Aleksandar Kukolj, naš šampion u džudou i osvajač brojnih odličja, svojevremeno je imao na stolu ponude Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske, zemalja koje su želele da se on bori pod njihovom zastavom.
PROČITAJTE JOŠ
Sve se odigralo u rasponu od dve godine, kada je Kukolj i gradio svoj put ka svetskoj eliti u kategoriji -90kg. Ponude je odbio i ne žali.
Srbiji je doneo prvo evropsko zlato u džudou 2017. u Varšavi, ove godine je osvojio i svetsko srebro u kategoriji do 100 kilograma, u Budimpešti, čime je obogatio kolekciju sa Grend slemova, Gran prija, Mediteranskih igara i ostalih takmičenja od najmlađih kategorija do danas.
Za Nova.rs, otkrio je kako je došlo do momenata kada bi se mnogi sportisti našli na prekretnici i u iskušenju. To nije važilo za Kukolja, koji je stigao do diplome magistra ekonomskih nauka i veruje da je i obrazovanje dobra podloga da se izvaga najbolja odluka.
„Prvu ponudu sam imao 2015. godine, da se borim za Emirate, oni su tada oformili reprezentaciju kako oni generalno i oformljavaju. Da ne bi pravili škole i čekali 20 godina, oni u međuvremenu kupe takmičare. U tom trenutku su imali trenera i trojicu-četvoricu takmičara iz Moldavije, a ja sam se tom treneru iz Moldavije svideo. Nažalost, on više nije među živima, stariji je čovek bio“, kaže Kukolj za Nova.rs.
Druga ponuda je stigla svega dve godine kasnije.
„Drugu ponudu imao sam od Turske 2017. kada sam već postao šampion Evrope, prvi u istoriji Srbije. Tada već su šanse za moj odlazak bile dosta manje, jer sam već imao konkretan rezultat iza sebe, bio sam lepo situiran ovde, mi zakonski imamo propisane i nagrade i status kada se osvoji medalja. Ja sam već bio zadovoljan time što sam ostvario, a i generalno mnogo volim naše ljude i Srbiju“.
Otkrio nam je džudo šampion i šta je bilo ključno da se zahvali i ostane pod zastavom Srbije.
„Imao sam mogućnost i verovatno bih imao neku privilegiju više, ali… Ekonomiju sam završio i onda mogu da kvantifikujem i kažem sebi ‘da li bi prihvatio toliku sumu, ali da ne vidiš roditelje i porodicu, prijatelje.’ Onda sam video da meni to mnogo više vredi i utiče na kvalitet života nego što utiče samo neki finansijski motiv koji potencijalno gledaš. Opet, ovde sam se ostvario na dovoljno dobar način. Uzimam u obzir i vansportske sposobnosti u koje se uzdam, ovde sam izgradio i ime, izgradio uvažavanje kod ljudi sa kojima ću jednog dana napraviti mnogo više nego da sam se borio za nekog drugog i da samo imam malo više para“, dodaje Kukolj.
U karijeri je osvojio skoro sve što se osvojiti može, ostaje napad na olimpijsku medalju. Nije je osvojio ove godine u Tokiju, ali već za tri godine su Igre u Parizu.
„Voleo bih olimpijsku medalju i ona mi je najviše u glavi. Ali te svetske medalje i evropska za čas preskoče tu olimpijsku. Istrajnost i dugoročnost karijere imaju ozbiljnu cenu, u smislu uvažavanja i poštovanja. Nije isto ako bljesneš, ‘klepiš’ nešto i nema te dugo, i kada si tu dugo na sceni, 15 godina praviš rezultate. Svakako, olimpijska medalje je san, ali i da ponovim evropsku i svetsku. Već za 7 meseci meni kreću da se skupljaju bodovi za olimpijsku normu. Sa svačim sam se borio u karijeri, ali smatram da sam zreo za tri godine ozbiljne vladavine i u kategoriji do 100 kilograma. Zdrav sam, imam uz sebe trenera koji mi je otkrovenje, čiji je proizvod ova svetska medalja do 100 kila, koju sam osvojio sa 98, i sa kojom sam otišao u Tokio. Imam njega, imam stabilnu porodicu, a džudo me i dalje ‘vozi’ jako.“
BONUS VIDEO Aleksandar Kukolj: Kako sam od šavova na kolenu napravio smajli
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare