Heroj koji je postao ljigavac. Idol koji je postao simbol prevare. Veliki šampion koji to nikada ne bi bio da nije varao na svaki način kog je mogao da se seti. Imenom i prezimenom - Lens Armstrong.
Kažu da postoji nekoliko trenutaka tokom života koji zauvek određuju neku ličnost. Za Armstronga se mislilo da su to onih sedam kada je osvajao Tur de Frans, sve dok nije došao 17. januar 2013. godine.
Idol „običnog čoveka“ dozvolio je da razočara one koje nikako nije smeo.
Važio je za najboljeg i najuspešnijeg biciklistu, a onda je ostao bez titula i zauvek je izbirsan sa spiska najprestižnije trke na svetu.
Šampion u biciklizmu je postao prvak u lažima. Godinama je više ulagao u to nego u trening.
Kao momak rođen u Planu (Teksas), ima klasičan mentalitet južnjaka u SAD. Naime, naučen je da ne sme da odustane, da se preda, da odustane od sna.
To mu je donelo brdo uspeha, uz Tur de Frans ima i bronzanu medalju sa Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine.
Ipak, jedan od velikih datuma njegovog života bio je 2. oktobar 1996. godine. Doktor je ušao u bolničku sobu, udahnuo duboko i rekao ono što najmanje voli da govori pacijentima.
„Imate rak testisa u trećoj fazi.“
Bolest je uznapredovala, pa je odmah otpočela borba sa vremenom. Kasnije je otkrio da je imao bolove u tom predelu, da mu se mutio vid, ali da je odlučio da proveri da li je sve u redu tek kada su mu testisi natekli i kada je iskašljao krv.
Džim Rivs, doktor koji mu je dan nakon dijagnoze i uklonio zaraženi testis, otkrio je šta mu je prolazilo kroz glavu.
„Mislio sam da nema šanse da preživi. Rekli smo da ima od 20 do 50 odsto, pre svega da bi mu dali nadu. Ali sa tipom raka koji je imao, kada se pogledaju snimci na rendgenu, analize krvi, gotovo da nije imao šanse.“
Od tada je svakog dana primao pravi koktel lekova u Indijani. Bio je pionir i u lečenju jer je prvi koristio cisplatin u tretmanu. Otprilike 20 dana kasnije je utvrđeno da ima i nekrozu dela mozga, pa je bilo neophodno izvaditi deo umrlih nervnih ćelija.
Od tada počinje hemoterapija koju je trijumfalno završio 13. decembra, a već mesec dana kasnije je Lens dnevno prelazio 100 kilometara na biciklu svakog dana. Februara je dobio poslednji rezultat – bio je izlečen.
Šokirao je godinama kasnije.
„Ne mogu da znam da li je to što sam koristio doping uticalo na dobijanje kancera, ali isto ne mogu isključiti tu mogućnost.“
Nakon medicinskih usledili su sportski rezultati. Godinu dana kasnije postao je biciklista US Postala i godišnje je zarađivao 200.000 dolara.
Armstrong je bio izuzetno medijski ispraćen jer je postao simbol nade. Simbol pobede protiv raka, a osnovao je fondaciju koja je sakupljala ogromne svote novca upravo zbog brenda koji je Lens izgradio od sebe.
Uradio je toliko toga za decu sveta kojoj je dijagnostifikovan rak, ali je ubrzo prešao put od njihovog idola do izdajnika.
Lens je postao američki ideal, muškarac koji može da pobedi sve, reklame su od njega napravile pravu medijsku megazvezdu, a ubrzo je to sve prosuo.
Dugo se pričalo o impresivnim pobedama 1999, 2001. i 2002. godine, pa je imao šest minuta prednosti u odnosu na Jana Urliha, dok je 2002. imao čak sedam minuta prednosti ispred Hosebea Belokija. Prosto nikakve drame nije bilo na šta nas najteža trka na svetu nikako nije navikla.
Bio je prljav na stazi i van nje. Imao je dugačak jezik, koristio je svaki mogući trik da uđe u glavu rivalu, mnoge je javno ponižavao, druge ismevao, a trećima je zauvek uništio samopouzdanje.
Žuta majica je večito bila priljubljena uz njegovo telo sve do 2005. godine. Ipak, nije izdržao u penziji, pa je već 2009. godine odlučio da se vrati. Tada je „Ekip“ prvi put objavio da se Amerikanac dopingovao i da za to ima dokaze.
Amerikanac je to demantovao sa toliko emocija, da nikoga nije prevario. Iako je isprva jedva dolazio do daha, izgledao kao da ga je vreme pregazilo, a onda je Armstrong odlučio da pogazi obećanje koje je dao sebi. Ponovo je počeo da se dopinguje.
Bio je to „najprefinjeniji, profesionalniji i uspešniji doping program koji je sport ikada video“ rekli su iz Antidoping agencije SAD (USADA). Zato nikada nije bio uhvaćen. Najviše se služio EPO, lek koji se daje anemičnim pacijantima, kako bi se uvećala proizvodnja crvenih krvnih zrnaca. Tako ćelije dolaze do veće količine kiseonika, te bolje rade. Odnosno, granica umora se dodatno odlaže, a koncentracija duže ostaje na vrhunskom niovu.
Ubrzo se skinuo sa EPO i počeo da koristi krvni doping. Ishod je isti jer se poveća broj crvenih krvnih zrnaca.
Bezobrazluk je dosegao vrhunac kada je čitav tim glumio da se pokvario timski autobus. Mehaničari su pokušavali da pronađu kvar (koji ne postoji), novinari i navijači vrištali su ispred autobusa, a unutra je u toku bio krvni doping.
Sve je osmislio Mišel Ferari, taktičar koji je stvorio shemu prevare, Lens je plaćao to preko skrivenih računa, a ovaj je nastavljao da ga savetuje.
I tako dolazimo do tog čuvenog 17. januara 2013. godine.
„Provešću ostatak svog života pokušajući da zadobijem poverenje ljudi i da im se izvinim. Dugujem ljudima oko sebe izvinjenje i kada god su spremni, daću im to.“
Opra ga je stavila na pravi poligraf, stavila se u ulogu ispovednice, a Lens je počeo da ređa grehe.
Ovo je prvih pet pitanja kod Opre na koje je on odgovorio sa „Da“:
„Da li si ikada koristio zabranjene supstance da poboljšaš svoj uspeh?“
„Da li jedna od njih bila EPO?“
„Da li si nekada koristio krvni doping ili koristio transfuziju krvi da poboljšaš nastup?“
„Da li si nekad koristio druge zabranjene supstance poput testosterona, kortizola ili hormona rasta?“
„Na svih sedam Tur de Fransa na kojima si pobedio, da li si koristio zabranjene supstance ili krvni doping?“
Morala je to da uradi jer je imala posla sa vrhunskim manipulatorom koji je istinu dugo skrivao od javnosti. Strahovala je do poslednjeg trenutka da će on nastaviti da laže jer je čak obmanjivao i čoveka koji je snimao dokumentarac o njemu, objavljen kasnije pod naslovom „Armstrongova laž“.
BONUS VIDEO Triler u Manili – najspektakularniji dvoboj u istoriji boksa
Pratite nas i na društvenim mrežama: