Enigma smrti svetskog rekordera još bez raspleta: Njegovu tajnu čuva malo selo u Africi, a želeo je da uradi ono što je delovalo nemoguće

Najpre je objavljena informacija da je 24-godišnjak poginuo u saobraćajnoj nesreći sa svojim trenerom Garvom Hakizamanom iz Ruande, a onda je njegov otac izneo detalje koji govore da možda nije bila u pitanju samo saobraćajna nesreća.

Upravo zbog toga je zahtevao od policije da se detaljno bavi ovim slučajem i da ispita kako je stradao njegov sin.

Samson Čerijot je zahtevao da se sprovede istraga i sumnja da se sve desilo slučajno kao što je predstavljeno.

„Pre nekoliko dana četvorica ljudi došla su u naš dom i posle mog insistiranja da se predstave nisu me poslušali, otišli su. Bilo ih je četvoro. Ne znam ko su, ali očekujem da će istraga da utvrdi to“, jasan je Samson.

Razgovarao je sa sinom ranije tog dana i pojasnio kako je saznao strašne vesti.

„Na vestima sam saznao da je poginuo. Odmah sam otišao na mesto nesreće, kada sam stigao njegovo telo već je bilo sklonjeno. Bio je moje jedino dete, nemam više dece. Njegova majka se razbolela, ja sam u dubokoj žalosti“, izjavio je Čerijot.

Ovako je izgledao automobil čoveka koji je najavio da će u Roterdamu napasti vreme ispod dva sata (trenutni rekord maratona mu je dva sata i 35 sekundi), a da je to hteo da ponovi i na Olimpijskim igrama u Parizu.

"Moji dani se sastoje iz hrane, spavanja, treniranja i ponavljanja. Moja priprema je glavni fokus u ovom trenutku", napisao je nedavno Kiptum pre tragične smrti.

On je jedan od šest najboljih atletičara planete u 2023. godini, a mnogi se pitaju kako je postao tako izdržjiv. Lov u ovom delu Afrike (zapadna Kenija) ima dugu istoriju, a lovci su gazele lovini na izdržljivost. Sa čuturom vode bi trčali za njima dan i noć dok nesrećna života ne bi potpuno ostala bez snage i samo se srušila. Ta efektivnost je učinila da mnogi pečače i trče danima, a to je zauvek ostalo u genima Kenijaca.

Kiptum je naslednik 39-godišnjeg Eliuda Kipčogea čiji je svetski rekord srušio za 35 sekundi na maratonu u Čikagu. Nikada nisu zajedno trčali, ali imaju više od jedne poveznice.

Kiptum je rođen u Čepsamu, selu u Čepkoriju na nadmorskoj visini od 2.100 metara. Takva visina i neugodno vreme su pomogli da ovaj deo Kenije iznedri velike maratonce (baš kao što sprinteri sa Jamajke jedu posebno voće koje raste samo tamo).

Kenijac nikada nije dozvoljavao da se govori da njemu bolje patike sada omogućavaju bolje vreme od prethodnika.

Ponekad je znao da trči oko 230 kilometara sedmično u pripremi za maratone i to je učinilo da momak koji se sam trenira napravi veliku razliku u odnosnu na rivale.

"Nema nedelje odmora. Kada mi odmaramo on se umori. Ako ne pokaže znakove iscpljenosti ili bola tokom mesec dana mi nastavljamo. Sve što radi je trči, jede i spava", poručio je trener Hakizaman.

Kiptum je preminuo prerano baš kada je spremao da uradi ono što niko nikada nije video.

"Približiću se barijeri od dva sata, zašto da ne ciljam da je slomim? To možda izgleda ambiciozno, ali ne plašim se da postavljam takve ciljeve. Ne postoji limit za ljudsku energiju", rekao je Kiptum.

BONUS VIDEO Vilagoš: Birala sam između rukometa i atletike, izabrala sam pravi put