Nakon 2020. godine u kojoj je Italija bila jedna od zemalja koja je najviše nastardala od koronavirusa, u 2021. mogla bi više da se pohvali onim pozitivnim dešavanjima, pre svega iz sfere sporta.
Godina 2021. bila je olimpijska godina, ali i godina Evropskog prvenstva u fudbalu. Pored toga bilo je još mnogo sportskih događaja, što onih koji su išli po redovnom rasporedu, što onih koji su bili odlođeni u 2020. godini.
PROČITAJTE JOŠ:
Na Olimpijskim igrama u Tokiju, Italija se pomalo neočekivano istakla kao svetska sportska sila. Ukupno je osvojila čak 40 medalja, po čemu je zauzela sedmo mesto na listi reprezentacija. Po broju zlata (10) bila je na desetom mestu.
Znajući da je 2016. godine u Riju osvojeno 28 medalja, ovaj uspeh se može označiti kao izvanredan, pogotovo zato što su medalje stizale u onim sportovima, gde se to baš i nije očekivalo.
Najpre, tu treba pomenuti atletiku i italijanske trkače. Za Italiju je, najpre, zlato osvojio Marsel Džejkobs u trci na 100 metara, a potom je štafeta 4×100 metara ostvarila identičan uspeh. Heroj sa Apenina bio je Filipo Tortu koji je u poslednjim metrima pretekao Britanca Natenijela Mičel-Blejka. Pre njega u trci su se takmičili Lorenco Pata, Lamont Marsel Džejkobs i Eseola Desalu.
Pored toga Italija je uspela da osvoji još tri zlata u atletici. Jednu je osvojio Đanmarko Tamberi u skoku uvis, a njegova rekacija slavlja, odnosno podele prvog mesta sa katarskim skakačem Mutazom Baršimom, ušla je u anale kao jedna od najemotivnijih.
Još dve došle su iz brzog trčanja na 20 kilometara. Pored svih tih zlata, na pobedničkom podijumu Italijani su se našli i u tekvondu (zlato), karateu (zlato i bronza), plivanju (dva srebra), veslanju (zlato i dve bronze)…
Oni koji su možda malo razočarali bili su vaterpolisti, ali to im se oprašta, pošto su u četvrtfinalu naleteli na dominantnu Srbiju.
Istorijski uspeh napravili su i košarkaši Italije, koji su plasman na Olimpijske igre ostvarili pobedom nad favorizovanom Srbijom i to u sred Beograda. Tada su sastav Italijana činili ne baš tako poznata imena, ali su Ahile Polonara, Tonali, Simone Fontekio i Niko Manion presudili „Orlovima“.
Osim uspeha u Tokiju, Italija je uspela da osvoji i Evropsko prvenstvo prvi put nakon 1968. godine i čuvenog finala protiv Jugoslavije. Tada su se igrale dve utakmice, u prvoj je bilo 1:1, dok je u drugoj Italija pobedila sa 2:0.
Ovog puta u finalu je pobeđena Engleska i to nakon uzbudljive penal serije, pošto je i nakon produžetaka rezultat bio 1:1.
Tako se u stilu od reprezentacije oprostio legendarni defanzivac Đorđo Kjelini, dok je i njegov štoperski partner Leonardo Bonuči na samom zalasku karijere.
Legendarna Kjelinijeva izjava bila je kada je rekao da se sa Bonučijem ne razdvaja ni na putu do toaleta, što su mahom demonstrirali i na prvenstvu.
Osim njih dvojice istakli su se golman Đanluiđi Donaruma, koji je dobrim partijama zaradio unosan ugovor sa Pari Sen Žermenom, Žoržinjo, koji je zamalo bio najbolji fudbaler planete za proteklu godinu, Imobile, koji je drugi strelac Serije A, odmah iza Dušana Vlahovića, te Federiko Kjeza i Lorenco Insinje, koji su bili možda i glavni igrači u italijanskom pohodu na zlato.
I odbojkašice su bile uspešne, a titula na Evropskom šampionatu stigla je nakon finala u Beogradu protiv Srbije u kom je rezultat bio 3:1.
Nisu razočarli ni muškarci u istom sportu, pošto je na kontinentalnom prvenstvu osvojeno zlato. U polufinalu pobeđena je Srbija, a u finalu Slovenija nakon velike borbe u pet setova.
Sport u kom su se takođe istakli Italijani bio je tenis, pre svega zbog Matea Beretinija i Janika Sinera. Beretini je igrao finale Vimbldona, u kom je poveo sa 1:0 u setovima protiv Novaka Đokovića, ali je potom poklekao. Izgubio je sa 3:1, ali je zato uspeo da osvoji dve titule, od kojih je jedna bila na turniru u Beogradu, kada je Novak ispao u polufinalu. Pored toga trijumfovao je još i u Kvinsu.
Na samom kraju sezone imao je problem zbog povrede, zbog čega je morao da se povuče sa Završnog mastersa u Londonu. Trenutno je sedmi teniser sveta i pošto je u najboljim igračkim godinama (25) očekuje se da uskoro dotakne sam vrhunac karijere.
Osim njega, 20-godišnjak Janik Siner probio se u deset najboljih tenisera sveta. Osvojio je čak četiri turnira što je za njegove godine impresivno. Sve titule došle su na tvrdoj podlozi, odnosno u Antverpu, Sofiji, Vašingtonu i Melburnu. Protiv Novaka sastao se samo jednom, u Monte Karlu, a izgubio je veoma lako u dva seta.
Kada se na sve sportske uspehe doda i trijumf na pesmi Evrovizije, dobije se jedna impresivna godina za Italijane, u kojoj su sa makar delom oporavili od gubitaka i poteškoća iz one sumorne i tragične 2020. godine.
BONUS VIDEO Engleska – Italija, penali
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar