je iz Srbije, inače je nekadašnja reprezentativka Srbije. U vašu zemlju sam došao zbog nje i zajedničkog života. Ovde sam dobio priliku da nastavim da se bavim onim u čemu sam najbolji, u sportu u kojem sam već osvojio veliki broj medalja. Zahvaljujući Draganu Joviću i klubu Galeb dobio sam potpunu podršku, a zahvaljujući Ministarstvu omladine i sporta i Olimpijskog komiteta i državljanstvo."Kako su reagovali u Iranu?"Tekvondo je profesionalni sport, a ako sam odlučio da živim u Srbiji, normalno je da se neću više takmičiti za Iran. To nije ništa neobično ni u drugim sportovima širom sveta. Naravno da im je teško palo, budući da sam osvojio velike medalje za Iran, ali ja sam nastavio život uz svoju suprugu, u Srbiji."

Ima i srpskih sportista koji su ostavili veliki trag u Iranu, da li znate za takve slučajeve, poput Slobodana Kovača, našeg selektora koji je odbojkašku reprezentaciju Irana vodio do velikih podviga?"Naravno da znam za njega, te iste 2014. godine kada je on vodio nacionalni tim Irana na Azijskim igrama i ja sam osvojio zlato, naravno u tekvondou. Znam da je bio dobar trener u Iranu i veoma poštovan. Iran je zemlja koja voli sport i navija, voli da pobeđuje i bodri svoje sportiste na svakom koraku. Takođe, dosta trenera sa Balkana je u nekom momentu dolazio u Iran - iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore."Dragan Jović je već posebno apostrofirao koliko je iranska tradicija tekvondoa posebna, uz stil?"Rezultati iz prošlosti pokazuju koliko su Iranci dobri u ovom sportu. Može se reći da su Iranci bolji u tekvondou od Koreanaca na primer, odakle zapravo potiče ovaj sport. Veoma smo uporni, ne odustajemo i ne volimo da gubimo, imamo svoj stil koji gradimo godinama. Takođe, u Iranu postoji tekvondo centar u kome je sve obezbeđeno za profesionalni trening, teretanu, odmor, ishranu, fizioterapiju. Mi smo živeli tamo, to nam je bila druga kuća, pogotovo za članove nacionalnog tima. To je jedan od važnih razloga zašto su Iranci tako jaki u tekvondou", naglašava Hodabaši i dodaje:"Velika razlika je i što je Iran jedina zemlja koja ima profesionalnu tekvondo ligu, kao što imate u fudbalu ili košarci. Velika je konkurencija, prilika da se svaki borac pokaže i izbori za ulazak u nacionalni tim, svi se bore za svoje mesto."

Olimpijska viza za Tokio nije obezbeđena, ali ne odustajete, iako ste ipak više govorili da je fokus na pripremama za 2024. godinu?"Još uvek nije definitivno da se neću boriti u Tokiju. Ima još nade, borimo se, ali videćemo šta ce biti na kraju. Kvalifikacije su u maju", zaključio je Hodabahši.Njegovi rezultati i biografija ne dozvoljavaju ni trunku sumnje da će nastaviti u sličnom ritmu - to govori 14 medalja sa Svetskog prvenstva, Svetskog kupa, Svetskog Gran prija, Azijskih igara, Prvenstva Azije i Evropskog prvenstva.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramhttps://youtu.be/gmqMPhgRBdM