Evropska nedelja sporta obeležava se i u Srbiji

Ovom manifestacijom i u našoj zemlji obeležiće se Evropska nedelja sporta, koja za cilj ima podizanje nivoa svesti o značaju redovne fizičke aktivnosti u svim segmentima društva, putem brojnih besplatnih događaja i aktivnosti.

“Tog dana u fitnes klubovima biće organizovan dan otvorenih vrata što znači da će svi koji budu želeli da isprobaju neki od sadržaja koje ovi klubovi nude, moći to da urade potpuno besplatno. Takođe na otvorenom će se organizovati prezentacije aktuelnih fitnes programa, biće priređeni brojni događaji za decu, kao i grupno vežbanje u brojnim firmama za sve zaposlene na radnom mestu, u školama, na fakultetima”, objašnjava Dragan Tomašević, generalni sekretar Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije.

Evropska nedelja sporta ustanovljena je 2015. godine od strane Evropske komisije i realizuje se širom Evrope u zemljama kao što su Portugal, Letonija, Francuska, Rumunija, Grčka, Severna Makedonija, Češka, Mađarska…

“Naučno je dokazano da bavljenje sportom ili nekom vrstom fizičke aktivnosti je najdelotvorenije u očuvanju zdravlja o čemu svedoče i najnovija istraživanja Svetske zdravstvene organizacije. Prema podacima dobijenim među stanovnicima Evropske unije, ako se u proseku budu bavili sportom od 150 do 300 minuta nedeljno, do 2050. godine očekuje se da će biti sprečeno od 11 do 16 miliona nezaraznih bolesti, što bi dovelo do uštede u budžetu od čak 16 milijardi evra“, istakao je Tomašević.

U privrednoj komori Srbije početak BEACTIVE DAY kampanje u našoj zemlji obeležen je prigodnim panelom na kome su prezentovani svi benefiti bavljenja sportom i fizičkom aktivnošću u prevenciji od nezaraznih bolesti.

Među učesnicima je bila i Sanja Mazić, šef katedre za Medicinu sporta na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„Najčešći uzroci smrti u Srbiji su upravo hronične nezarazne bolesti – bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori i dijabetes. Prema izveštaju Batuta iz 2023. godine, porast smrtnosti od dijabetesa se od 2014. godine povećao za čak 19 odsto. Posebno brine podatak da je 31,3 odsto svetske populacije nije dovoljno fizičlki aktivno, što je za pet odsto više u odnosu na 2010. godinu. Nedovoljna fizička aktivnost uzrok je između 3,2 i pet miliona smrtnih slučajeva godišnje. Koliki su efekti bavljenja fizičkom aktivnošću najbolje svedoči podatak da ukoliko bi se ona na globalnom nivou umanjila za 10 do 25 odsto, bili bi sprečeno od 0,5 do 1,3 miliona preranih smrti“, rekla je doktorka Mažić.

U svetu čak 537 miliona ljudi živi sa dijabetesom a do 2030. godine taj broj će porasti za više od 100 miliona. U Srbiji ima 800.000 obolelih od dijabetesa, a još oko 300.000 ne zna da ima ovo oboljenje. Fizička neaktivnost jedan je od četiri glavna uzročnika uz lošu ishranu, gojaznost i pušenje. Međutim, redovno hodanje do 30 minuta dnevno za čak 58 odsto smanjuje rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, pokazala su istraživanja.