Jedan od najvećih ušao u borbu protiv vlasti, pa bio primoran da ode, a onda je postao Hrvat

Gari Kasparov je branio čovečanstvo od naleta veštačke inteligencije onim što je umeo najbolje na svetu tada – šahom.

Kada se 90-ih godina prošlog veka sve više raspravljalo o tome da li veštačka inteligencija može da dostigne ljudsku inteligenciju, odlučeno je da se to proveri šahom.

Upravo je Kasparov bio taj koji je izabran da brani čovečanstvo od superkompjutera, budući da je bio najbolji na svetu a i danas se smatra jednim od najboljih šahista svih vremena.

Međutim, njegovo vrhunsko šahovsko znanje nije jedini razlog zašto je izabran za ovu borbu.

Kasparov je bio idealan za tako nešto takođe i jer je dobro znao šta znači reč „borba”. Ceo njegov život obeležila je borba manjine protiv većine, sloboda protiv ugnjetavanja, pojedinca protiv sistema.

Za Garija Kasparova se još dok je bio junior znali da je jedan od najvećih potencijala i da može postati najbolji na svetu.

Međutim, nije se svim moćnicima u SSSR-u dopala činjenica da bi nova šahovska zvezda mogla da bude Jermen iz Bakua, za kog su sumnjali da ne razmišlja onako kako oni žele i te sumnje su se pokazale kao opravdane.

„Često sam posećivao svog dedu, koji je bio nepokolebljivi komunista, ali moj ujak je više predstavljao ono što bismo mogli nazvati jevrejskom inteligencijom. On me je upoznao sa ljudima koji su imali potpuno drugačije poglede na Sovjetski Savez“, rekao je jednom prilikom Kasparov.

Kasparov je 1981. godine postao šampion SSSR-a, ali nije imao status najboljeg šahiste u zemlji budući da se Anatolij Karpov nije takmičio.

„Bilo je jasno da sam jedan od pravih izazivača za svetsku krunu, gledajući isključivo iz rezultata i brzine mog razvoja. Međutim, trebalo mi je više treninga da bih se pripremio za međuzonski turnir, ali Nikolaj Krogijus, ministar SSSR-a Sport, rekli smo: ‘Imamo jednog šampiona, ne treba nam drugi’. Usledila su tri velika turnira i na sva tri sam bio pozvan, ali onda mi je rečeno da ipak neću ići ni na jedan, već će Karpov ići na sva tri, a mene su poslali na manji turnir u Dortmund“, rekao je Kasparov.

Međutim, Kasparov je stekao kontakt Haidera Alieva, generalnog sektretara Komunističke partije Azerbejdžana koji je kasnije postao predsednik ove zemlje. On je u velikoj meri pomogao Kasparovu.

„Alijev je smatrao da je veoma važno da dečak jermensko-jevrejskog porekla u Bakuu dobije podršku. A njegova podrška od 1979. do 1985. bila je veliki štit oko mene. Njegova pomoć mi je obezbedila uslove za trening i takmičenje“, otkrio je šahista.

Kasparov je rekao Alievu da mu nije dozvoljeno da ide na jedan veći turnir, nakon čega je ovaj intervenisao i obezbedio mu da se 1982. godine takmiči u Bugojnu, u Bosni i Hercegovini. To je bio jedan od najjačih turnira tada. Kasparov je osvojio taj turnir i potvrdio da je kandidat za svetsku titulu.

Nakon toga, osvojio je i Međuzonski turnir u Moskvi čime je izborio nastup na Turniru kandidata. To je bio veliki korak za njega, jer pobednik tog turnira postaje izazivač za svetsku titulu, a tada je imao samo 19 godina.

Naravno, ovakav razvoj situacije je značio pretnju za sovjetsku vlast da bi Kasparov mogao da izazove Karpova, miljenika Komunističke partije.

Politika se ponovo umešala u Kasparovu put ka vrhu kada je trebalo da igra protiv Viktora Korčnoja u američkom gradu Pasadeni u polufinalu Turnira kandidata. Sovjetska vlast je uspela da pronađe izgovor kako do toga ne bi došlo – zbog odnosa sa SAD nisu hteli da puste Kasparova u Pasadenu, što bi značilo da bi Korčnoj automatski prošao dalje, a najopasniji potencijalni izazivač Karpova bi bio eliminisan.

