0
Filip Filipović (32), kapiten vaterpolista Srbije, pričao je u intervjuu za Nova.rs o pandemiji koronavirusa koja razara svet, kako i sa kim trenira kod kuće, o odlaganju Olimpijskih igara u Tokiju za 2021. godinu. Ključno pitanje na koje nam je dao odgovor, jeste na kojem takmičenju bi poslednji put mogao da nosi srpsku kapicu s kojom je osvojio sve što se osvojiti može.
Ono što je Leo Mesi u fudbalu, Lebron Džejms u košarci, to je Filip Filipović u vaterpolu.
As Pro Reka, s kojim je osvojio čak deset titula u italijanskom prvenstvu, četiri puta je od strane Evropske federacije vodenih sportova (LEN) izabran za najboljeg vaterpolistu Evrope. I po tome je neprikosnoven!
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, sve te zlatne medalje i individualni trofeji nisu mu „udarili u glavu“. Van bazena Filip Filipović je jedan savim običan i pristupačan čovek, što potvrđuju i odgovori na sva pitanja koja smo mu postavili. Krenimo redom…
Svet je na velikom ispitu u borbi s koronavirusom. U Srbiji su na snazi vanredne mere, policijski čas. Ljudi se pridržavaju, ali su strah i neizvesnost činjenično stanje stvari…
„Siguran sam da niko nije spreman dočekao ovu situaciju. Nije smelo da dođe do tako lošeg predviđanja događaja. Strašno je to što se dešavalo u Kini, potom, Italiji i Španiji što se dešava ovih nedelja. Svedoci smo bezrezervne i neprekidne borbe lekara i medicinskog osoblja koji idu preko svih limita ljudske izdržljivosti kako bi pomogli. Mislim da su apsolutni heroji celoga sveta u ovim trenucima i trebalo bi da obratimo više pažnje na njih i način na koji bi svako od nas mogao da im pomogne. Na velikom ispitu su sve nacije sveta, a retko koja se pokazala da je spremna na ovakve scenarije. Jedino što znam jeste da ne treba u ovim trenucima da zaboravimo ko smo u ovoj ‘borbi’ i da sada kao nikada pre treba u sebi da probudimo ono najbolje. Ono što je zagarantovano i nije otrcana fraza, biće sve u redu i mi ćemo pobediti! Ali, samo od nas zavisi kada i kako“.
Posebno je zabrinjavajuća situacija u Italiji. S obzirom na to da godinama s uspehom branite boje najslavnijeg kluba na svetu – Pro Reka, da li ste vi i vaša porodica i dalje u Italiji, ili ste se pre nego što se sve ovo izdešavalo vratili u Srbiju?
„Italija je nažalost najgore pogođena pandemijom. Ono što uspevam da čujem od svojih prijatelja i pročitam jeste da su oni takođe imali isti stav po pitanju ovog virusa. Da njih to neće zahvatiti. Nisu ozbiljno shvatili upozorenja struke. Izuzetno kasna reakcija drzave i loša koordinacija predloženih mera, loš tajming. Saosećam sa njima, tamo sam proveo poslednjih 10 godina. To je praktično moja druga kuća. I sve što imaju da mi kažu drugari i iskreni prijatelji jeste da ne činimo iste greške kao i oni i da budemo maksimalno oprezni. To je ono što pokušavam da prenesem svojim sunarodnicima u Srbiji“.
Kako vaterpolisti održavaju formu u doba karantina?
„Koristio sam svaki trenutak da izađem ujutru rano i istrčim bar 45 minuta kada nema nikoga. Sada treniram sa suprugom kod kuće, izmišljamo sve moguće kućne poslove, radimo ono što svih ovih godina nismo. Bazen mi fali, ali nadam se da ću uskoro opet osetit miris hlora i uskočiti u vodu. Nikada poslednjih godina nisam pomislio da će mi toliko faliti voda, ali da se ne lažemo poslednjih 25 godina voda je moja prirodna sredina“.
