1
Upoznali su se u Riju 2016, pre dve godine ljubav krunisali brakom, i jedva čekaju da uživaju u zajedničkom životu. Sonja i Miloš Vasić su jedan od naših najlepših sportskih parova.
Na svakom koraku zrače ljubavlju, dok na parketu i vodi blistaju i pišu istoriju srpskog sporta. Jedna od najboljih košarkašica u istoriji ide na Olimpijske igre u Tokiju kao evropska šampionka, jer su košarkašice Srbije napravile čudo i osvojile zlato, dok je ona proglašena za MVP Evrobasketa.
„Miloš je mnogo ponosan, i zbog mene, i zbog ekipe, doživljava sve naše uspehe kao i mi. Mogu samo da budem zahvalna što imam takvu osobu pored sebe“, kaže Sonja Vasić za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Zajedno idu na druge Olimpijske igre, koje će se održati od 23. jula do 8. avgusta, nakon prošlogodišnjeg odlaganja. Inače, Miloš Vasić i Martin Mačković čine posadu srpskog dvojca bez kormilara, dok će Sonja sa košarkašicama braniti bronzu iz Rija.
„Sreća je što smo se oboje plasirali u Tokio, jer da neko nije ne bismo mogli da budemo zajedno zbog pandemije. Čak sam ja hteo da ostanem i pratim Sonju dalje, pošto smo mi u prvom delu Igara, ali ne mogu jer nas vraćaju iz Japana 48 sati posle završetka takmičenja“, kaže Miloš.
„Sloboda“, dobacuje Sonja, na šta se nadovezuje njen dragi:
„A ona ostaje u Olimpijskom selu (smeh). Šalu na stranu, sreća da idemo zajedno, to nam je velika prednost, pre svega u psihičkom smislu“.
Njih dvoje su ljubav započeli u Riju, pa ih za Olimpijske igre vežu posebne uspomene.
„Dve godišnjice obeležavamo u Tokiju, i petogodišnjicu upoznavanja i dvogodišnjicu braka. Lako je sada da pričamo, ali mislim da bi nam bilo baš teško da smo razdvojeni. Mnogo se pratimo, leti se trudim što više da putujem s Milošem na takmičenja, on dolazi kad god može na moje utakmice i turnire kao što je fajnal-for, dođe barem na finale. Igre su jedina prilika da istinski možemo da podržimo jedno drugo i baš bi nam bilo teško da se neko nije kvalifikovao“, priznaje Sonja.
Kako kaže, dok nije srela Miloša o veslanju gotovo ništa nije znala i objašnjava ko se više nervira kada prate jedno drugo.
„Mislim ja, jer Miloš se ipak razume u košarku, ja nisam imala pojma o veslanju dok ga nisam upoznala. Naučio me je mnogo pojmova, samu srž sporta i dalje ne razumem, da li kontroliše trku ili ne, ali pratim sve“.
„Još nije naučila, a prošlo je pet godina, haha“, ubacuje se Miloš, kome su živci više napeti dok bodri izabranicu svog srca.
„On se nervira samo se to malo vidi, jer zna da ja ne volim da moji ljudi to pokazuju tokom utakmice“.
„Dobro je što Miloš nije iz košarke“
Vasići su istakli i male tajne među kojima su određene žrtve i razumevanje, a funkcionisanje im je na neki način olakšalo i to što su oboje sportisti.
„Taj stil života koji mi vodimo u suštini nije baš normalan, pa nam znači da možeš da razumeš sve što nosi. Postoje male žrtve koje moraš da napraviš i da razumeš kad nekad to ne može zbog profesionalizma, čuvanja tela ili nečeg trećeg. Dobro je što nismo u istom sportu, mislim da bi me ugušilo da je i Miloš iz košarke. Ovako se razumemo, ali nije baš 24/7 isti svet iz koga dolazimo“, objašnjava Sonja.
Vasići su mnogo toga prošli zajedno i spremni su da se skuće uskoro.
„Od avgusta smo zvanično i konačno kod kuće, krećemo zajednički život. Bilo je teških perioda zbog razdvojenosti, različiti su sportovi i uspeli smo pored svega dosta da se viđamo. Ove godine je bilo možda malo teže zbog cele situacije, ali je lakše jer znamo da ćemo za dva meseca biti zajedno svaki dan u Beogradu“, jasan je Miloš.
Sonja nam otkriva kao da se nije mnogo pitala gde će im biti dom.
„Miloš je odavno u Beogradu, ja sam ovde odrasla, nikad nisam bila izričita da ne bih ostajala u inostranstvu, ali Miloš jeste. Ljudi možda ne bi rekli, ali on se uglavnom pita za sve (smeh)“.
Oboje se iskreno nadaju da će uvećati broj olimpijskih medalja u domu Vasića, za koju će Miloš veslati u tandemu sa Mačkovićem.
„Naravno, volela bih da osvoje zlato, ali kako su meni objasnili, braća Sinković su u veslanju ono što je Amerika u košarci. Mislim da nikad nisu bili spremniji za medalju. Neke promene su im baš prijale i fizički su veoma spremni, ali i mentalno više nego ikad. Nadam se da će kolekcija olimpijskih medalja u našem domu biti brojnija od ovog leta“.
Upravo bi Sonja mogla da je uveća još jednim odličjem, jer su košarkašice Srbije već osvojile Evropsko prvenstvo, sa kojeg ima takođe zlato iz 2015. i bronzu iz 2019. u Beogradu.
„Treba sve uklopiti, pokazale su prethodnih godina ozbiljan kapacitet da sada uzmu dve medalje. To bi za Soki bilo baš super da na pravi način završi karijeru“.
Ipak, oboje ističi kako će im najveća medalja biti da postanu roditelji.
„Naravno, to nam je i želja i plan. Većina misli da ja prestajem da igram najviše zbog kolena, što jeste faktor, ali je glavni razlog što mi želimo porodicu, daće Bog veliku porodicu. I verujemo da je vreme da krenemo zajedno i u te pobede, po najlepše medalje“, završila je Sonja Vasić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