Međutim, Korčnoj, koji je 32 godine stariji od Kasparova, bio je spreman na kompromis.

Kasparov je pobedio, a potom u finalu bio ubedljiv protiv Vasilija Smislova, čime je postao izazivač za svetsku titulu.

Međutim, da bi izazvao Karpova, postojao je uslov da se učlani u Komunističku partiju Sovjetskog Saveza, što je Kasparov i uradio.

„Morao sam. Morao si da igraš po pravilima da bi uopšte imao priliku da izazoveš Karpova“, objasnio je Kasparov koji je pobedom protiv Karpova postao šampion sveta sa samo 21 godinom.

I to nakon pet mečeva i ukupno 144 partije. Igralo se po pravilima da je pobednik onaj ko dođe do šest pobeda.

Međutim, vlast se odlučila na neobičan potez da prekine meč pri rezultatu 5:3 za Karpova, i to nakon što je vodio sa 5:0. Kao razlog je naveden taj da su obojica igrača premorena.

Na drugom meču, Kasparov je postao prvak sveta trijumfovaši sa 13:11 (tada su pravila bila promenjena, igralo se najviše 24 partije).

Da je rezultat bio 12:12, Karpov bi zadržao titulu kao aktuelni svetski prvak.

Karpov je imao pravo na revanš, ali je i na trećem meču Kasparov izašao kao pobednik, i to rezultatom 12½:11½.

Karpov i Kasparov su i danas u lošim odnosima

I nakon raspada Sovjetskog Saveza, njih dvojica su se našli na suprotnim političkim stranama.

Karpov je danas u ruskom parlamentu, Dumi, i otvoreno podržava Vladimira Putina.

S druge strane, Kasparov je pobegao iz Rusije još 2013. zbog straha da će stradati zbog svog dugogodišnjeg otvorenog protivljenja Putinu. Ove godine su i ruske vlasti dodale Kasparova na listu „terorista i ekstremista“.

„Za mene je Karpov simbol sistema, opresivnog, totalitarnog i komunističkog sovjetskog sistema tog vremena. Nisam imao privatan odnos sa njim. On je tip čoveka koji me ne zanima, uvek je želeo da biti deo vlasti. Moj sistem vrednosti je potpuno drugačiji od njegovog“, govorio je Kasparov.

Kasparov je, inače, tokom Prvog rata u Nagorno-Karabahu između Jermena i Azerbejdžana morao da napusti rodni grad 1990. godine.

Kako je Kasparov dospeo u vezu sa Hrvatskom

Peti meč Karpova i Kasparova za svetsku titulu bio im je poslednji, ali je Karpov bio u ulozi izazivača a Kasparov aktuelni šampion.

Dok je čekao protivnika, Kasparov se ponovo bavio stvarima koje nemaju veze sa šahom.

Početkom 90-ih godina prošlog veka bio je zagovornik hrvatske nezavisnosti. Redovno je dolazio na Crveni otok kod Rovinja, gde je igrao sa prognanim šahistima iz novoosnovanog Borovo-Vukovarskog kluba ’91.

Istovremeno, on je uspešno isključenje reprezentacije SR Jugoslavije sa Evropskog prvenstva u šahu 1992. godine a podržavao je i režim Slobodana Miloševića.

I po završetku karijere, Kasparov je nastavio da redovno posećuje Hrvatsku i kupio je kuće u Makarskoj i Podstrani, a 2014. je podneo zahtev za hrvatsko državljanstvo koji je odobren od strane vlade Zorana Milanovića kao zahvalnost za podršku hrvatskoj nezavisnosti, pa je danas Kasparov punopravni državljanin Republike Hrvatske.

Kasparov protiv kompjutera

U vreme 90-ih ulagalo se u stvaranje računara koji će biti sposoban da igra šah na višem niovu od čoveka, tako je zakazan meč između Kasparova koji je prestavljao čovečanstvo i računara „Dip Blua“.

Dogovoreno je da se odigra šest mečeva, a već na prvom čovečanstvo je doživelo šok. Kasparov je izgubio, a „Dip Blu“ je postao prvi kompjuter koji je pobedio svetskog šampiona.

Ipak, Kasparov je izašao kao konačni pobednik, jer je u narednih pet mečeva tri puta slavio, a dva puta je bilo nerešeno.

BONUS VIDEO