Kako komentarišete odlaganje Olimpijskih igara, prvi put u istoriji. Igre u Tokiju trebalo bi da budu održane 2021. godine, koliko to remeti planove sportista koji tokom godine tempiraju formu?
„Pozdravljam odluku Japana, kao organizatora, i MOK u ovako teskim momentima. Znam koliko je teško, a pre svega skupo pomeriti ovakvu manifestaciju za godinu dana, ali… Smatram da su sport, a pre svega sportisti pobednici ove odluke. Ipak su iznad svih para i težine ove odluke stavljeni sportisti i naše zdravlje.Imaćemo dovoljno vremena da se spremimo do sledeće godine, što za ovu godinu plašim se da ne bi bio slučaj“.
Nismo izvukli pouke iz poraza od Španaca
Na pitanje da li su zarasle rane iz Budimpešte, gde je Srbija u četvrtfinalu eliminisana od Španaca, Filipović je dao surovo iskren odgovor:
„Rane? Mislim da su to teške reči. Nismo mi od Španaca izgubili u finalu. Momci su bili bolji. Svaka im čast. Ono što je pravo pitanje, jeste da li smo izvukli pouke iz Budimpešte. Mislim da nismo do kraja. Potvrda za moje reči je utakmica u Beogradu 10. marta. Ko zna o čemu pričam, razumeće, ko ne zna ne vredi da objašnjavam“, podsetio je, ujedno i upozorio na još jedan poraz od „crvene furije,“ ovoga puta u Beogradu u četvrtfinalu Svetske lige (13:11).
Do sada ste u tri navrata branili boje reprezentacije na olimpijskim igrama. U Pekingu, Londonu u Riju i medalje nisu izostale. Idućeg leta imaćete pune 34 godine. Da li ćete kao kapiten predvoditi Srbiju u pohodu na još jedno olimpijsko zlato, posle onog u Riju?
„Daću sve od sebe da tako i bude. Tokio je bio zamišljen kao moje poslednje učešće u kapici reprezentacije. Ali, o tome odlučuje i poslednju reč daje selektor Dejan Savić! Na meni je da vredno treniram, dajem sve od sebe i u klubu za koji nastupam i za svaku utakmicu u kojoj obučem kapicu reprezentacije Srbije. Tako je bilo do sada, tako će biti i do kraja, kad god on došao. Put do zlata je dug i težak, a sa stalnim licitiranjem može biti samo teži. Samo imajte vere u ovaj tim, a mi ćemo ono naše… Ono što najbolje znamo kad imamo podršku cele nacije!“
Da li bi Olimpijske igre u Tokiju mogle da budu i oproštajne Filipa Filipovića, ili biste se usudili da prkosite godinama i biologiji i nastavili aktivno da igrate i 2024. godine?
„Kao sto sam rekao, mogle bi da budu, ali to ne zavisi isključivo od mene. Što se tiče aspiracija za posle, mislim da je došlo vreme da mlađi preuzmu glavnu ulogu. Imam potpuno poverenje i siguran sam da Srbija ima budućnost u vaterpolu“.
Složićete se verovatno s činjenicom, da ste navikli narod na medalje na velikim takmičenjma, ali i sada kada je na neki način izostao rezultat, niko vas nije kritikovao. Koliko vam to znači?
„Mogu samo da budem ponosan na vas kao predstavnike medija koji svojim naslovima kreirate opšte mišljenje javnosti i naroda. Ali, ne mogu da ne spomenem i činjenicu koliko sam srećan i ponosan na svoj narod što ima razumevanja za naš rezultat. To je sport, i poraz je sastavni deo sporta. Nećemo se kriti iza ovih rezultata, to smo mi trenutno. I to treba naglas da kazemo. Srbija je peta u svetu, i peta u Evropi. Za medalju je potrebno nešto više. Potrebno je veće odricanje, veća zrtva, potrebno je vreme i krvavi rad“, završio je priču kapiten Srbije Filip Filipović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
