0
Samo ih ljubav prema Srbiji čuva da nastupaju pod zastavom naše zemlje jer se država pravi da ne postoje.
Zbog njih se himna Srbije svirala na mnogim takmičenjima u svetu, oni su uzor deci, pa ipak to nije bilo dovoljno da država nešto učini da im barem olakša, da im barem pomogne.
PROČITAJTE JOŠ
Ne postoji veći patriotizam od pokazivanja toga iz dana u dan, odolevati iskušenjima i činjenici da bi sve moglo da bude mnogo lakše. Ljubav prema zemlji je nešto što za ove ljude nije samo fraza koja se olako upotrebljava.
Srpski gluvi i nagluvi rukometaši redovno osvajaju medalje, šahisti su u vrhu rang lista i na svim takmičenjima, Staša Srbulović je četvrta teniserka sveta… Lista uspeha je predugačka, a pomoći države nema o čemu je govorio i Milivoje Brakočević, igrač rukometne reprezentacije Srbije u konkurenciji gluvih i nagluvih.
„Imamo zaista izuzetne sportiste u pomenutim sportovima. Osvajače medalja sa Olimpijskih igara gluvih, kao i sa svetskih i evropskih prvenstava za gluve.
Pogledajte samo kako su prganizovane Olimpijske igre u Tajpeju (Tajvan) i koliko država iz svih kontinenata je medijski to ispratilo, a kod nas nije ispraćeno ni kada smo u Beogradu, na Evropskom prvenstvu u rukometu osvojili zlatnu medalju. Niko od čelnih ljudi iz krovnih organizacija Sporta Srbije nije dosao da nas prati, pa niti da čestita za tako veliki uspeh. Imamo i tri olimpijska srebra u rukometu, dve olimpijske bronze (rukomet i streljaštvo), šahisti su nam godinama u samom vrhu sveta, sada se i pojavila izuzetna mlada teniserka koja obećava vrhunske rezultate…
Rvači su nam se ugasili… Fudbaleri nemaju nikakve uslove, jer je preskupo njih slati na takmičenja. Mi smo često išli na takmicenja bez doktora, bez fizioterapeuta, pa čak i bez dovoljnog broja igrača… A i kada smo imali doktora, čovek je išao sa nama o svom trošku…
PROČITAJTE JOŠ
Na Evropskom prvenstvu u rukometu u Linjanu Sabiadoru (Italija), ja sam bio i igrač i trener, i vođa puta i Sportski direktor reprezentacije, jer nismo imali novca da određeni ljudi sa tim funkcijama putuju sa nama… I osvojili smo tada bronzu. Zar to nije tužno?“
Mnogi gluvi sportisti Srbije predstavljaju pravi simbol patriotizma koji se retko viđa. Odbijaju bogate ponude, ponude koje bi im rešila sva egzistencijalna i takmičarska pitanje iz ljubavi prema Srbiji. Godinama odolevaju u nadi da će biti priznati i u svojoj državi. Ne žele da se takmiče za nikog drugog, ali Srbija to ne želi da prepozna. Bolji dokaz ljubavi prema zemlji nećete naći, čak ni novac ih ne navodi da naprave korak i promene sportsko državljanstvo. Uvek sa verom da će se stvari promeniti.
„Da, pojedini vrhunski šahisti, pa i roditelji naše mlade teniserke ozbiljno razmišljaju o promeni državljanstva, jer imaju otvorene ponude iz Hrvatske, Slovenije i jos nekih država gde status gluvih sportista uopšte nikad nije doveden u pitanje. I naš golman rukometne reprezentacije gluvih (Vladimir Tepavac prim. aut.), koji je godinama najbolji golman sveta imao je ponude da dođe i igra za hrvatsku reprezentaciju. Ja ih potpuno razumem. No oni se i dalje nadaju promenama i konačnom priznanju statusa u našoj zemlji.
Ako se taj status reši, a to uopšte nije toliko komplikovano kao što to često predočavaju iz Ministarstva i iz SSS, ovi sportisti neće više razmišljati o odlasku u druge države.“
Pojasnio je kako su pokušali da se izbore za pravdu koja stoji na papiru koji je međunarodno priznat. Ne i u Srbiji.
BONUS VIDEO Gluvi rukometaši Srbije na pobedničkom postolju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
