Milan je prvi slepi sportista u Srbiji i osmi put trči na Beogradskom maratonu - njegove reči svi treba da čuju

Milan je prvi slepi sportista u Srbiji, koji je istrčao maratonsku trku u dužini od 42 kilometra i 195 metara. Bilo je to upravo na Beogradskom maratonu 2009. godine. Ovog proleća učestvovaće u polumaratonu sa željom da nadmaši svoje najbolje vreme i trku na 21 kilometar završi za manje od sat i 40 minuta.

„Trčim u pratnji mojih prijatelja Vladimira Lazarevića ili Dejana Ivankovića. Posle osam godina pauze, koja je bila uslovljena mojim profesionalnim obavezama, prošle godine sam se vratio na Beogradski maraton i malo je reći da sam bio oduševljen organizacijom. Mnogo toga se u svim segmentima promenilo nabolje i nošen prošlogodišnjim iskustvom jedva čekam da se ponovo vratim na stazu“, istakao je Petrović.

Imao je samo reči hvale za organizaciju.

„Obišao sam svet, učestvovao sam na raznim sportskim događajima i zaista Beogradskom maratonu ne bih mogao da nađem nijednu zamerku. Od obezbeđenja samog događaja i zdravstvene zaštite svih učesnika, činjenice da su startovi trka na 42, 21 i 10 kilometara razdvojeni, do okrepnih stanica koje su na svaka dva, tri kilometra, sve je besprekorno organizovano u cilju što većeg ugođaja svakog trkača“.

Milan je bez vida ostao kada je imao samo 11 godina, a utvrđeno je to bila posledica tumora na mozgu. Tumor je uspešno odstranjen, a Milan je odlučio da se u potpunosti okrene sportu. Posvetio se biciklizmu i u paru sa Goranom Šmelcerovićem pobeđivao je na mnogim međunarodnim trkama, a dva puta je bio učesnik Paraolimpijskih igara, u Londonu 2012. i Tokiju 2021. godine. Uporedo sa tim bavi se i triatlonom i jedan je od petorice slepih triatlonaca u svetu koji je uspešno završio čuvenu Ajronmen trku koja se sastoji od 3.800 metara plivanja, 180 kilometara vožnje biciklom i 42 kilometra trčanja.

„Posle brojnih lekarskih pregleda i ispitivanja, boravka po raznim bolnicama u jednom trenutku sam samo želeo da krenem dalje. Bavljenje sportom je ono što mi je mnogo pomoglo. Zato bih želeo da pošaljem poruku svim osobama sa invaliditetom da slede moj primer, jer će kroz sport značajno popraviti svoj kvalitet života. To što ne vidim možda jeste preprepka, ali ona nije nepremostiva“.

Pored sporta, Milan se bavi i terapeutskom masažom, a humanitrana Fondacija „Heroji Beogradskog maratona“, odlučila je da mu kao dugogodišnjem učesniku ove trkačke manifestacije, dodatno pomogne i stimuliše.

„Već deset godina se bavim terapetskom masažom, a od nedavno sam stipendista Fondacije 'Heroji Beogradskog maratona' za strukovnog fizioterapeuta. Sve se desilo spontano, posrednik u celoj priči je bio moj prijatelj i čuveni biciklista Ivan Stević koji mi je omogućio da upoznam direktora Beogradskog maratona Darka Habuša i njegova je ideja bila da se školujem i steknem uslove da se masažom bavim kada završim sportsku karijeru“, rekao je Petrović i posebno naglasio:

„Velika je stvar što je osnovni cilj Fondacije `Heroji Beogradskog maratona` poboljšanje položoja osoba sa invalidetom. Takođe, sve brojnije učešće osoba sa invaliditetom na Beogradskom maratonu je od velikog značaja, pre svega kako bi se razbijale predrasude, ali i sa stanovišta inkluzije“.

Petrović je imao i važnu poruku za sve učesnike 38. Beogradskog maratona, ali i za one koji se još dvoume da li da se oprobaju.

„Mnogo volim da se šalim, pa često umem da kažem da ako ja kao invalid mogu da trčim, mogu i svi drugi. Samo hrabro. Pecaroši poručuju bistro, biciklisti vetar u leđa, a tradicionalna poruka trkačima je lake noge. To im i ja od srca želim“, zaključio je Petrović.

I 38. Beogradski maratona imaće poseban humanitarni aspekt pošto su od 1. marta do 1. aprila otvorene prijave za trkače maratonske, polumaratonske i trke na 10 kilometara koji žele svoje kilometre da posvete humanitarnoj akciji SMS za kilometar. Svaki pređeni kilometar kasnije se pretvara u donacije slanjem poruke HEROJI na 3023.